Select Page

POGLEDAJTE ŠTA UČIMO NA DRUGOM PREDAVANJU NA NUTRICIONISTIČKOM KURSU

Na nutricionističkom kursu

Ono što se radilo na nutricionističkom kursu na drugom času o ishrani predstavićemo u  kraćim crtama ,mada se polemisalo dosta opširno na pitanja vezanih na temu:

– Mleko i mlečni proizvodi – Jača kosti, blagotvorno deluje na rad tiroidne žlezde, kardiovaskularni sistem i stvaranje energije. Dokazano je da linolna kiselina iz mleka redukuje kancer kože, ćelije kancera kolona i kancera dojke, te pomaže redukovanju holesterola i sprečavanju ateroskleroze.

Kalcijum fosfat, kojim je kravlje mleko bogato, pomaže u zaštiti debelog creva od hemijskih jedinjenja koja uzrokuju kancer, štiti od gubitka kostiju kao posledice menopauze, sprečava migrenozne glavobolje, smanjuje PMS simptome u drugoj polovici ciklusa, sprečava dečju gojaznost.
U ajurvedi, preporučuje se za jačanje imunog sistema, kod astme, radi povećanja virilnosti (npr. kada se uzima sa šećerom i gijem), jačanja vitalnosti. Pomešano sa sušenim đumbirom u prahu i naneseno na glavu, uklanja i teške glavobolje. Sastojak je mnogih ajurvedskih pripravaka.

 
– Važnost maslinovog ulja – Korisno dejstvo maslinovog ulja na zdravlje poticu od visokog sadržaja monosaturisanih masnih kiselina i visoke koncentracije antioksidativnih supstanci. Studije su pokazale da maslinovo ulje štiti od oboljenja srca tako što kontroliše nivo LDL (“lošeg”) holesterola i podiže nivo HDL (“dobrog”) holesterola, zahvaljujuci monosaturisanim masnim kiselinama. Ljudi koji uzimaju 25ml – što je dve kafene kašicice maslinovog ulja dnevno tokom jedne nedelje pokazuju znacajno smanjenje LDL holesterola i povećanu koncentraciju antioksidanasa, specijalno fenola u krvi. Ne preradeno maslinovo ulje sadrži i viši nivo antioksidanasa pre svega vitamina E i fenola u odnosu na preradena maslinova ulja. 
– Apsorpcija hranljivih sastojaka – Hrana mora biti transformisana da bi organizam mogao iskoristiti njene hranljive supstance. Varenjem se ostvaruje taj proces transformacije, koji pocinje u ustima i dovodi do fizickih i hemijskih promena strukture hrane.

Cilj varenja je razlaganje osnovnih hranljivih sastojaka (ugljenih hidrata, masti i proteina) u prostije hemijske supstance, koje putem krvotoka hrane celije u organizmu.

a) Svi ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu.
b) Sve masti se pretvaraju u glicerin i u masne kiseline.
c) Svi proteini se pretvaraju u aminokiseline.

Konacno, u crevnom aparatu dobijamo mesavinu glikoze, glicerina, masnih kiselina i aminokiselina, uz to jos i vitamina i minerala.

– Intoksikacija organizma – Kao rezultat intoksikacije, kada se u organizmu nakupi velika količina otpada, toksina, dolazi do poremećaja rada organa i sistema, o čemu orgaizam daje čoveku signal u vidu bolesti. Bolest nastaje kao posledica dejstva otrova koji ulaze u organizam izvana ili koji se obrazuju unutra. Bolest kompenzira štetu koja bi se nanela organizmu ukoliko se ne siglalizira o tome. Zapravo bolest daje na znanje čoveku da postoji problem koga treba rešiti, odkloniti. Stoga je ne treba ugušiti – veštačkim hemijskim sredstvima, gomilajući u organizam nove otrove, nego treba ispravno reagovati na taj znak i s umom otkloniti problem o kome bolest signalizira. Bolest je reakcija zaštitnih snaga organizma protiv spoljašnjih i unutrašnjih toksina (otrova). Kao rezultat ne reagovanja čoveka na taj signal organizma, nastaje oboljenje.