KRIOTERAPIJA

AKADEMIJA ZA ESTETIKU I KOZMETOLOGIJU PURITY

 

 

SEMINARSKI RAD

 

 

PREDMET: DERMATOLOGIJA SA MIKROBIOLOGIJOM

 

 

TEMA: KRIOTERAPIJA

 

 

 

 

 

 

PROFESOR: Svetlana Grubor                                                            STUDENT :Sonja Manovic

 

Beograd, 2018

 

 

 

 

SADRZAJ:

 

1.UVOD…………………………………………………………………………………………

2.STA JE KRIOTERAPIJA ………………………………………………………………..

3.PREDNOSTI………………………………….…………………………………………….

4.LECENJE……………………………………………………………………………………..

5.TEHNIKE KONTINUIRANOG ZAMRZAVANJA…………………………………

6.DRUGE TEHNIKE………………………………………….………………………………

7. TERAPIJA BENIGNIH KUTANIH LEZIJA…………………………………………

8.SEBORICNE KERATOZE…………………………………………………………………

9.VIRUSNE INFEKCIJE………………………………………………………………………

10.DERMATOFIBROMI……………………………………………………………………

11.KONTRAINDIKACIJE……………………………………………………………………

12.KOMPLIKACIJE……………………………………………………………………………

13.LITERATURA……………………………………………………………………………….

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

UVOD

 

Ako živite u velikom gradu ili ste svakodnevno na internetu ili drustvenim mrezama, verovatno ste čuli za krioterapiju.
To je proces upotrebe veoma niskih temperatura u svrhe medicinske terapije. Ovo može značiti da jednostavno ležite u kadi punoj hladne vode ili leda. Ipak, nedavno se pojavio novi tip hladne terapije i uključuje ulazak u komoru veličine tijela do vašeg vrata, vrsi se prskanje tečnog azota kako bi temperatura kože bila ispod -130ºC.

 

STA JE KRIOTERAPIJA

Krioterapija je vrsta termoterapije koja deluje na organizam lokalnim ili opštim rashlađenjem. Potkožno masno tkivo predstavlja izolaciju koja smanjuje rashlađenje tkiva u dubini. Za hlađenje najčešće koristimo led ili ledenu vodu. Krioterapija izaziva vazokonstrikciju krvnih sudova tako što stimuliše receptore za hladnoću koji se nalaze u koži. Posle 10 minuta rashlađivanja dolazi do vazodilatacije koja je uzrokovana hladnoćom a zatim ponovo sledi vazokonstrikcija. Vazodilatacija je zaštitna reakcija organizma na potencionalno oštećenje tkiva. Glavni efekat rashlađivanja jeste smanjenje metabolizma tkiva.

Ova nova vrsta hladne terapije u komori je izmišljena 1970-ih godina u Japanu, a došla je u SAD i druge zemlje u posljednjoj deceniji. Dobila je široku popularnost među sportistima i onima sa određenim hroničnim bolestima.

 

 

 

 

 

PREDNOSTI

-Brzi oporavak od treninga
-Poboljsanje imunog sistema
-Povecanje energije i metabolizma
-Pomoc kod upale
-Rashladjivanje organizma smanjuje misicnu snagu, ali kratkotrajna krioprocedura povecava izmotericku snagu misica

 

LECENJE

Doza tečnog azota i izbor metode zavisi od veličine i dubine lezije i tipa tkiva koje se tretira.  U odnosu na lokalizaciju procenjuje se dubina zamrzavanja.
Dodatne faktore koji zavise od pacijenta je takođe potrebno razmotriti i uključuju debljinu epiderma i osnovnih struktura kože, sadržaj vode u koži i lokalni protok krvi.

Metod tečnog azota u sprej tehnici za različite veličine uključuje vremensko tačkasto zamrzavanje ili sprej tehnike, rotaciona ili spiralna tehnika kao i tehnika tzv.slikanje četkicom.

Krioterapija se često koristi u lečenju akutnih povreda jer smanjuje razvoj otoka i zapaljenja smanjujući oslobađanje supstanci koje indukuju bol. Hlađenjem se smanjuje spazam mišića i mišićni spasticitet. Krioterapija Dovodi do vazokonstrikcije i samim tim:

-usporava cirkulaciju

-smanjuje se krvarenje
-sprecava razvoj hematoma i otoka

 

 

 

 

TEHNIKE KONTINUIRANOG ZAMRZAVANJA

Ovo je tehnika koja je jednostavna i pogodna za obuku i učenje same tehnike od strane drugih lekara. Ove tehnika, povećava mogućnost uklanjanja lezija sa minimalnim komplikacijama. Vreme zamrzavanja se prilagođava u odnosu na debljinu kože, prokrvljenost, vrstu tkiva i karakteristike lezija.

Tehnika se izvodi malom sprej bocom koja sadrži približno 300-500 ml tečnog azota. Na promenu se postavi providni štit sa unapred fabrički pripremljenim otvorima različite veličine, koji olakšavaju aplikaciju tečnog azota i skoro u potpunosti smanjuju mogućnost oštećenja zdrave kože. Standardna tehnika zamrzavanja se obavlja sa daljine od 1-1.5 cm od površine kože na centar tretirane. Ponekad se lezija može obeležiti kako bi se terapija lakše sprovela.

Veličina margine zavisi primarno od debljine lezije i vrste lezije tj. da li je lezija benigna ili maligna. Margina benignih lezija može biti šira za 1 do 2 mm od vidljivih ivica promena. Margina premalignih lezija ima margine od 2-3mm, dok maligne lezije zahtevaju marginu od 5 mm od klinički normalne kože koja zahteva adekvatno uklanjanje. Veličina te margine zahtevaju smrzavanje na temperaturi od -50O C na dubini od 4-5mm.

Protok tečnog azota u spreju mora biti prilagođen zamrzavanju polja tertmana za određeno vreme. Vreme može da varira od 5-30 sekundi u odnosu na početno vreme formiranja ledenog polja.

DRUGE TEHNIKE

Varijacije tehnike otvorenog zamrzavanja uključuju rotaciju, spiralnu ili tzv. paintbrush tehniku. Ove tehnike se koriste za destrukciju većih benignih lezija. Za sada ne postoje utvrđeni standardi potrebnog vremena ili temperature za destrukciju malignih promena.

TERAPIJA BENIGNIH KUTANIH LEZIJA

Krioterapija se preporučuje za tretman mnogih benignih lezija i ima prvenstvo u odnosu na druge terapijske modalitete kao što su ekscizija, kriohirurgija ili elektrodesikaciona kiretaža. Vreme izvođenja je kratkotrajno a sam tretman ne zahteva skupu pripremu ili invazivnu lokalnu anesteziju. Rizik infekcije i oštećenje tkiva je mali pa ne zahteva poseban medicinski tretman.
Korektna klinička dijagnoza i selekcija lezija su najvažniji faktori u određivanju vremena sprovođenja i adekvatnih terapijskih efekata. U odnosu na vrstu lezije, tehnike izvođenja krioterapije mogu varirati.

SEBORICNE KERATOZE

Predstavljaju jednostavne benigne neoplazme i najbolje se tretiraju kriohirugijom ili tzv. shave tehnikom ekscizije ili kiretaže. Posebno je efikasna kod pacijenata sa multiplim lezijama. Tanke i ravne lezije uobičajeno zahtevaju samo jedan ciklus tretmana u trajanju od 5-10 sekundi zamrzavanja. Veće i deblje lezije mogu zahtevati produžene tretmane, uobičajeno 2 ciklusa zamrzavanja.

U terapiji seboroičnih keratoza na kosmatim delovima tela moguć je lokalizovani gubitak dlake. Drugi štetni efekti predstavljaju hipeprigmentaciju, koja je posebno izražena kod pacijenata sa tamnijom bojom kože.

VIRUSNE INFEKCIJE

Bradavice se jednostavno uklanjaju krioterapijom. Broj izvedenih procedura može biti različit i zavisi od stepena zadebljanja površine. Približno je potrebno nekoliko sesija tretmana. Tehnika lakog zamrzavanja se koristi kako bi se izbegla hipopigmentacija.

Bradavice na prstima imaju dobar terapijski odgovor tehnikom kontinuiranog zamrzavanja. Duboke bradavice na dlanovim ili tabanima predstavljaju izazov zbog osetljivosti i različite tolerancije pacijenta na zamrzavanje. U konačnom, bradavice se mogu i mehanički ukloniti a nakon toga se njihova osnova tretira sa  jednim ili više ciklusa zamrzavanja.

DERMATOFIBROMI

Dermatofibromi se uglavnom javljaju na donjim ekstremitetima a u vidu tvrdog poluloptastog cvorica debljine do 1cm.
Hirurško uklanjanje dermatofibroma do duboko u tkivo povećava mogućnost formiranja hipertrofičnih ožiljaka u odnosu na mikrotraumu koja se proizvodi kriohirurgijom.
Trebalo bi sprovesti proceduru zamrzavanja u jednom cilkusu i trajanju od 20 do 30 sekundi sa marginom od 1-2 mm.
Ukoliko je potrebno, tretman se ponavlja za 8 nedelja. Poboljšanje kliničkog izgleda kao što je vidljivo smanjenje veličine i debljine promene i smanjenje hiperpigmentacije se očekuje kod 80-90% pacijenata.

KONTRAINDIKACIJE

Relativno je mali broj kontraindikacija i one se uglavnom odnose na neželjene reakcije kože na hladno, koje ponekad mogu produžiti i odložiti povoljan terapijski efekat. Dermatolozi izbegavaju sprovođenje kriohirurgije starijim pacijentima u pretibijalnom predelu zbog mogućnosti stvaranja otvorenog oštećenja kože i usporenog zarastanja rana.

KOMPLIKACIJE

Najčešća komplikacija je  diskomfort kože u vidu promrzlina  različitog intenziteta. Najosetljivija područja su prsti i oči. Zamrzavanja lezija u čeonom predelu može da dovede do glavobolja a u predelu kapilicijuma do alopecije. Hiperpigmentcaij je česta posebno kada se koriste tehnike produženog zamrzavanja. Normalna boja kože se  vraća za nekoliko meseci. Hipopigmentacija je uzrokovana povećanom osetljivošću melanocita u toku zamrzavanja posebno u slučajevima terapije dermatofibroma.

LITERATURA

http://www.stetoskop.info/Krioterapija-u-dermatologiji-4641-c13-content.htm
https://drgaletic.rs/tretmani/krioterapija/
http://www.zdravija.com/sta-je-krioterapija/
https://glossy.espreso.rs/moda-i-lepota/nega/79497/lecenje-tecnim-azotom-sve-sto-treba-da-znate-o-jednoj-od-najboljih-metoda-za-tretiranje-koze/strana/sve