OSNOVE MANIKIRA - priprema nokta za lakiranje ili nadogradnju noktiju

Osnove manikira

Osnove manikira su početna faza svakog rada sa noktima – bilo da je u pitanju manikir, nadogradnja,izlivanje noktiju ili ojačanje gelom

Osnove manikira predstavlja pripremu nokatne ploče kako bi se na njoj što duže zadržao proizvod koji nanosimo, bilo da je lak za nokte ili UV gel.

One se sastoje iz:

– pogurivanja zanoktica i  njihovog odstranjivanja

– poliranja ili matiranja nokatne ploče (u zavisnosti od namene)

– oblikovanja nokta prema želji klijenta ili u skladu sa oblikom zanoktica

 

ISTORIJAT MANIKIRA

Prvi tragovi laka za nokte datiraju od pre 3000 godina. Japanci i Italijani smatraju se prvim narodima koji su upotrebljavali lak za nokte. Kinezi su koristili lak u boji koji je bio napravljen od kaučuka, belanaca, želatina i pčelinjeg voska. Koristili su i mešavinu pčelinjeg voska u kombinaciji sa stipsom (alaun). Kada se ova smeša nanese na nokte i ostavi da odstoji nekoliko sati ili preko noći, njena boja prelazi iz ružičaste u crvenu.

U Indiji, pigment boje za bojenje dobijao se iz biljke kane (Henna), a boja noktiju je veoma dugo je bila oznaka društvenog staleža. Danas se kana još uvek koristi za dizajn šara na rukama i u praksi poznat kao Mehndi.

Pre 600 godina, u vreme dinastije Čou, zlatna i srebrna boja noktiju bila je rezervisana za kraljevsku porodicu. Kasnije su plemići počeli da boje nokte u crveno i crno. Ove boje smatrane su  ”kraljevskim”. Da bi izbegli lomljenje noktiju, koji su ponekad bili dugi i po 10-13 cm, koristili su zlatne trake ili trake od bambusa ukrašene dragim kamenjem. Ženama nizeg staleža bilo je dozvoljeno da nokte boje isključivo bledim tonovima. Siromašne žene koje su se usudile da koriste ”kraljevske boje” za svoje nokte, kažnjavane su smrću.
Drevne Inke bile su poznate po tome što su svoje nokte ukrašavale slikama orla.

Drevni Egipćani su koristili kao lak za nokte posebnu smesu napravljenu od biljaka. Prema nekim istorijskim saznanjima, egipatska kraljica Kleopatra najviše je volela svetlo crveni lak za nokte dobijen kombinovanjem nekoliko biljaka i dodavanjem tajnih materijala od kojih je stvarana posebna tečnost koja se zadržavala na noktima.

Iako su žene još u staroj Kini bile poznate po nezi noktiju, ni pripadnici jačeg pola nisu zaostajali za njima. Muškarci su takođe vodili brigu o noktima, a dešavalo se, naročito među pripadnicima aristokratije, da ih i lakiraju. Tek kasnije, u vekovima koji su usledili, lakiranje noktiju polako je postajalo isključivo ženska stvar. Kasnije se ova moda proširila i na evropske zemlje. Posebno u Francuskoj u 17.veku, bilo je uobičajeno da se na dvoru nosi dug nokat na malom prstu. Dvorska etikecija propisivala je da se na vrata ne kuca, vec samo pogladi noktom.