Osnovni vitalni znaci i vitalne funkcije

Osnovni vitalni znaci i vitalne funkcije

Osnovni vitalni znaci i vitalne funkcije.

Vitalni ili životni znaci su znaci kojima se karakteriše život. Oni održavaju funkcije vitalnih organa i usko su povezani sa procesom razmene materija-metabolizmom. Vitalni znaci su:

temperatura tela,

puls,

disanje,

krvni pritisak (arterijski krvni pritisak i venski krvni pritisak).

Organizam funkcioniše tako što se uvek nalazi u stanju određene ravnoteže. Vitalni znaci su međusobno veoma povezani  i poremećaj jednog vitalnog znaka utiče i na ostale.

 

Temperatura

 

Temperatura tela predstavlja stepen zagrejanosti čovečijeg organizma. Normalna temperatura zdravog čoveka, izmerena na površini tela kreće se između 36-37ºC (na sluznicama je za 0,1-1,0ºC viša). Zavisno od doba dana-niža je u jutarnjim satima, životnoj dobi-viša je kod dece nego kod starijih osoba, kod žena zavisno od menstrualnog ciklusa-viša je u toku ovulacije  i od trudnoće-viša je prva 3-4 meseca. Povišenje telesne temperature je hipertemija. Prema stepenu povišenja temperature izmerene na površini tela razlikuju se:

-subnormalna 35-36 ºC

-normalna 36-37 ºC

-subfebrilna 37-37,7 ºC

-febrilna 37-39 ºC

-visokofebrilna iznad 39 ºC

Toplotu tela merimo toplomerom sa živom ili obojenim alkoholom ili elektronskim toplomerom. Kod nas se upotrebaljava Celzijusov toplomer sa živinim rezervoarom. Temperatura tela može da se meri u kožnim naborima ili na sluznici aksilarno (pazuh ili prepone), u ustima-ispod jezika (oralno, sublingvalno), rektalno (debelo crevo) i vaginalno.

 

 

Puls

 

Puls je odraz srčanog rada na perifernim arterijama. Može se osetiti palpacijom (pritiskom prstima) i čuti austkultacijom (osluškivanjem). Uloga srca je da kao pumpa potiskuje krv kroz sistem krvnih sudova. U praksi najčešće palpiramo puls radijalne arterije. Palpira se jagodicom drugog, trećeg i četvrtog prsta u trajanju od jednog minuta. Frekvencija pulsa je broj otkucaja u jednoj minuti. Kod zdravog čoveka koji miruje, normalan broj otkucaja je 60-80 u minuti, a kod novorođenčeta i male dece je viši  100-150 u minuti(eukardija).

Tahikardija je ubrzan puls (više od 80 otkucaja u minuti) može biti fiziološka i prolazna pojava pri naporu i uzbuđenju. Bradikardija ili usporeni puls (manje od 60 otkucaja u minuti) moze biti fiziološka pojava kod sportista i fizičkih radnika.

Kod zdravih osoba sistola i dijastola se naizmenično smenjuju. Takav puls se naziva ritmički ili normalni puls. Ekstrasistolija je pravilan ritam pulsa koji se povremeno prekida privremenim pulsnim okucajem. Apsolutna aritmija je kada su otkucaji srca potpuno nepravilni i nejednako punjeni, znak su oštećenja srčanog mišića. Postoje i poremećaji u punoći pulsa i to su:

-nema pulsa (kada se puls ne oseća ni pažljivom palpacijom),

-filiforman (slabo punjen, teško se palpira ),

-jako punjen puls (ne moze se potisnuti ni jakim pritiskom na arteriju),

-arterija koju palpiramo može biti tvrda i neelastična, tada je puls napet.

 

 

Disanje

 

Disanje je vitalna funkcija kojom se omogućava razmena gasova (kiseonika i ugljen-dioksida) između organizma i spoljašnje sredine, koja se odvija u plućima. Za normalno disanje potrebno je da disajni putevi budu prohodni, pluća zdrava, grudni koš očuvan. Inspirium (udah) je aktivna faza disanja. Podrazumeva povećanje grudnog koša, pri čemu se pritisak u grudnoj duplji smanjuje, alveole se šire i vazduh iz spoljašnje sredine ulazi u njih. Ekspirium (izdah) predstavlja pasivnu fazu disanja (stezanje grudnog koša), pri čemu se vazduh iz alveola izdiše u spoljašnju sredinu. Zdrav i odrastao čovek bez napora diše jedva čujno 16-20 puta u minuti, a novorođenče i mala deca 30-50 puta u minuti. Pod frekvencijom disanja prodrazumevamo broj udaha i izdaha u minuti. S obzirom na brzinu disanja razlikujemo:

-eupnea (normalna brzina disanja u mirovanju),

-tahipnea (ubrzano disanje),

-bradipnea (usporeno disanje),

-apnea (prestanak disanja).

Dubina disanja može biti:

-normalna (ujednačeno bez napora),

-produbljena (s naporom, bolesnik udiše i izdiše veću količinu vazduha),

-površno disanje (jedva primetno udisanje i izdisanje male količine vazduha).

Oblici patološkog disanja su:

-hiperpnea (duboko i učestalo disanje),

-ortopnea (oblik dubokog i učestalog disanja koji prisiljava                  bolesnika da zauzme uspravan položaj gornjeg dela tela),

-asmatsko disanje (oblik u kojem je ekspirijum naročito otežan i produžen),

-Kussmaulovo disanje (duboko je i šumno, javlja se kod acitoze, dijabetične kome, uremije),

-Čejn Stoksovo (Cheyne Stockes) disanje (smena relativnog dugotrajnog prestanka disanja,manje od 10 sekundi),

-Biotovo disanje (potpuno nepravilno disanje, apnea koja se smenjuje sa nekoliko plitkih i nepravilnih udaha, oštećenja centra za regulaciju disanja u međumozgu).

 

 

 

 

Krvni pritisak

 

Krvni pritisak predstavlja pritisak krvi na zidove krvnih sudova. Postoje dve vrste krvnog pritiska:

-arterijski,

-venski.

Arterijski krvni pritisak – tensio arterialis ( TA ) je pritisak krvi na arterijske krvne sudove za vreme sistole i dijastole. Krvni pritisak u arterijama za vreme sistole poraste do određenog maksimuma i ta vrednost se naziva sistolni ili maksimalni krvni pritisak. Krvni pritisak se smanjuje u toku dijastole, a njegova najniža vrednost naziva se dijastolni ili minimalni pritisak. Velicina arterijskog krvnog pritiska zavisi od:

-stanja srca,

-količine krvi koja se nalazi u cirkulaciji,

-elastičnosti krvnih sudova.

Ostali faktori koji mogu uticati na visinu krvnog pritiska su životna dob osobe (kod starijih osoba raste),  pol (u praksi, žene imaju niži krvni pritisak od muškaraca), akivnost osobe (viša je u fizičkoj i psihičkoj aktivnosti), doba dana (viši je ujutru, a niži uveče).

Krvni pritisak može biti kongruentan (ako su odnosi vrednosti sistolnog i dijastolnog pritiska primerene starosnoj dobi), konvergentan (ako se razlike između sistolnog i dijastolnog pritiska  smanjuju zbog znatnog povišenja dijastolnog pritiska, na primer kod hronične bolesti bubrega), divergentan (ako se razlike između sistolnog i dijastolnog pritiska povećavaju).

Hipertenzija je stanje trajno povišenog sistolnog i dijastolnog pritiska, kod odraslih osoba sistolni je iznad 160, a dijastolni je iznad 90. Ona je znak oboljenja praćenog pojačanom srčanom kontrakcijom, povećanom zapreminom krvi, oboljenja bubrega, poremećaja endokrinih zlezda. Kritične vrednosti krvnog pritiska, koje zahtevaju hitnu intervenciju lekara su porast sistolnog iznad 200, porast dijastolnog iznad 130, pad sistolnog ispod 80.

Hipotenzija je stanje sniženog arterijskog pritiska, kada je sistolni pritisak ispod 100, a ona se javlja kod nedovoljne količine cirklulacije krvi, pa je uvek praćena ubrzanim, jedva opipljivim pulsom.

 

Zaključak

 

Pregled u prvoj pomoći služi za utvrđivanje stanja unesrećenih osoba i vrste i stanja njihovih povreda i oboljenja. Pre toga se vrši procena eventualnih opasnosti po unesrećene i spasioce na mestu nesreće, sagledaju se okolnosti na mestu događaja i uvrđuju svi faktori bitni za spasavanje života i zbrinjavanje povreda. Tokom pregleda nastoji se izbeći prisutne opasnosti i utvrđuje se stanje svesti, vitalne funkcije (temperatura tela, puls, disanje, krvni pritisak) i vrši se tzv. „detaljan pregled“ kojim se traže skrivene ili teško dostupne otvorene i zatvorene povrede.

 

Student: Sandra Bekčić

Smer: Estetičar-Kozmetičar

Seminar iz Prve pomoći: Osnovni vitalni znaci i vitalne funkcije

Mentor: Prof. dr Vukan Babić

Akademija za estetiku i kozmetologiju “Purity”