POBEDNICI NA IZBORU ZA NAJBOLJU MASKU OSMOG GO2 HALLOWEEN-A
HALLOWEEN
1. mesto halloween-a – Armani i Versaće ::: NAGRADA: 100€ + besplatan kurs filmske šminke na Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity + Putovanje na jednu od Novogodišnjih destinacija koje Turistička agencija “Go2 Travelling” ima u svom asortimanu (vrednost oko 400eur + 150eur + 100eur)
2. mesto halloween-a – Gospođa Nada Macura ::: NAGRADA: Besplatan kurs filmske šminke na Akademiji ili 10 estetskih ili kozmetičkih tretmana + Putovanje Go2 + Putovanje na Kopaonik za otvarajne Ski sezone koje, takođe, organizuje Turistička agencija “Go2 Travelling” (vrednost oko 400eur + 70eur)
3. mesto halloween-a Uložak i tampon ::: NAGRADA: 5 besplatnih estetskih ili kozmetičkih tretmana po izboru na Akademiji i vaučer za Adrenalin Escape Rooms u vrednosti od 4000 dinara (vrednost oko 100eur + 4000 dinara)
Hvala svima koji su svojim maskama uveličali NAJVEĆI i NAJKRVAVIJI MASKENBAL (halloween) ikada! Vidimo se sledeće godine sa nekim novim idejama koje će jednu noć pretvoriti u irealnost.
Vaš Go2 Halloween and Akademija Purity tim.
Noć veštica
Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su: kostimirane zabave, pravljenje lampe od tikve, gledanje horor filmova, čitanje strašnih priča. Deca idu od vrata do vrata, traže slatkiše i uzvikuju „trick or treat“ („smicalica ili poslastica“, u slobodnom prevodu „dajte nam slatkiše ili ćemo inače biti primorani da uradimo nešto nevaljalo“).Irski imigranti su verziju ove tradicije preneli u Severnu Ameriku u 19. veku. Noć veštica se proslavlja u SAD, Irskoj, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj, Porto Riku, Japanu, Novom Zelandu i u nekim delovima Australije.
Poreklo ovog praznika datira još od antičke keltske svetkovine „Samhain“ posvećene istoimenom paganskom božanstvu. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra. Noć pred Novu godinu slavili su „Samhain“.[3] Verovali su da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve. Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.
Legenda o Džek-o’-Lanternu
Običaj dubljenja bundeva zasniva se na irskoj legendi o kovaču Džeku, poznatom po njegovoj domišljatosti, ali i škrtosti. Jedna od priča govori kako je prevario Đavola tako što mu je ponudio dušu u zamenu za piće i nakon što se Đavo pretvorio u novčić kako bi platio piće, Džek ga je brzo stavio u džep u kojem je bio krst, zbog kojeg se Đavo više nije mogao vratiti u svoj oblik. Tek nakon što je Džeku obećao da neće tražiti njegovu dušu još deset godina, Džek ga je izvadio iz džepa. Nakon deset godina opet je prevario Đavola tako što ga je zamolio da mu doda jabuku sa stabla, ali je na kori stabla brzo nacrtao krst, tako da ga Đavo ponovno nije mogao dohvatiti. Kada je Džek umro, nije bio primljen zbog svog grešnog života u Raj, a na vratima Pakla dočekao ga je Đavo i poslao natrag u mrak, a da ga se reši dao mu je komad uglja. Džek je u džepu imao repu, koju je izdubio i stavio u nju ugalj i od tada Džek, koji nikada nije pronašao put kući luta mrakom noseći izdubljenu repu u ruci. Tako je Džek O’Lantern (Džek Fenjer) postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova.