Osnove primenjene kozmetologije

Osnove primenjene kozmetologije Da li je prajmer isto što i krema?
Proces keratinizacije.

Osnove primenjene kozmetologije
da li je prajmer isto što i krema?
Ne, prajmer nije isto što i krema. Žene smatraju da im prajmer nije potreban i da krema može da ga zameni. Ne može. Evo i zašto. Prajmer se nanosi na lice NAKON kreme, a pre tečnog pudera. Njegova uloga je višestruka. Prajmer (ili baza za šminku) ima ulogu da popuni sve neravnine na licu,kao što su pore i bore, i da učini da koža izgleda glatko. Baza za šminku pravi barijeru izmedju pudera i kože. Takodje, prajmer ima efekat kontrolisanja lučenja sebuma, pa će lice izgledatu matirano mnogo duže nego kada bi naneli samo puder. Prajmer uglavnom koriste osobe sa masnim tipom kože, upravo zbog toga da bi im se lice matiralo i da bi šminka trajala duže. U najvećem broju slučajeva žene preskaču ovaj korak u šminkanju jer smatraju da će im naškodoti koži ili jednostavno ne znaju da ga koriste. Prajmer šteti koži isto kao i puder, naravno sve dok ga redovno skidate pred spavanje i dobro negujete kožu, bezopasan je. Način nanošenja prajmera je jako bitan. Pre baze za šminku se nanosi hidrantna krema. Predlaže se odabir neke lagane hidrantne kreme jer teške kreme imaju tendenciju da vam prajmer „sklizne” sa vaše kože. Količina je izuzetno bitna kod prajmera. Kod baze za šminku važi pravilo manje je više. Za celo lice je obično dovoljan jedan stisak pumpice ili ako je prajmer u tubici istisnuti vrlo malo na prste ( veličine graška) i ravnomerno naneti na celo lice. Sačekati 30-ak sekundi da se osuši pre nanošenja tečnog pudera. Naravno, prajmer nije namenjen za svakodnevnu uporebu. Preporučuje se samo u slučajevima kada hoćete da imate baš glatku i besprekornu šminku tokom celog dana.
Krema služi da bi hidrirala kožu, pomogla u nedostatku nekih vitamina kao i pročišćavanju vaše kože. I ne može se reći da je prajmer isto što i krema.

PROCES KERATINIZACIJE

Tokom ovog procesa ćelije prolaze kroz biološke i hemijske transformacije. Od momenta njenog stvaranja do mokenta dok ne odpadne sa površine kože. Ćelija menja svoj životni oblik. Životni ciklus ćelije je 28 dana. Posle toga može da opstane još 14 dana kao deo rožastog sloja dok ne otpadne. Brzina odvajanja ćelija treba da bude identična brzini njihovog otpadanja. Epidermis se sastoji od pet podslojeva keratinocitnih ćelija. Te ćelije ,proizvedene u najdubljem unutrašnjem bazalnom sloju, migriraju ka površini kože. Baš po tom procesu se podslojevi razlikuju.
U BAZALNOM sloju keratinocitne ćelije se formiraju,odvajaju i počinju migraciju.
U SPINOZNOM sloju ćelije žive sa debelom citoplazmom i nuklerusima povezanim medjusobno bodljikavim mostovima nazvanim DESMOZOMI.
U GRANULARNOM sloju su izravnane ćelije i izravnani nukleusi. Keratin unutar njih ima zrnast sastav.
U TRANSLUCENTNOM sloju su mrtve i značajne ćelije. Tu je keratin čist.
U ROŽASTOM sloju mrtve izravnane ćelije bez nukleusa koje su popunjene polučistim keratinom.
Funkcija keratinocita je formiranje barijere protiv ekoloških oštećenja putem patogena bakterija, gljiva, parazita i virusa kao i toplote UV zračenja i gubitka vode. Keratinociti doprinose zaštiti organizma od ultraljubičastog zračenja vezikula koje sadrže endogene zaštitnike melanina. Takodje ima ulogu u zarastanju rana. Rane na koži mogu biti popravljene, delom migracije keratinocita da popune prazninu koja je stvorena ranom. Zarasla epiderma se zameni keratinocitima poreklom iz zdrave epiderme.
Keratin je glavni strukturni materijal vanjskog sloja kože. Takodje je i osnovna gradivna komponenta kožnih tvorevina kao što su dlake i nokti. Koža je važna za opšte zdravlje i dobro osećanje. Zdrava koža deluje kao barijera izmedju spoljašnjeg sveta i unutrašnjosti tela i predstavnja našu prvu i najbolju odbranu od hladnoće,toplote, gubitka vode i zračenja, pritiska, udaraca, abrazije, bakterija i virusa. Epidermis formira prvi sloj odbrane. Masne ćelije u potkožnom tkivu čine postavu koja deluje kao prigušivač, štiteći tako mišićno tkivo i fibrozno tkivo koje okružuje mišiće ispod. Koža ima razne mehanizme regeneracije i oporavka. Bazalni sloj obezbeđuje stabilnu obnovu epidermisa.