+381607237853 akademija.purity@gmail.com

MIRISI U KOZMETIČKIM PREPARATIMA

SEMINARSKI RAD

MIRISI U KOZMETIČKIM PREPARATIMA

 

 

SADRŽAJ

Contents

 

UVOD.. 1

1.MIRISI U KOZMETICIČKIM PREPARATIMA.. 2

2.PRIRODNI KOZMETIČKI MIRISI. 3

2.1.ETARSKA ULJA.. 3

2.2.BILJNO POREKLO MIRISA.. 4

2.2.ŽIVOTINJSKO POREKLO MIRISA.. 5

2.4. ETERIČNA ULJA.. 5

3.SINTETIČKI MIRISI. 6

4. NEŽELJENA DEJSTVA MIRISA U KOZMETIČKIM PREPARATIMA.. 7

4.1.ALERGIJSKA REAKCIJA.. 8

5.MIRISNE GRUPE.. 8

ZAKLJUČAK.. 11

LITERATURA.. 12

 

UVOD

Kozmetički preparati su u savremenom životu u velikoj upotrebi i život bez njih se skoro i ne može zamisliti. Kozmetičke preperate danas koriste žene i muškarici, starije osobe i mlađe,pa čak i bebe od prvog dana svog rođenja.

U današnje vreme, štetnih materija je sve više, kako u jelu i piću, tako i u kozmetičkim preparatima koje svakodnevno koristimo.

Štetnih materija ima u kupkama, sapunima, šamponima, kremama za lice, losionima za telo, dezodoransima, šminci i sl.

Stručnjaci upozoravaju  da su mnogi sastojci sa kojima se susrećemo u preparatima kancerogeni, takođe neki preparati mogu biti snažno alergeni. Dugotrajna upotrebna ovakve kozmetike može narušiti zdarvlje.  U svetu se sve više koristi prirodna kozmetika.

U ovom radu govorićemo o MIRISIMA U KOZMETIČKIM PREPARATIMA, te dobre, i lose strane istih.

 

1. MIRISI U KOZMETIČKIM PREPARATIMA

 

Većina ljudi prvi utisak o bilo kom kozmetičkom preparatu stekne na osnovu njegovog mirisa. Mirisi u prirodnoj kozmetici nemaju nikakvo pozitivno dejstvo na koži, međutim mirisi su nezaobilazni sastojci kozmetičkih preparata. Često ljudi kažu da je preparat koji lepo miriše dobar, iako to nije istinito, razumljivo je. Iako miris ni na koji način ne pomaže koži, ugodan osećaj  lepog mirisa je nešto što dopunjuje osećaj da kozmetičkim preparatima negujemo kožu.

Jedan od osnovnih postulata prirodne kozmetike je odsustvo sintetičkih mirisa. Tokom 19. veka prozvođači parfema su počeli da zamenjuju prirodne sastojke sintetičkim alternativama, uglavnom je to bilo iz ekonomskih razloga. Rastujuća ekološka svest preti da taj trend okrene u drugom pravcu, mada je i dalje dve trećine parfema i parfemisanih proizvoda napravljeno u laboratorijama.

 

2.PRIRODNI KOZMETIČKI MIRISI

 

Prirodni mirisi dobijaju se et. ulja, iz biljaka ili od životinja.

Prirodna kozmetika služi za brigu i ulepšavanje tela korišćenjem sastojaka iz prirode, tačnije prirodnih sirovina koje su dobre za kožu, takođe i za okolinu. Prirodna kozmetika nudi zdravu negu tela, pa su važni za zdravlje kože u bio kojim godinama života.

Prirodni sastojci su izvedeni u celini ili delimično, iz prirodnih izvora i bez  sintetičkih komponenti. Organski sastojci treba da sadrže samo biljne sastojke, koji se uzgajaju bez upotrebe sintetičkih hemikalija,zračenja ili pesticida.

 

2.1.ETARSKA ULJA

 

Etarska ulja su nemasni prirodni ekstrakti iz aromatičnih biljaka dobijeni pomoću destilacije, ekstrakcije ili nekom drugom metodom izolacije. Etarska ulja su najkoncentrovaniji oblik, lekovitih sastojaka jedne biljke. Za dobijanje ulja koriste se različiti delovi biljke npr. cvetovi, osušeni pupoljci, listovi, trava, drveni delovi, biljne smole, semenke, plodovi.

To su lako isparljive, intenzivnog mirisa, nemasne supstance.

Da bi ulja bila delotvorna, potrebo je da budu čista i prirodna. Etarska ulja se mogu koristiti na razne načine npr. za inhalacije, za kupke, saune,  masažu ili lokalno, utrljavanjem na određena mesta na telu. Koriste se i u izradi raznih kozmetičkih proizvoda i parfema. Za upotrebu, potrebno je poznavanje delovanja i toksičnosti pojedinih ulja. Ova ulja nikada ne bi trebalo nanositi nerazređena na kožu jer postoji mogućnosti da izazovu iritaciju kože ili alergijsku reakciju. Najbolje je mešati ih sa baznim uljima koja pojačavaju njihovo dejstvo (bademovo,avokadovo, kokosovo, maslinovo, ricinusovo, jojoba ulje  i sl…).

 

2.2.BILJNO POREKLO MIRISA

 

Biljna ulja se dobijaju iz jezgra koštunjavog voća, iz semenki biljaka, a neka i iz mesnatog dela biljke i plodova.

Postoji oko trista vrsta biljaka koje se mogu ekstrahovati. Biljna ulja sadrže nezasićene masne kiseline, dobro prodiru u kožu, lako se razmazuju i vlaže.Treba da budu kvalitetno ceđena, nerafinisana i bez ikakvih aditiva. Na taj način zadržavaju lekovite i hranljive sastojke. Sa druge strane sklona su oksidaciji, samim tim lakše užegnu.

U odnosu na sintetička i mineralna, biljna ulja ne zapušavaju pore, takođe ne sadrže krupne molekule koji ostaju na površini kože. Koriste se samostalno, ili uz dodavanje eteričnih ulja, samim tim se njihov efekat pojačava.

 

2.2.ŽIVOTINJSKO POREKLO MIRISA

 

Prirodni miris životinjskog porekla se uglavnom dobijaju iz mošusnih jelena, dabarova, kita…

Prirodni mošus sadrži supstance kao što su muskon, eksalton, musciopiridin i androsteron. Ove supstance su danasa u sintetičkom mošusu  zamenjene ambretolidom, eksaltolidom i nitro mošusom. Ove komponente zajedno daju efekat neverovatnog, neodoljivog mirisa.

Jedan od razloga što se pribegava veštačkim mirisima je i činjenica da bi pojačana potražnja za nekim mirisom dovela do poremećaja prirodne ravnoteže. Npr. za jedan kiligram mošusa potrebno ubiti 140 jelena.

 

2.4. ETERIČNA ULJA

 

Eterična ulja se dobijaju destilizacijom. Proces destilacije pronadjen je pre više hiljada godina. Veoma je jednostavan i bazni način rada se nije promenio sve do danas.

Za razliku od hemijskih supstanci, eterična ulja nemaju toksično dejstvo, ne zadržavaju se u telu i ljudskim organima. Imaju slatki miris zbog koncentrovane snage biljaka. Kombinacijom  eteričnih ulja, postiže se efekat podmladjivanja,revitalizacije dehidrirane i spoljnim   efektima iritirane kože.

Poznato je da se ova ulja koriste za smirenje i opustanje.

Kamilica se već vekovima koristi za smirenje,popravljanje raspoloženja, zaceljivanje rana i lečenje blažih infekcija.

Od mirisnog ulja eukaliptusa postajemo živahniji, rasterećuje nas i uveseljava. Smatra se za jedno od najefikasnijih prirodnih sredstava za lečenje respiratornih infekcija.

Ulje lavande uspavljuje, opušta, smanjuje brige i anksioznost.

Tamjan je koristan za poboljšanje raspoloženja, kao i za koncentraciju…

3.SINTETIČKI MIRISI

 

Sntetički mirisi dobijaju se u laboratotiji i mogu biti potpuno sintetički, ili polusintetički, koji nastaju modifikacijom prirodnih.

Sintetičke materije nastaju u epruvetama laboratorija i predstavljaju sastavni deo savremene parfemske industrije.

Prvi sintetički parfemi  koji su nastali na kraju 19. veka su ubrzo

postali popularni kao i njegovi srodnici na bazi prirodnih komponenti.

Iako se radi na stalnom razvoju raznih tehnika za kreiranje sintetičkih parfema, još uvek nije moguće napraviti čist sintetički parfem. Ekonomski problem je najčešći razlog upotrebe prirodnih komponenti u ovim sintetičkim parfemima. Dok je sintetizovanje sintetičkih citrusnih eteričnih ulja još uvek veoma skupo, dodavanje veštačkog mirisa ruže ili nekog voća raznim kozmetičkim preparatima je mnogo jeftinije, nego upotrebiti velike količine prirodnih materija za dobijanje jako male količine mirisnih komponenti.

Veliki broj osoba je još uvek veoma skeptično, kada su u pitanju sintetičke materije. U krugu potrošača još uvek postoji verovanje da su ove materije odgovorne za razne alergijske reakcije, pa čak i za nastanak kancera.

4. NEŽELJENA DEJSTVA MIRISA U KOZMETIČKIM PREPARATIMA

 

Veštački mirisi imaju potencijalno loše efekte za zdravlje, što je razumljivo jer su ftalati, koji su karcinogeni i remete hormonsku ravnotežu, česti sastojci mirisa. Iako veliki broj ljudi misli da je manja verovatnoća da prirodni miris izazove alergijsku reakciju u odnosu na veštački, to nije tačno. Prirodni mirisi su smeše velikog broja sastojaka, samim tim što ih je više, veća je verovatnoća da će na neki postojati alergija. Neka etarska ulja, iako su potpuno prirodna, česte ssu iritacije kože.

 

4.1.ALERGIJSKA REAKCIJA

 

Parfemi, losioni i drugi kozmetički proizvodi mogu da izazovu alergiju, i to pre svega mirisi u kozmetičkim proizvodima. Zato treba potražiti proizvode označene sa “fragrance-free”, jer oni ne sadrže mirise.

Testiranje na kozmetičke proizvode, najbolji je način da se utvrdi koji se od njih mogu bezbedno koristiti. Prirodna kozmetika koja sadrži biljne komponente nedovoljno ispitanih sastoja takođe može da bude uzrok kontaktnog dermatitisa.

 

5. MIRISNE GRUPE

 

Glavne mirisne grupe su:

 

  • Cvetni: To je jedna od najvećih mirisnih grupa. Mogu sadržati samo jednu vrstu cveća ili mešavinu više različitih cvetova. Cvetni mirisi dolaze iz osetljivih prolećnih kombinacija cveća kao što je ljiljan i do jakih i opojnih ruža I gardenija. Najveći broj ženskih mirisa spada u ovu grupu. Ova grupa se može kombinovati sa drugim grupama, što čini mirise ove grupe svežijim i lakšim.
  • Orijentalni: To je grupa koja asocira na bogate i začinjene mirise. Sadrže tople začine, smolu i sl.
  • Citrusni: Za ovu grupu mirisi su zasnovani na citrusnim notama limuna, mandarine, narandže, grejpfruta ili bergamota. Mirisi iz ove grupe su osvežavajući i čisti. Najčešće se kombinuju sa vodenim i cvetnim akordima.
  • Drveni: Drvenastim notama smatraju se zemljani mirisi. Drvene note se koriste u srednjim i baznim notama parfemske kompozicije. Paleta drvenih nota je široka, ali najčešće se koriste tople prirodne note sa raznim nijansama: puderastim,dimnim,travnim, smolastim itd.

Ostale grupe:

  • Kiparisni: Grupa je dobila naziv po parfemu “Coty Chypre” iz 1917. godine. Mirisi se najčešće sastoje od drvenastih nota, bergamota, hrastove mahovine i labdanuma. Takođe kod ove misrisne grupe se mogu naći cvetne i voćne note.
  • Aldehidni: To su sintetičke ili veštačke hemijske komponente koje se najčešće mešaju sa cvetnim notama i daju  oštri, citrusni miris. Najpoznatiji aldehidni parfem je Chanel No5.
  • Aromatični: Ova mirisna grupa je kombinacija nota lavande, žalfije, ruzmarina, kima i mnogih drugih biljaka koje imaju travnato začinske note.
  • Kožni: Parfemi iz ove grupe sadrže karakterističan oštar miris kože, miris meda, duvana ili katrana. Ova grupa je najmanja i najčešća je kod muških mirisa.
  • Fužeri: Fougere u prevodu sa francuskog znači paprat. Mnogi muški mirisi pripadaju ovoj grupi, koja odlikuje oštrim biljnim i drvenastim notama.
  • Gurmanski: Mirisi ove grupe su najčešće kombinacija sintetičkih gurmanskih tj.jestivih nota kao što su med, čokolada, vanila i bombone.

Mirisi u kozmetičkim preparatima

 

ZAKLJUČAK

 

Iako se smatra da mirisi u kozmetičkim prepatarima dovode do mogih alergijskih reakcija, ili da nekada čak dovode i do ozbiljnijih neželjenih dejstva, mirisi su nekada neizbežni u određenim preparatima.

Osobe koje su sklone alerijama na određene preparate, trebaju se testirati pre upotrebe istih.

Mirisi u kozmetičkim preparatima nisu uvek bitni, ali dodaju čar svežine i samopouzdanje kod mnogih potrošača.

Preparati u kozmetici napreduju iz godine u godinu, samim tim mogućnost za smanjenjem neželjenih dejstva je veliko, takođe i obrnuto.

LITERATURA

Mrežne stranice:

  1. https://estarcosmetics.wordpress.com/2013/09/02/mirisi/
  2. https://avenalab.com/
  3. https:// zdravlje/alergija-na-kozmetiku/seqjelp
  4. https://ekorubis.com/sastojci-u-prirodnoj-kozmetici/
  5. https://minutzamene.com/pe-u-kozmetici/
  6. https://minutzamene.com/stetni-sastojci-u-kozmetici/
  7. https://originalniparfemi.rs/saveti/mirisne-grupe?v=8cee5050eb7
  8. https://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/opasnosti-mirisa
  9. http://antistresvodic.rs/etericna-ulja-mirisi-koji-mogu-da-vam-poprave-raspolozenje/
  10. https://www.dropbox.com/sh/n6p01q9zb6v0ds4/AABy43UM9PRn2coH-GANkI_4a?dl=0
  11. https://zena.blic.rs/zdravlje/10-mirisnih-ulja-koja-popravljaju-raspolozenje-od-kamilice-do-grejpfruta/yer8dx3

 

 

 

MIRISI U KOZMETIČKIM PREPERATIMA

Seminarski rad iz predmeta: Hemija u kozmetologiji

MENTOR: Prof.dr. Sekulović Dragana

STUDENT: Jovanović Jovana

Beograd, oktobar 2019.

POSTANI I TI ESTETIČAR - KOZMETIČAR

OVDE

Više informacija na telefon

OVDE