POGLEDAJTE ŠTA UČIMO NA ŠESTOM ČASU NA KURSU SCENSKE ŠMINKE

Na šestom času scenske šminke rađeno je konturisanje lica. Poznato je da svetlost vizuelno proširuje objekte koje zahvata, a senke i tamne boje sužavaju.

Tehnika konturisanja lica je upravo tu pojavu upotrebila kako bi dobili željeni efekat.
S obzirom da težimo ka idealnom obliku lica – ovalan oblik, ostale oblike lica prilagođavamo ovalnom.
Na očima smo obradili tehniku prelivanja i stapanja različitih boja i koristili smo deset različitih nijansi senki kako bi dobili što bolji efekat.
Više o kursu scenske šminke možete pogledati OVDE

Boja

Boja je pojam koji se odnosi na određeni svjetlosni osećaj fizičke osobine svetlosti, čija kretanja prima naš vizuelni aparat (oko i deo mozga zadužen za interpretaciju podataka), a koja dolaze iz nekog izvora ili se odbijaju sa površine neke materije. Zraci svetlosti su elektromagnetska kretanja tačno određenih talasnih dužina. Ljudsko oko registruje sve one koji se nalaze u opsegu između 3600 i 7800 angstrema. Sva ostala svetlosna kretanja osećamo drugim čulnim organima.

Kada kretanje određene talasne dužine dođe do ljudskog oka, izaziva se tačno određen nadražaj koji ima kao rezultat percepciju žutog, plavog, crvenog, itd. Ako u naše oko stignu u snopu kretanja svih talasnih dužina tada osećamo bezbojnost odnosno belo. Dakle, ako neka materija odbija sve zrake svjetlosti, tj. sve svetlosne talasne dužine, tada tu materiju vidimo kao belu. Suprotno tome je kada određena materija upija sve zrake, odnosno ne odbija ni jednu talasnu dužinu prema našem oku, onda tu materiju vidimo kao crnu. Između te dve granice nalazi se ceo spektar boja.

Kada pustimo da belo sunčevo setlo padne na staklenu prizmu, ono se lomi pod različitim uglovima, razlažući se na sastavne delove, koji izlaze na drugoj strani prizme u obliku šarene trake boja. Taj efekat nazivamo sunčev spektar boja. U sunčevom spektru se mogu jasno videti devet boja sa posebnim prelazima. Tih devet boja čine: crvena, narandžasta, žuta, žutozelena, zelena, zelenoplava, plava, indigo i ljubičasta. Te boje takođe možemo videti posle kiše, kada se sunčevi zraci lome kroz kišne kapi razlažući se na spektar boja (duga). Ljudsko oko razlikuje 160 nijansi boja sunčevog spektra. Ovo ne predstavlja ukupan broj boja koje ljudsko oko može da razazna. Normalno ljudsko oko razlikuje oko 10. miliona boja.

Boja se, takođe, odnosi na praškastu materiju ili pigment, koji ima svojstvo da oboji neku površinu. Pigmenti, u sklopu sa veznim sredstvima, se koriste kao sredstvo za bojenje i njihovim međusobnim mešanjem se mogu dobiti sve boje.

Problematikom boja su se tokom istorije ljudske civilizacije bavili mnogi ugledni i učeni ljudi među kojima se naročito istakao njemački fizičar Vilhelm Ostvald, koji je i prvi napravio danas opšte prihvaćenu podjelu boja prema hromatskim svojstvima.

Boja ima različita svojstva: hromatska, tonska i kontrastna.