KOŽA I NOKTI- ČUVARI ZDRAVLJA

Beograd, 2020.
DIPLOMSKI RAD
Tema:
KOŽA I NOKTI- ČUVARI ZDRAVLJA
Mentor: Student:
Prof. dr Momčilo Matić Isidora Milenković
Br. Indeksa: 01099/16 2
Sadržaj:
UVOD 3
Koža- anatomsko-fiziološke karakteristike 3
Epidermis 4
Dermis 5
Hipodermis 8
Nokat- osnovne karakteristike 9
Uloga i funkcije kože 10
Uticaj kozmetičkih tretmana na kožu i nokte 12
Dehidratacija kože 16
Uticaj hrane na kožu i nokte 17
Namirnice koje treba konzumirati 17
Važni antioksidanski koji se nalaze u hrani: 18
Uticaj stresa na kožu i nokte 19
Uticaj sna i spavanja na kožu i nokte 21
Saveti: 22
Uticaj emocija na kožu 23
Uticaj genetike na zdravlje kože 26
Zdravstveni poremećaji na noktima 28
Faktori rizika 35
Zdravstveni poremećaji na koži 36
Istraživanje 44
Zaključak 45
Literatura 47

UVOD
Koža- anatomsko-fiziološke karakteristike
Koža (Integumentum commune) je najveći organ čovekovog tela i njena ukupna površina iznosi
1,5 – 2m2 (čovek visine 170cm ima oko 1,7m2 kože, što čini 18% ukupne telesne težine. Ona
obavlja veći broj funkcija, koje su uslovljene njenim perifernim položajem u telu. Jedna od
ključnih uloga kože je funkcija barijere. Koža se sastoji od višeslojnog pločastog epitela, koji se
naziva pokožica ili epidermis1
(epiderm), ektodermalnog porekla i gustog vezivnog tkiva, krzna ili
dermisa
(derm), mezodermalnog porekla. Sa organima koje pokriva, mišićima i kostima,
povezana je preko debljeg sloja rastresitog vezivnog tkiva, hipodermisa (hipoderm),
mezodermalnog porekla. U njemu je, u zavisnosti od uhranjenosti osobe, prisutna veća ili manja
količina masnog tkiva. Koža je složen organ građen od različitih tipova ćelija i struktura . U njoj
se nalaze strukture koje se nazivaju dodaci (adneksi) kože u koje spadaju znojne i lojne žlezde,
dlake i nokti. Pored toga, ona ima bogatu vaskularizaciju i inervaciju.

Epidermis

Drugi sloj kože
Epidermis (pokožica, epiderm) je površinski sloj kože debljine oko 100μm. Glavni deo njegove
mase predstavljaju keratinociti (koji čine osnovu (95%) epidermalnih ćelija), ćelije čiji je zadatak
stvaranje keratina (keratinizacija). U epidermisu se sem toga nalaze melanociti (ćelije koje
stvaraju pigment melanin), Langerhansove ćelije (najvažnije ćelije imunološkog sastava kože) i
Merkelove ćelije (imaju ulogu mehanoreceptora kože); one ne učestvuju u procesu
keratinizacije (nekeranociti) i imaju specifične funkcije. Epidermis ne sadrži krvne ni limfne
sudove. Transport materija odvija se pasivnom difuzijom iz dermisa u epidermis i obrnuto.
Morfološki, epidermis je višeslojan pločast epitel, a funkcionalno predstavlja glavni deo kožne
barijere. Zaštitnoj funkciji prilagođen je prisustvom superficijalnog rožnatog sloja (sc) koji sadrži
više slojeva mrtvih ljuspastih, orožalih ćelija i dobro razvijen lipidni ekstracelularni matriks. Te
ćelije nastaju od matičnih ćelija složenim procesom diferencijacije. Epidermis, prema tome, ima
dva dela:
a) vijabilni, živi deo koga čine matične ćelije u diferencijaciji i
b) nevijabilni, mrtvi deo, sastavljen od diferenciranih ćelija, korneocita.
Osnovna građa kože pH vrednost površine kože je između 4,1 (na glavi) i 7,2 (stopalo), a na
većini tela je blago kisela, od 4,6 – 5,6 (srednja vrednost je oko 5,5) tako da ne predstavlja
povoljnu sredinu za razvoj većine mikroorganizama. Ipak se na površini kože nalaze brojni
mikroorganizmi, a na mestima gde je koža alkalnija, npr. između nožnih prstiju rado se
naseljavaju gljivice i plesni. Obnavljanje epidermisa vrši se proliferacijom matičnih (stem) ćelija
koje pripadaju bazalnom sloju. Epidermis ima konstantnu debljinu. Ona je rezultat dinamične
ravnoteže između proliferativne aktivnosti i gubitka ćelija, kao i brzine diferencijacije
epidermalnih ćelija. Na površini kože, nalazi se tanki vodenomasni film (kiseli ili Marchioninijev
omotač kože) koji štiti kožu od gubitka vlage i prodora stranih materija, posebno
mikroorganizama. Masne materije u vodenomasnom filmu odraslih ljudi, potiču uglavnom iz
lojnih žlezda (glandulae sebaceae), a manji deo od epidermalnih ćelija. Površinski lipidi sadrže
oko 10% skvalena (prekurzor u sintezi holesterola), 2,5% estara sterola, 1,5% sterola, 22%
voskova, 25% triglicerida, 10% di – i monoglicerida, 25% slobodnih masnih kiselina i 4% drugih
lipida. Hidrofilne materije potiču od znojih žlezda (glandulae sudoriferae) iz međućelijskih
prostora, gde se nalazi smeša humektantnih materija.
Dermis
Dermis se nalazi između epidermisa i hipodermisa i predstavlja oko 15 – 20% ukupne telesne
težine čoveka. Dermis je gusto vezivno tkivo, čiju ćelijsku komponentu čine fibroblasti,
plazmatici i makrofage, a ekstracelularni matriks fibrozni proteini uronjeni u hidratisani,
polisaharidni gel. Fibroblasti su osnovne ćelije dermisa. Oni stvaraju specifične konstituente
ekstracelularnog matriksa i utiču na njihovu strukturnu organizaciju i metabolizam. U
fibroblastima se odigrava biosinteza kolagena, elastina, glikozaminoglikana, proteoglikana,
fibronektina (adhezivni protein koji pričvršćuje fibroblaste), laminin (adhezivni protein koji
povezuje epitelne ćelije sa bazalnom membranom) i drugih proteina ekstracelularnog matriksa,
koji koži daju potporu i elastičnost. Glavne komponente strukture dermisa su kolagen i elastin,
vezivna tkiva, koja daju snagu i fleksibilnost i vitalni su deo zdrave, mladalačke kože. Ova vlakna
su utisnuta u gelastu supstancu (koja sadrži hijaluronsku kiselinu), koja ima visoku sposobnost
vezivanja vode i pomaže u održavanju volumena naše kože. Kolagen čini 70 – 80% mase
dermisa. Glicin, prolin i hidroksiprolin su aminokiseline koje pretežno izgrađuju kolagen, koji
pripada među najjače proteine u prirodi. Kolagen tipa I većinom izgrađuje vezivno tkivo, iako su
prisutni i drugi tipovi kolagena (III, V i VII).
Elastin (amorfni, hidrofobni, umreženi protein) izgrađuje jezgro elastičnog vlakna, koje je
okruženo mikrofibrilima fibrilina. Elastična vlakna čine manje od 1 – 2% ukupne mase dermisa i
imaju nezamenljivu funkciju pri opiranju silama deformacije i vraćanju kože u prvobitni oblik,
nakon delovanja takvih sila. Način života i spoljašnji faktori, kao što su sunce i promene
temperature, utiču na nivoe kolagena i elastina, kao i na strukturu okolne supstance. Kako
starimo, naša prirodna proizvodnja kolagena i elastina se usporava, a sposobnost kože da
vezuje vodu se smanjuje. Koža je sa manje tonusa i pojavljuju se bore. 6
Dermis je odgovoran za debljinu kože, a kao rezultat toga, igra ključnu ulogu u kozmetičkom
izgledu kože. Debljina dermisa varira na različitim delovima kože, a njegova veličina se
dvostruko uvećava u periodu od 3 – 7 godine života, potom tokom puberteta. Starenjem se
smanjuje debljina i hidracija ovog osnovnog sloja. Debljina dermisa se ne može tačno odrediti,
jer između njega i hipodermisa ne postoji jasna granica. On je najtanji na kapcima i prepucijumu
(do 0,6mm), najdeblji na dlanovima i tabanima (3mm). Prosečna debljina se kreće od 1 – 2mm.
Dermis je debeo, elastičan, ali čvrst srednji sloj kože, koji čine 2 podsloja:
a) donji sloj (stratum reticulare) duboka, debela oblast koja formira fluidnu granicu sa
potkožnim tkivom i
b) gornji sloj (stratum papillare) koji formira definisanu, talasastu granicu sa epidermisom .
Granična površina između dermisa i epidermisa je talasasta, zbog prisustva mnogobrojnih
papila dermisa, koje se uvlače u epidermis. Postojanje papila olakšava ishranu ćelija epidermisa
i pojačava koheziju između epidermisa i dermisa. Papile se sastoje od rastresite mreže tankih
kolagenih i elastičnih vlakana koja su postavljena vertikalno. Neke od njih sadrže krvne sudove
(vascularne papile), a neke korpuskularne nervne završetke (nervne papile). Zadatak dermisa je
da štiti telo od mehaničkih povreda, vezuje vodu, učestvuje u termoregulaciju, snabdeva
epidermis hranljivim sastojcima i receptor je senzitivnih implusa:  njegova debela, čvrsta struktura pomaže u ublažavanju spoljašnjih udaraca i, kada dođe
do povrede, on sadrži vezivna tkiva, kao što su fibroblasti i mastociti koji zaceljuju rane;  bogat je krvnim sudovima, koji hrane epidermis i ukljanjaju toksine;  lojne žlezde (odgovorne za lučenje sebuma) i znojne žlezde (koje dostavljaju vodu i
mlečnu kiselinu na površinu kože) nalaze se u dermisu. Ovi sastojci se udružuju i
obrazuju vodenomasni film na površini kože. Hypodermis Hipodermis se nalazi ispod
dermisa, sastoji se od masnih ćelija (lipocita) i vezivno – tkivnih pregrada i važan je izvor
energije za telo. Ovaj sloj takođe sadrži kolagen tipa I, III i IV. Broj masnih ćelija se
razlikuje na različitim delovima tela. Takođe, distribucija masnih ćelija se razlikuje kod
muškaraca i žena, kao i struktura drugih predela kože. Potkožno tkivo ili hipodermis
jedno je od najvećih tkiva ljudskog tela. Procenjuje se da ovaj sloj predstavlja 9% do 18%
telesne mase kod muškaraca normalne mase i 14% do 20% kod žene normalne mase.
Struktura dermisa U dermisu se, sem toga, nalaze krvni sudovi, limfni sudovi i nervi; u
dermisu se spuštaju znojne i lojne žlezde i dlaka. Premda je epidermis ciljni nivo za
većinu kozmetičkih proizvoda, s obzirom da većina ne prodire i ne bi trebalo da prodre
do dermisa, dermis je cilj za mnoge anti-age tretmane koji se sprovode primenom
proizvoda putem intradermalnih injekcija, koji ne pripadaju kozmetičkim proizvodima,
već lekovima ili kategoriji medicinskih sredstava. Dermis je posebno važna komponenta
za izgled kože jer je odgovoran za debljinu, glatkost i elastičnost kože. Različite mere
namenjene sprečavanju ili usporavanju starenja kože, usmerene su upravo na ključne
komponente dermisa.

Hipodermis
Hipodermis se nalazi ispod dermisa, sastoji se od masnih ćelija (lipocita) i vezivno – tkivnih
pregrada i važan je izvor energije za telo. Ovaj sloj takođe sadrži kolagen
tipa I, III i IV. Broj
masnih ćelija se razlikuje na različitim delovima tela. Takođe, distribucija masnih ćelija se
razlikuje kod muškaraca i žena, kao i struktura drugih predela kože. Potkožno tkivo ili
hipodermis jedno je od najvećih tkiva ljudskog tela. Procenjuje se da ovaj sloj predstavlja 9% do
18% telesne mase kod muškaraca normalne mase i 14% do 20% kod žene normalne mase.
Glavna uloga hipodermisa je u stvari skladištenje energetskih rezervi koje su našem organizmu
neophodne za normalno funkcionisanje. Isto tako, hipodermis povezuje kožu sa strukturama za
pokretanje, mišićima i kostima, koji se nalaze ispod površine kože. Naposletku, ovaj sloj kože je
zadužen i za amortizaciju
mehaničkih šokova, kako bi se u razumnoj meri smanjila mogućnost
povrede tela.

Nokat- osnovne karakteristike

Kolagen je najrasprostranjeniji protein u ljudskom telu, koji sadrži ceo naš organizam , nalazi se u kostima,
mišićima, tetivama i koži gde se formira skela koja daje stabilnost i strukturu.
Ublažavanje energije udara i smanjenje oscilacija

Nokat je rožnata tvorevina koja štiti vrhove prstiju na rukama i nogama. Nalazi se u srednjem
sloju kože (derma), kao i dlake. Dio nokta koji je usađen u kožu zove se koren, a uz njega
je matica ili matriks. Preostali deo nokta je orožala ploča, a ispod nje nalazi se posteljica ili
ležište nokta. Na prelazu ploče i korena nokta nalazi se polumesečasta zona lunula (lat.lunamjesec), koja je vidljiva kod gotovo svih ljudi na svim prstima.
Ploča nokta je bezbojna, a njenu boju joj određuje splet žilica ispod nje. Sastoji se od
epidermalnih ćelija, orožanih ćelija, koje su spojene u nokatnu ploču koja sadrži tvrdi keratin i
zbog toga se nokti mogu ljuštiti. Ćelije su poređane u slojeve pa ploča na vertikalnom preseku
izgleda ispupčeno. Među grupama orožalih ćelija često su uloženi mehurići vazduha koji se na
noktima vide kao bele mrlje. Ploča nokta je u području nokta tanka i nije potpuno orožena, a na
prelazu u slobodni deo dosegne max. debljine na prstima ruke 0,5 mm, a na nogama i puno
više.

Uloga i funkcije kože
Koža je najveći organ u ljudskom organizmu i ima višestruku fiziološku ulogu. Ishod njene
uloge je zaštitno dejstvo koje ispoljava protiv svih unutrašnjih i spoljašnjih faktora, a koje je
poznato pod nazivom dermofilaksija.
Koža ima višestruke zadatke:
1. štiti organizam od svih fizičkih i hemijskih spoljnih uticaja,
2. učestvuje u termoregulaciji organizma,
3. ima sekretornu i inkretornu funkciju,
4. sprečava prodor bakterija i gljivica u organizam,
5. učestvuje u metabolizmu vode,
6. jedan je od puteva resorpcije i
7. učestvuje u opštem metabolizmu.
Zaštitna uloga kože je uslovljena njenom fleksibilnošću (lat. flехibilitаs – savitiljivost),
elasticitetom i količinom vode. Zahvaljujući tim svojstvima ona amortizuje mehaničke udare. Na
mestima gde je koža više izložena pritisku javlja se zadebljanje rožastog sloja što predstavlja
dodatni vid odbrane.
Imunološka svojstva kože vezana su za antitela koja se nalaze u njoj. Koža ima veoma veliku i
važnu ulogu u održavanju termoregulacije , jer se preko nje odvodi 80% toplote stvorene u
organizmu. Svoju termoregulatornu funkciju koža ispoljava na dva načina:  pasivnim putem preko potkožnog tkiva, masnog filma i rožastog sloja koji su odlični
izolatori toplote i  aktivnim putem preko termosenzibilnog refleksa, rada vazomotora, sekrecije znoja i
nevidljivog isparavanja.
Sekretorna i ekskretorna uloga kože sastoji se u lučenju lojnih i znojnih žlezda. Pored opšteg
fiziološkog značaja ovih žlezda, za kozmetičara je jako bitno da poznaje svojstva hidrofilno
lipofilnog sloja, koji kožu prekriva, a nastaje upravo kao product lojnih žlezda i precesa raspada
keratinskih ljuspica.
Bakteristatičko i mikostatičko delovanje kože uslovljeno je prvenstveno prisustvom masnog,
kiselog filma na površini, dok keratinski sloj, sa svojom kompaktnom strukturom i fizičko –
hemijskim svojstvima, sprečava prodor bakterija u dublje slojeve kože.
Uloga kože u metabolizmu vode takođe je veoma značajna. Od sadržaja vode u koži
umnogome zavisi i njen izgled. Na promet vode u koži utiče više faktora, a centar za regulaciju
tog prometa nalazi se u diencefalonu (međumozak).
Prodiranje vode sa površine u dublje slojeve naziva se реrsрirаtiо iпsепsibilis пеgаtivа. Resorpcija preko kože je važna kao jedan vid apliciranja (primenjivanja, nanošenja) lekova. Ona
se odvija na dva načina i to: transepidermalno i preko pilosebacealnog aparata. Kojim putem će
određena supstanca prodirati i koliko brzo će dopreti do krvih sudova derma zavisi od njene
prirode i fizičko-hemijskih svojstava, zatim od stanja kože i čitavog niza dodatnih faktora, kao
što su priroda rastvarača, koncentracija itd. Sa stanovišta kozmetologije poznavanje resorptivnih
odlika kože je značajno u odnosu na primenu biološki aktivnih supstancija: hormona,
vitamin,
enzima
i dr.

Uloga kože u opštem metabolizmu je veoma značajna. Preko kože se izlučuju razne organske
materije koje predstavljaju krajnje produkte metabolizma, kao što su amonijak i urea, i
neorganski produkti kao što su voda i ugljen-dioksid.

Nokti su na neki način ogledalo zdravlja jer izgled i stanje noktiju pomažu u dijagnostikovanju
bolesti srca, pluća, bubrega, jetre i drugih sistemskih oboljenja. Niz vizuelnih faktora može
pomoći u dijagnostikovanju neki bolesti. Jako je bitno pratiti, kako promenu u reljefu nokta, tako
i promenu u boji nokta.
Uticaj kozmetičkih tretmana na kožu i nokte

Hormoni su grupa hemijskih materija koje učestvuju u fiziološkoj regulaciji metaboličkih procesa u ćeliji , delujući
u malim količinama.
Enzimi su veliki i složeni globularni proteini koji imaju jedan ili više polipeptidnih lanaca12
Kozmetički tretmani su namenjeni osnovnoj nezi kože i obuhvataju dubinsko čišćenje,
hidriranje, podmlađivanje i regeneraciju kože. Osim što doprinose dugotrajnom očuvanju
mladalačkog izgleda, kozmetički tretmani tretmani smanjuju fine bore i popravljaju tonus kože.
Nakon tretmana koža izgleda zdravo, jedro i podmlađeno.
Usporavanje starenja kože predstavlja jedan od najvećih izazova, zbog čega je poželjno negu lica
početi što ranije. Redovna nega i pametno odabrani tretmani, mogu učiniti čuda za vaše lice i
kožu i omogućiti svež i mladalački izgled čak i u poznim godinama. U zavisnosti od starosne
dobi, stila ži vota i usvojenih navika, tipa kože, odnosno da li se radi o normalnoj, suvoj, masnoj,
mešovitoj, osetljivoj ili dehidriranoj koži, svaki tip zahteva posebnu brigu i odgovarajući
tretman. Pre bilo kog tretmana stručno lice (kozmetičar) određuje stanje i tip kože. Imamo
sledeće tipove kože:
1. Normalna- “Normalna” je termin koji se široko koristi a odnosi se na dobro
izbalansirano stanje kože. Naučni termin za ovo dobro izbalansirano stanje je eudermična
koža. T-zona (čelo, jagodice i nos) može biti masna ali uopšteno su prisustvo vlage i
sebuma izbalansirani i koža nije ni previše masna ni previše suva. Pore su normalne,
cirkulacija je dobra, koža deluje baršunasta i meka. Ten je ujednačen ovaj tip kože nije
osetljiv. Preporučena nega kod ovog tipa kože je dnevna krema sa SPF
higijenski tretman jednom godišnje kao i lifting masaža lica radi održavanja tonusa.

Sun protect factor (faktor zaštite od sunca)
2. Suva koža- “Suva” se koristi da bi se opisao tip kože koja proizvodi manje sebuma nego
normalna koža. Kao rezultat nedostatka sebuma, suvoj koži nedostaju lipidi koji su joj potrebni
da zadrži vlagu i formiraju zaštitni omotač protiv spoljašnih uticaja. To dovodi do oštećenja
barijerne funkcije. Suva koža (kseroza8) ima različite stepene ozbiljnosti i različite oblike koje nije
uvek lako razdvojiti. Značajno više žena pati od suve kože nego muškarci, a suva koža
postaje suvlja kako stari. Problemi vezani za suvu kožu su česti i čine 40% razloga
odlaska kod dermatologa. Ovaj tip kože zahteva konstantnu kućnu negu i kozmetičke
tretmane. Serumi i Kreme na bazi hijalurona i retinola su obavezne. SPF krema sa
faktorom 50 se koristi preko cele godine. Tretmani hidratacije (laktična kiselina,
mezoterapija) održavaju dobro stanje kože. Osobe sa suvom kožom moraju posećivati
kozmetičara 2 puta nedeljno.

3. Kombinovana koža je najzastupljeniji tip na našim prostorima. Imamo kombinaciju masne I suve
kože u određenim deovima (uglavnom je T zona masna a ostatak lica suv). Dobra umivalica na
bazi hamamelisa, tonik I krema na bazi ihtiola održavaju kožu do tretmana. Preporučeni
tretmani za ovaj tip kože jesu higijeski tretman jednom mesečno, voćne kiseline jednom
godišnje, dermapen 4 puta godišnje I mezoporacija kao odlična hidratacija.

Grč. hegbz, medicinski termin za sasušivanje

4. Masna koža- “Masna” se koristi da opiše tip kože sa pojačanom proizvodnjom sebuma.
Prekomerna proizvodnja je poznata kao seboreja. Uzroci masne kože su: genetika,
hormonalne promene i disbalans, lekovi, stres, komedogena kozmetika (šminka koja
uzrokuje iritaciju)

Masna koža je sklona komedonima (sa crnim i belim vrhom) i različitim oblicima akni. Sa
blagim oblikom akni, značajan broj komedona se pojavljuje na licu i često na vratu, ramenima,
leđima i grudima. U umerenim i teškim slučajevima, papule (mala ispupčenja bez vidljivih belih
ili crnih vrhova) i bubuljice (ispupčenja srednje veličine sa primetnom belom ili žutom tačkom u
centru) se javljaju i koža postaje crvena i upaljena.
Ova tip kože jeste najproblematičniji u pubertetu. Osobe sa masnim tipom kože kreću sa
odlaskom kod kozmetičara početkom puberteta pri pojavljivanju prvih akni. Najbolja je
kombinacija terapije koju dermatolog prepiše i određenih tretmana kao što su:  higijenski tretman jednom nedeljno kod težih stanja ili jednom mesečno kod lakših oblika  voćne kiseline dve serije  ultrazvučna terapija  mikrodermoabrazija  dermapen
Kada su nokti u pitanju redovan odlazak na manikir održava higijenu i zdravlje noktiju. Primena
lakova za ojačavanje i ishranu nokta na bazi E i A vitamina čini nokte jakim i ishranjenim.
Redovna nega zanotica sprečava upalu ili podložnost bakterijskih infekcija. Pribor mora biti
sterilisan i čist. Ukoliko smo koristili lak na noktu koji ima neko oboljenje takav lak se baca i ne
koristi više.
Hidratacija kože
Voda čini više od 80% našeg tela, stoga je hidratacija važna ne samo za našu kožu nego i za celo
telo. Vodom telo koristi hranjive supstance, a izbacuje štetne. Pomaže kod probave, urinarnih
infekcija i ostalog, a našu kožu čini elastičnom i blistavom. Voda takođe pomaže kod negativnih
posledica starenja pospješuje zaštitnu ulogu naše kože uopšteno. Dobra hidratacija kože važna je
da bi naša koža bila čvrsta i sveža, a čim je hidrirana, bolje i brže će zaceliti nego dehidirrana
koža. Ako koži nedostaje vlage ona će izgubiti na debljini, postatće dehidrirana, sklona boranju i
osetljiva.Jako je bitno unositi dovoljnu količinu vode na dnevnom nivou radi hidratacije organa i
kože. Takođe, kožu možemo hidrirati primenom raznih tretmana koji će umogućiti promenu
stanja kože- dehidrataciju
Koža je izuzetno osetljiva na svaki gubitak vode zato postoji mehanizam hidroregulacije. 1) Kožna hidroregulacija
Koža se sastoji od 70% vode. Oko 75% se nalazi u dubini dermisa gde voda ima važnu ulogu u
otpornosti kože. Hidratacija epidermisa je rezultat učešća dva elementa: statične i dinamične
vode koja cirkuliše. Hidroregulacija omogućava ravnotežu ova dva vodena činioca i ona je jedini
garant fizičkog integriteta i funkcionalnosti kože. Hidroregulacija čini da tri glavna faktora
intervenišu: prirodni faktori regulacije, lipidi iz rožnatog sloja i akvaporini .
2) Faktori hidroregulacije (prirodni faktor hidratacije ) su molekuli koji imaju sposobnost da
fiksiraju vodu u središte rožnatog sloja. Za njih kažemo da su održavaoci vlažnosti. Najpoznatiji
prirodni faktori regulacije su urea i mlečna kiselina (lactic acid). Druge supstance koje se koriste
u kozmetici, a imaju ista svojstva su pre svega glicerin i ksilitol.
Osim vode, na kvalitet kože značajnu ulogu ima balansirana ishrana koja prvenstveno
podrazumeva pravilno unošenje vitamina, minerala i oligoelemenata.
Takođe, umereno i pravilno izlaganje kože sunčevim zracima je značajan faktor u postizanju
dobrog kvaliteta kože, kao i adekvatna nega.

Dehidratacija kože
Dehidriranost je stanje kože, a suva kože je tip kože, što znači da gubitak vlage lako može da se
izleči i da se licu vrati stari sjaj i hidriranost. Dehidratacija kao stanje se može pojaviti kod
svakog tipa kože I kod svih starosnih grupa.
Postoji mnogo razloga zbog kojih koža postaje dehidrirana. Jedni od najčešćih su:  Nedovoljan unos tečnosti – posebno je važno za dobar izgled kože piti dovoljno vode a
posebno kada smo dosta izloženi suncu. Treba izbegavati alkohol, gazirana pica i kofein
jer su to faktori koji pospešuju loše stanje kože i celokupnog organizma.  Vremenski uslovi mogu itekako da utiču na dehidriranost kože. Kao što znamo, tokom
zime i jeseni koža može da postane suvlja i da bude grublja. Potrebna je intenzivnija nega
tokom hladnih i vetrovitih dana, i obavezno je korišćenje hidratantne kreme koja će
uspeti da zaštiti kožu od oštećenja.  Pogrešni preparati doprineće isušenosti kože. Jako je bitno da odemo na procenu kod
stručnog lica (kozmetolog, dermatology) na procenu kože. Na taj način znamo koji
preparati čine benefit našoj koži a koji ne.  Nezdrava ishrana utiče na lepotu i na kožu lica. Kada je dehidriranost kože u pitanju,
dobro je unositi što više vitamina, voća povrća i zdravih namirnica. Treba izbegavati
začinjenu, masnu i tešku hranu. Takođe treba unositi namirnice koje u sebi sadrže
prirodne antioksidanse.  Umor i stres su jedni od najčešćih faktora koji utiču na kvalitet kože, pa će se pojaviti
podočnjaci, ali i koža će izgubiti blistavost i izgledaće umorno. Zato je bitno slušati svoje
emotivno biće i raditi na emocijama.

Uticaj hrane na kožu i nokte
Način ishrane definiše celokupan zdravstveni status. Dobrom ishranom sebi obezbeđujemo zdrav
organizam, besprekoran metabolizam, zavidan nivo energije, stabilnu psihu i blistavu kožu i
nokte.

Namirnice koje treba konzumirati
Kombinacijom namirnica koje sadrže puno antioksidanasa, omega 3 masnih kiselina, nemasnih
mesa (ćuretina, piletina), voća u obliku bobica, morske ribe (skuša, haring, losos) i povrća, može
se izbeći nastanak promena na koži čak i u poodmaklim godinama. Ovom hranom održava se
dobar nivo elastina i kolagena (protein koji kožu čine mladolikom).
Namirnice koje štite kožu od štetnog dejstva UV zračenja su paradajz, crveni grejpfrut, papaja,
lubenica. Sve ove namirnice sadrže u sebi likopen (supstanca od koje potiče crvena boja u njima)
koji služi u borbi protiv štetnih uticaja. Iako se procesom kuvanja oslobađa više likopena,
najbolje je konzumirati ga kroz sveže voće jer je njegova apsorbovanost u telu daleko veća zbog
fitohemikalija koje sadrži sveže voće. Pošto likopen ima svojstvo da se razlaže u mastima
najbolje je konzumirati maslinovo ulje.
Riblje meso koje sadrži omega 3 masne kiseline (skuša, haring, losos, tunjevine) imaju ulogu u
sprečavanju i saniranju eritema ili svraba na koži. Ne treba ih unositi u velikim količinama.
Istovremeno uzimanje probiotika daje odlične rezultate.
Zdravlje kože i noktiju možemo očuvati unošenjem dovoljne količine tečnosti kroz namirnice
kao što su: voće (kajsije, breskve, avocado, sušeno voće), povrće (šargarepa) i voda.
Unošenje određenih ulja donosi benefite. Treba konzumirati ulja kao što su: hladno ceđeno
maslinovo ulje, suncokretovo, bundevino, hladno ceđeno ulje od oštice grožđa. Neprerađeno
kokosovo ulje može biti od koristi u očuvanju blistavosti kože i noktiju.
Neizostavni deo ishrane su namirnice koje sadrže antioksidanse. Antioksidanski su supstance
koje sprečavaju i usporavaju oštećenje zdravih ćelija u organizmu izazvanih oksidacijom. Kada
dođe do oksidacije membrane ćelije, membrane ne dozvoljava unos hranljivih materija u ćeliju.
Takođe antioksidanski služe u borbi protiv slobodnih radikala koji su često kancerogeni te je
jako bitno unositi ih i u kombinaciji sa vitaminima i mineralima. Namirnice koje sadrže jedne od
najjačih antioksidanasa ( C, E, i A, beta karoten I selen) su: limun, pomorandza, jabuke, mango,
papaja, crvena paprika, jagode, borovnica, grožđe, brokoli, šargarepa, krompir, sladak krompir,
kajsije, grejpfrut, breskve, nar, bundevine semenke, orah, ječam, maslinovo ulje, badem, pistaći,
zelena salata, tikvice, plavi patlidzan, prokelj, kelj, spanać, riba, začini (oregano, cimet).
Važni antioksidanski koji se nalaze u hrani:  žuti kukuruz, spanać, grašak, brokoli, kupus, kelj – sadrže zeaksantin,  heljda – sadrži rutin,  crni i beli luk – sadrže kvercetin – bioflavonoidi,  južno voće (beli deo) – sadrži hesperidin,  tamnozeleno voće i povrće – sadrži grupu karotena lutein,  crveno i crno bobičasto voće – sadrži antocijanidine (najveća koncentracija je u
omotaču),  žuta paprika, kukuruz, slačica i šafran – sadrže kurkumin,  semenke grožđa – sadrže proantocijanidine,  paradaj, lubenica, grejpfrut – sadrže likopen,  kajsija, šargarepa, pomorandža, mandarine, batat krompir, bundeva – sadrže beta
karoten,  sve prirodne namirnice sadrže piknogenol,  pženične klice, orašasti plodovi i semenke – sadrže vitamin E,  citrusi sadrže vitamin C koji je jak antioksidans,  namirnice koje sadrže cink, selen, molibden, Q-10, L-glutation, N-acitelcistein su
takođe moćni antioksidanski,  neki enzimi koji se stvaraju u našem organizmu su takođe jaki antioksidanski a to su :
superoksid-dismutaza, glutation-peroksidaza, katalaza, metionin-reduktaza.
Treba izbegavati unos industrijski proizvedenih ulja, crveno meso, jaja i mlečne
proizvode kod prisustva ekcema, brzu hranu, proste šećere, alkohol, gazirane napitke i kofein.

Uticaj stresa na kožu i nokte
Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog
okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu
kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom. Stres, bilo psihološki ili
biološki, odgovor je organizma na stresora kao što je stanje životne sredine. Stres je način na koji
telo reaguje na stanje kao što je pretnja, izazov ili fizička i psihološka barijera. Na podsticaje koji
menjaju okolinu organizma reagiraju višestruki sistemi u telu. Autonomni nervni sistem i
hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina (HPA) su dva glavna sistema koja odgovaraju na
stres. HPA je odgovorna za proivodnju kortizola koji direktno utiče na metabolizam, psihološke i
imunološke funkcije.

Kortizol je kortikosteroidni hormon koji nastaje u kori nadbubrežne žlezde. To je veoma važan
hormon koji se često označava i kao „hormon stresa“ jer učestvuje u odgovoru organizma na
stres. Odgovoran je za povećanje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi a ima i imunosupresivno
dejstvo. U farmakologiji, sintetički oblik kortizola naziva se hidrokortizon i koristi se kao
antagonista u kontrolisanju simptoma alergija, kao antiinflamator i u terapiji deficijencije
kortizola. Osnovni nivo kortizola iznad referentne vrednosti ukazuju na prisustvo Cushingovog
sindroma. Osim Cushingovog sindroma, kortizol može biti iznad referentnih vrijednosti (često i s
abnormalnim dnevnim ciklusom) i u alkoholizmu, endogenoj depresiji, anoreksiji nervozi,
ozbiljnim akutnim i hroničnim sistemskim oboljenjima, prekomernoj težini, povišenim
koncentracijama estrogena kao npr. u trudnoći, terapiji estrogenima ili oralnim kontraceptivima.
Stres ne samo da utiče na mentalno stanje čoveka, već i direktno utiče na njegovu spoljašnost,
odnosno izgled. Osim izgleda kože i noktiju , stres stvara i brojne fiziološke promene. On može
biti akutni, što znači da utiče na telo samo u kratkom vremenskom periodu, ili hronični, tako
utičući na telo na duže staze. Ukoliko se stres ne reguliše i ne kontroliše, on zasigurno utiče na
fizičke karakteristike tela, odnosno lepotu. Utiče na kožu, kosu, nokte, varenje i san, a stanja koja
su izazvana stresom mogu biti i gubitak kose, srčana oboljenja, opsesivno-kompulsivni
poremećaji, seksualna disfunkcija, loša probava, oboljenja zuba i desni, prerana senescencija
kože I listanje noktiju.
Stvaranje i adrenalina i kortizola, izazvanih stresom, imaju pogubne efekte na kožu, najveći
organ tela. Proces obnavljanja ćelija kože javlja se svakih 28 dana, ali se usporava kako starimo i
samim tim naša koža postaje sve suvlja i dobijamo bore. Stres dodatno usporava ovaj proces i na
taj način prekomerno stvaranje loših hormona stimuliše kožu da stvara gušće folikule dlake,
pojača proizvodnju ulja i tako izazove stvaranje akni. Stres i nedostatak sna ostavlja trag u vidu
podočnjaka, koji mogu da se tretiraju blagom masažom te regije i limfnom drenažom. Da bismo
izbegli stres ishranom, osoba ne bi trebala da konzumira nikotin, kofein i gazirana pica.
Stres takođe stvara i druge negativne emocije koje se izražavaju u vidu jakih facijalnih
ekspresija. Takva gestikulacija dovodi do ubrzanog procesa stvaranja bora i gubljenja tonusa
kože, gde se vrlo jasno može videti da li je osoba izložena stresnim faktorima i kojim. Vertikalne
linije na noktima su relativno uobičajene i povezane su sa prirodnim procesom starenja i lošom
ishranom, odnosno manjkom vitamina i minerala potrebnih organizmu. Međutim, kada se šire
čitavom dužinom nokta, to je jasan znak da stres ima loš uticaj na organizam. Koža koja je pod
stresom je isto tako podložnija iritaciji i infekcijama koje mogu uticati na sveukupno zdravlje.
Manjak kontrole može povećati rizik od stvaranja gljivica i hiperpigmentacija na telu, zbog čega
će koža izgledati dosta starije, oštećenije i suvlje nego što to zaista jeste. Stoga se treba hraniti
zdravo, spavati u propisanim merama, ali i da se koristite hidratantne kreme koje će ublažiti ove
efekte sve dok ne se uzrok stresa ne otkloni. Iako postoje kozmetički proizvodi koji mogu da
smanje efekte stresa na koži i noktima, treba doseći do korena problema i rešiti ga individualno,
ishranom i stručnom terapijom.

Uticaj sna i spavanja na kožu i nokte
Spavanje je prirodno stanje promenjenog stanja svesti (redukovane svesti), koje se u čovkovom
životu izmjenjuje sa stanjem budnosti. Stadijumi spavanja i budnosti pravilno i ciklički se
izmjenjuju, tj. predstavljaju jedan od značajnih bioloških ritmova. Uopšteno, spavanje se opisuje
kao stanje relativnog mirovanja organizma, a fiziološki gledano, ono se određuje kao stanje
smanjene integracijske funkcije živčanog sistema. U toku spavanja opšta aktivnost je smanjena,
što znači da, izostaju reakcije na većinu podražaja iz okoline, smanjena je aktivnosti skeletnih
mišića, smanjen je i veći broj vegetativnih funkcija (puls, krvni pritisak, telesna temperatura,
disanje), pri čemu preovladava rad parasimpatikusa, a menjaju se biopotecijali mozga. Psihička
aktivnost tokom spavanja takođe je smanjena i značajno promenjena. Javlja se u obliku
povremenih snova. Zahvaljujući snovima, napetost se otpušta, osoba spava bez prekida i bez
pojave anksioznosti.
Postoje četiri faze non-REM spavanja. Spavanje započinje fazom koja se naziva sinkronizirano
spavanje. Ova faza ima četiri podfaze:
1. Faza: (prvih 10 min.) aktivnost je desinhronizovana, izmjenjuju se brzi valovi: alfa (8-12
Hz) i theta valovi (3.5 – 7.5 Hz)
2. Faza: (traje 15 min.): na EEG snimku su theta valovi tzv. K-kompleksima (jedna izrazita
negativna i izrazita pozitivna defleksija) i vretena spavanja = salve valova (12-14 Hz)
koje se javljaju 2-5 puta u minuti. Neki autori smatraju da su K-kompleksi i vretena
spavanja posledica moždanih mehanizama koji smanjuju osetljivost na okolne nadražaje
3. Faza: u 20 – 50 % vremena: delta valovi (male frekvencije, a velike amplitude)
4. Faza: valovi u više od 50 % vremena (45 min).
Tokom spavanja organizam prerađuje dobar deo otpadnih kiselina nagomilanih usred preterane
fizičke aktivnost ili stresa. Odrasli treba da spavaju prosečno osam sati a deca i mlađi između 10
i 12 sati. U toku dana epifiza luči serotonin (neurotransmitter koji se dobija iz triptofana) i malu
količinu melatonina (neurotransmiter). Melatonin nas uvodi u dobar san, delujući istovremeno na
pad nivoa dopamine (neurotransmiter) koji naš mozak drži u stanju budnosti. Melatonin se
aktivira i proizvodi samo u odsustvu svetlosti.
Loš san ili nedostatak sna umnogome utiče na izgled i kvalitet kože i noktiju. U toku noći iz
ćelija izlaze elektorliti, natrijum i kalcijum, zajedno sa otpadnim materijama i dalje se
transportuju u sisteme za eliminaciju. Ako nemamo dovoljno sna, navedeni elektroliti ostaće
zarobljeni u ćelijama zadržavajući otpad, a to dalje remeti metabolizam, usporava ga na nivou
ćelije što nepovoljno utiče kako na kožu tako i na nokte. Takva koža vremenom biva osetljivija,
sklonija infekcijama, barijerna fukcija slabi, poprima sivkastu boju i gubi tonus. Nokti prilikom
stresa organizma mogu da promene reljefnu strukturu i da se listaju.

Saveti:

 boravak na dnevnoj svetlosti (najmanje 1 sat),

 lagani obrok najmanje 2 sata pre spavanje,

 treba izbegavati unos prevelike količine tečnosti u kasnim satima,

 ne mešati alkohol sa antidepresivima i medikamentima za poremećaj sna

 treba spavati u potpunom mraku da bi podpomogli nesmetanom lučenju melanina

 neposredno pre spavanja treba izbegavati napitke koji sadrže veliku koncentraciju kofeina

 dobro je jesti banana pre spavanje jer ona u sebi sadrži amino-kiselinu triptofan

 meditacija

Uticaj emocija na kožu
Emocija je uzbuđenost izazvana situacijom ili stresorom koji je osobi važan. Sastoji se iz tri
komponente: fiziološke, izražajne i subjektivne. Fiziološka komponenta priprema organizam za
adekvatno reagovanje, izražavanjem se obavlja neverbalna komunikacija, a preko doživljaja
spoznajemo u kakvom smo stanju. Emocije imaju adaptivnu i komunikativnu funkciju. Dele se
na osnovne, složene, prijatne, neprijatne. Osnovne emocije su urođene reakcije na draži, i
izražavaju se kod svih ljudi na sličan način. To su sreća, tuga, ljutnja, strah, gađenje i
iznenađenje. Afekt, raspoloženje i sentiment su emocionalna stanja različitog intenziteta i
trajanja, a afektivni ton je doživljaj prijatnosti i neprijatnosti i sastavni je deo svakog osećanja.
Postoji više teorija o tome kako nastaju emocije: Džejms-Langeova, Kenon-Bardova i Teorija
kognitivne procene. Prema Džejms-Langeovoj teoriji,emocija je doživljaj fizioloških promena u
organizmu koje se refleksno dešavaju u određenoj situaciji i pokreću određeno ponašanje. Prema
kognitivnim teorijama, emocija je rezultat procene smisla i značaja situacije. Nijedna dosadašnja
teorija emocija nije primenljiva na sve ljude i sve situacije.
Emocije su kompleksne. Prema nekim teorijama, one su stanja osećanja koja rezultiraju fizičkim
i psihološkim promenama koje utiču na naše ponašanje. Fiziologija emocije je blisko povezana
sa uzbuđenjem nervnog sistema, pri čemu su različita stanja i jačine uzbuđenja povezani sa
specifičnim emocijama. Kada doživljavamo emociju, u organizmu se dešavaju fiziološke
promene kao što su ubrzan rad srca,ubrzano disanje,pojačano lučenje hormona, napetost mišića
itd. Funkcija fizioloških promena je da povećaju nivo energije i tako pripreme organizam za
napor i hitnu reakciju. Što su fiziološke promene jače, to je snažniji i doživljaj emocije.
Kada proživljavamo pozitivne emocije kao što su ljubav, radost, uzbuđenje, zahvalnost,
smirenost luče se hormone poput serotonina, dopamina, oksitocina. Prilikom lučenja tih
hormona telo dobija energiju koja cirkuliše kroz ceo system. U tom slučaju nema blockade
energije već se ista nesmetano kreće hraneći kako energetsko tako I fizičko telo.
Serotonin nastaje iz aminokiseline triptofan. Najpre dolazi do hidroksilacije triptofana uz pomoć
enzima triptofan hidroksilaza. Za ovaj proces važan je tetrahidrobiopterin. Sledeći korak je
dekarboksilacija 5 hidroksi triptofana do serotonina. Razgrađuje se dejstvom enzima
monoaminooksidaze MAO. Inaktivacijom nastaje produkt 5 hidroksi indol sirćetna kiselina koja
se može meriti u mokraći. Povećana je kod bolesti-karcinoid, gde dalzi do tumorke proliferacije
neuroendokrinih ćelija gastrointestinalnog trakta. Karcinoid se odlikuje napadima povraćanja,
osipa po koži, temperature, halucinacije. Iz serotonina se može sintetisati melatonin-hormon
epifize (epifiza), koji ima ulogu u inhibiji sekrecije gondotropina iz hipofize i tako odlaže pojavi
puberteta. Serotonina ima i u čokoladi, ali i u mnogim drugim namirnicama: mleko, sir, voće,
vino. Takođe neke droge npr. ekstazi-MDMA, LSD povećavaju količinu serotonina što izaziva
euforiju i zavisnost.
Oksitocin deluje kao hormon, koji se izlučuje u krv i putem krvotoka stiže do ciljnih organa. U
nervnom sistemu može se lučiti na završecima nekih neurona i delovati kao neurotransmiter.  oksitocin izaziva kontrakcije materice za vreme porođaja.  Za vreme laktacije izaziva kontrakcije glatkih mišićnih ćelija mlečnih žlezda što za
posledicu ima naviranje i isticanje mleka.  oksitocin se luči i u toku orgazma kod muškaraca i žena.  smatra se da oksitocin može uticati i na ponašanje. U toku seksualnog odnosa
pretpostavlja se da lučenje oksitocina u mozgu može izazvati osećaje zadovoljstva,
nežnosti i privrženosti.
Danas postoje mnogobrojna naučna istraživanja koja mogu da potvrde da su naše emocije
(vibracija) odgovorne, kako ya okolnosti koje proživljavamo, tako I za zdravlje I izgled. Naša
vlastita vibracija, naša energija je veoma moćna i ona nas okružuje od trenutka kada se rodimo.
Vibracije se nalaze i svuda oko nas. Mi zapravo živimo u svetu zasnovanom na vibraciji. Iako
sve oko sebe percipiramo kao materiju pa na takav način i doživljavamo svet i sebe, ipak je i
Ajnštajn rekao da je celi fizički svet priviđenje, iluzija za što danas postoje i brojni naučni
dokazi. Budući da smo mi, kao i sve oko nas, satkani od raznih vibracija osnovni problem s
kojim se ljudi suočavaju je taj što ne znaju kako i na koji način napraviti da one rade za njih.
Činjenica je da većina ljudi ne zna koliko snažan uticaj naše osobne emocije imaju na naše
okruženje i kvalitet našeg života. Vrlo je bitno razumjeti potencijal koji se krije u upravljanju i
povećavanju vlastitih emocija, jer od njih zavisi naša percepcija života i svega što se u njemu
događa. Apsolutno sve u našem životu u svojoj podlozi ima određenu vibraciju – naše emocije,
misli, verovanja i uverenja, vrednosti, odnosi, ponašanja, odluke, ciljevi, posao kojim se bavimo,
odnosi kakve imamo, izbori koje činimo.
Dr. Hawkins je napravio mapu frekvence vibracije emocija i napravio skalu.

Pošto znamo da emocije imaju svoju vibraciju i da se energija stvara na nivou ćelije,
zaključujemo da naše emocije utiču na metaboličke i energetske procese unutar same ćelije.
Samim tim naše emocije utiču i na naš spoljšnji izgled. Ako osoba dugo ostaje u
niskofrekventnim emocijama, ćelije kože se prilagođavaju novoj vibraciji. Može doći do pojave
raznih kožnih oboljenja kao što je psorijaza, eritem, infekcije i dr. Ako osoba dugo ostaje u
visokofrekventnim emocijama onda ćelije kože reaguju u skladu sa tom vibracijom. Koža
poprima prirodan i zdrav sjaj. Produkcija kolagena je stimulisana, tonus kože je bolji. Takođe
takve emocije utiču na usporen proces starenja i bržeg saniranja povreda.
Uticaj genetike na zdravlje kože
U nauci je odavno poznato da u ljudskim ćelijama postoji genetski kod koji je zadužen za
ispoljavanje određenih osobina tokom rasta i razvoja pojedinca. Međutim, postoji sasznanje da je
većina ovog koda (oko 95%) kod ljudi neaktivna i da se sav taj kod naziva đubretom (junk DNA).
Ovde na scenu stupa grana nauke koja se bavi proučavanjem aktivacije genetskog koda.
Primećeno je, naime, da manifestacija naslednih osobina u velikoj meri ima veze sa okruženjem
u kojem se one ispoljavaju. U okviru genetskog koda postoje određene strukture i mehanizmi
koji, na osnovu uslova sredine, aktiviraju delove genetskog koda koji u najvećoj meri odgovaraju
preživljavanju u tim uslovima. Na ovaj način, moguće je promeniti manifestovanu genetiku
određenog organizma, samo na osnovu izlaganja drugačijem okruženju. Ovakva teza potvrđenaje
u blizanačkim studijama gde je primećeno da jednojajčani blizanci (identičan genetski matrijal)
koji su razdvojeni po rođenju i usvojeni u različitim porodicama poprimaju nasledne bolesti i
osobine svojih usvojenih roditelja u jednakoj meri kao i njihova biološka deca.
Ljudi čija je genetika izrazito jaka, po pravilu imaju veću otpornost na štetne faktore okruženja.
Ovo je zato što su u njihovoj genetici dominantni oni faktori koji su nasleđeni upražnjavanjem
povoljnih navika, to jest oni imaju manji procenat genetike koja predstavlja odgovor na štetan
životni stil. Zbog toga štetne navike na njih deluju sporije i naizgled manje intenzivno. Ovo je
razlog zašto neki ljudi mogu da ne vode računa o svom zdravlju i koži, a da ipak budu uočljivo
zdravi i efikasni. Ipak, oni svojim navikama aktiviraju adaptivne faktore i na svoju decu prenose
slabiju genetiku nego što su sami nasledili. Njima se posledice akumuliraju bez većih poteškoća
u svakodnevnom životu, a manifestuju se, najčešće, u jednom velikom akutnom udaru koji često
ostavlja velike i trajne posledice ukoliko ne dovede do trenutne smrti (recimo infarkt, šlog i
slične manifestacije).
Ovo je takođe razlog zašto jača genetika bolje reaguje na promene navika i životnog stila, te na
proces detoxa. Promena okruženja na bolje odmah aktivira već postojeći potencijal i telo se
veoma brzo prilagođava ovim promenama jer je genetski pripremljeno na život u takvim
uslovima. Kako se mogu naslediti razne bolesti I mane tako se mogu naslediti I kožne
karakteristike. Obično se od jednog od roditelja nasleđuje tip kože ili sklonost ka nekom stanju
ili oboljenju kože. Ako znamo da neko u porodici pati od nekog specifičnog stanja kože, osoba
mora posebnu pažnju da obrati na to. Najćešće su naslede rosacea, kuperoza, acne, sklonost
ožiljcima.
Zdravstveni poremećaji na noktima
Bolesti noktiju i nokatne ploče mogu se uslovno podeliti u tri grupe: one kod kojih se menja boja
nokta, zatim one izazvane infekcijama, i one koje izazivaju hrapavost nokta.
1. Promenjena boja nokta:  Bele tačke na noktima
Bele tačke na noktima najčešće su uzrokovane blagim traumama, to jest povredama
matriksa nokta. Stanje je bezazleno i prolazno. Uzrok može biti anemija, ciroza, ulcerozni
kolitis i ulkusna bolest.

nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti

 Žuti nokti na rukama ili nogama
Žuto prebojeni nokti česti su u slučaju poremećaja limfne drenaže, tumora bronha, side ili
upotrebe antibiotika tetraciklina.

nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti

 Smeđe do plavičasto ili crno prebojeni nokti
Smeđe do crno prebojeni nokti posledica su povećane količine pigmenta melanina. Mogu
biti rezultat formiranja običnog mladeža u nokatnom ležištu. Međutim, ako se pojave
uzdužne crne pruge od korena do vrha nokta, moguće je da se radi o veoma agresivnom
karcinomu – malignom melanomu nokta. Plavičasto prebojeni nokti ukazuju na problem
s cirkulacijom, a uzrok može biti reakcija na lekove ili oboljenja srca i pluća. Zeleni nokti
javljaju se usled bakterijske infekcije nokta.

nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti

 Crvena lunula ili polumesec – polukrug na spoju nokatne ploče i kože sreće se kod
mnogih sistemskih oboljenja, a posebno reumatoidnog artri-trisa, srčane insuficijencije ili
trovanja ugljen-monoksidom.

 Plave lunule javljaju se kod bolesnika s oboljenjem jetre i u slučaju Vilsonove bolesti.  Pola-pola nokti – kod ovog stanja je gornja polovina nokta mat-bela, a donja polovina
smeđa. Javljaju se kod osoba koje pate od bubrežnih oboljenja. Poprečne dvostruke bele
linije javljaju se u slučaju oboljenja bubrega i nefrot-skog sindroma.
 Tačkasta krvarenja u nokatnom ležištu (hemoragije) najčešće se javljaju kao
posledica povrede, ekcema ili psorijaze. Veće subungvalno krvarenje ispod nokatne
ploče, u vidu Ijubičasto-smeđeg hematoma, javlja se u slučaju veće povrede nokta. Ovaj
hematom se lagano pomera s rastom nokta, a veoma je važno razlikovati ga od malignog
melanoma, koji se ne pomera. Ako su krvarenja u blizini polumeseca i na nekoliko
noktiju, upućuju na sistemske bolesti – srčano ili plućno oboljenje, hipertenziju, hepatitis
ili trihinozu.

nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti nokti

2. Infekcije noktiju:
Gljivične infekcije nokta
Gljivične infekcije su najčešće infekcije nokta. Češće se javljaju na stopalima nego na šakama.
Izazivaju zadebljanje nokatne ploče, koja se lista i odvaja nokat od njegovog ležišta. Gljivične
infekcije daju mrku, žutu ili kreda-belu boju nokta.

Bakterijske infekcije noktiju su rede od gljivičnih infekcija. Praćene su bolom, pulsiranjem i
crvenilom u predelu nokta, jer bakterije izazivaju infekciju kože oko nokta, uz zahvatanje
nokatnog ležišta.

3. Hrapavost nokta:  Poprečna izbrazdanost nokta – ovo stanje je kod odojčadi prolazno, dok je kod žena
najčešće vezano za menstrualni ciklus. U svim drugim slučajevima znak je
pothranjenosti, nedostatka cinka u ishrani, oštećenja nerava ili slabe cirkulacije kstremiteta.

 Tačkasta udubljenja u noktu karakteristična su za psorijazu. Plitke tačke javljaju se u
slučaju ekcema, alopecije areata, povreda, kao i usled profesionalne izloženosti
hemikalijama. Cepanje nokta javlja se kod 30 procenata zdravih osoba, a posebno kod
žena. Lakovi za nokte, deterdženti ili fizička trauma oštećuju veze u nokatnoj ploči i
prouzrokuju listanje. Mogući uzroci su i nedostatak gvožđa, sumpora, kalcijuma i proteina.

Nokatna psorijaza -nokatnu psorijazu predstavlja širok spektar simptoma koji variraju po tipu i
opasnosti. Može zahvatiti jedan ili sve nokte i u velikom broju slučajeva javlja se na rukama.
Karakteristični znaci psorijaze na noktima su: oniholiza, koja je jasno ograničena ružičastom
linijom usled zapaljenja nokatnog matriksa i jasno je uočljiva kroz nokatnu ploču. Psorijatične
jame javljaju se duž čitave nokatne ploče i mogu biti različite dubine dok je subungvalna
hiperkeratoza u velikom broju slučajeva prisutna na noktima stopala kao i splinter hemoragije
koje su u obliku končića crne boje jasno vidljivih ispod nokatne ploče.

Lečenje zavisi od uzroka. Neka od nabrojanih oboljenja na noktima prolaze spontano, s rastom
nokatne ploče, te ne zahtevaju intervenciju takva stanja su, recimo, manji broj beličastih mrlja na
noktu ili sitnija krvarenja i hematomi posle povreda. Najvažnije je razlikovati bezazlena stanja
od onih zloćudnih, kakvo je, između ostalih, pojava trakastih uzdužnih crnih pruga od korena do
vrha nokta, koja mogu biti simptom melanoma. U takvim slučajevima, treba potražiti pomoć
dermatologa. Kada je reč o gljivičnim i bakterijskim infekcijama noktiju, ukoliko dođe do pojave
otoka, bola i crvenila oko noktiju, treba se obratiti dermatologu, koji će propisati odgovarajuću
terapiju anti-mikoticima ili antibioticima. U slučaju pramena na noktima koje su simptom bolesti
unutrašnjih organa, s izlečenjem osnovne bolesti povlače se i simptomi na noktima.

Faktori rizika
Predispozicije za pojavu pramena na noktima uglavnom imaju starije osobe koje boluju od
hroničnih oboljenja unutrašnjih organa. Imunokompromitovane osobe, kao što su oboleli od side,
pod ložnije su oboljenjima noktiju, naročito bakterijskim i gljivičnim infekcijama. Kod
dijabetičara posebno je opasno urastanje nokta, zbog ugrožene cirkulacije i lakog širenja
infekcije. Takođe, pojava melanoma noktiju češća je kod osoba koje imaju porodičnu anamnezu
postojanja melanoma.
Nastanku gljivičnih infekcija noktiju pogoduju vlažna sredina, neudobna obuća od plastičnih
materijala u kojima noga ne može ‘da diše’ i boravak u bazenima, saunama i drugim javnim
mestima na kojima lako dolazi do širenja infekcije. Zato je važno nositi kvalitetnu obuću, ruke i
stopala dobro osušiti i obrisati posle parnja, a nakon korišćenja javnih bazena obavezno je
tuširanje. Od ključnog značaja jeste i održavanje higijene pribora za pedikir i manikir, kao i
izbegavanje agresivnih deterdženata i kozmetičkih sredstava. Pribor treba uvek da bude čist i
sterilan, što važi i za kućne uslove, ali i za održavanje noktiju kod pedikira i manikira. Savetuje
se lagano poliranje nokatnih ploča, bez preteranog pritiska, kao i korišćenje lakova i skidača laka
s uljima, bez acetona, najviše dva puta nedeljno. Za zdravlje noktiju dobro i korišćenje
hidratantnih krema za ruke i nokte, više puta u toku dana. Za zdrave i lepe nokte potrebno je u
organizam unositi dovoljne količine minerala i oligoelemenata, poput cinka, bakra, gvožđa,
sumpora, vitamina A, D i E, kao i proteina. Savetuje se i uzimanje dovoljnih količina ribe, jaja,
mesa, povrća poput rotkvica, zelene salate, kupusa, kao i orašastog voća – badema i oraha.

Zdravstveni poremećaji na koži
Najčešći poremećaji na koži obuhvataju seboroična stanja na koži, infekcije, hronična
zapaljenska kožna oboljenja i karcinome kože. Neka od ovih oboljenja su potpuno benigna sa
minimalnim simptomima neugodnosti, a druga zahtevaju višegodišnje i uporno lečenje i
potencijalno su opasna po život.  Seboroični dermatitis – Skoro svaki čovek u nekom periodu svog života razvije
seboroični dermatitis koji se karakteriše masnom, crvenom, ljuspastom kožom koja često
i svrbi. Ovo stanje najčešće se javlja kod odojčadi kao temenjaca ili kao perut kod
odraslih ljudi. Seboroični dermatitis se može javiti na koži lica i grudima, hronične je
prirode i predstavlja najčešće oboljenje zbog koga se ljudi javljaju dermatolozima.

 Seboroične keratoze – Seboroične keratoze su benigni izraštaji na koži, svetlo braon do
crne boje. Postaju brojniji na koži sa godinama i nakon dužeg izlaganja suncu.
Predstavljaju isključivo estetski problem i potpuno su benigne, ali nekada mogu da
imitiraju karcinom kože ili mladež.

 Impetigo – Impetigo je bakterijska infekcija kože koja je veoma čest razlog javljanja
pacijenata dermatovenerologu. Impetigo se karakteriše crvenim čirevima, plikovima i
stvaranjem krasti. Veoma je zarazna infekcija, brzo se širi i prenosi a neophodna je
primena antibiotske terapije.

 Herpes simplex – Virusna infekcija koja je prisutna kod više od 70% ljudi. Herpes
simplex se karakteriše epizodama izbijanja grupisanih mehurića, najčešće u predelima
oko usana. Virus se aktivira u stanjima pada imuniteta i stresa a recidivi mogu biti česti.

 Bradavice – Bradavice na koži izazvane humanim papiloma virusima najčešće se
javljaju na šakama i stopalima ali ih nalazimo i na ostalim delovima kože. Infekcija je
česta u dečijim kolektivima, na bazenima, saunama i drugim javnim površinama.
Bradavice se prenose i indirektnim i direktnim kontaktom a više o njima možete pročitati ovde.

 Gjivične infekcije kože – Veoma česta infektivna oboljenja na koži i noktima. Češće se
javljaju se kod osoba koji su u kontaktu sa životinjama, u vidu crvenih, kružnih, ljuspavih
pečata. Gljivična oboljenja kože se uglavnom leče antimikoticima. U gljivične infekcije
kože spada i atletsko stopalo kao najčešće oboljenje sportista i ljudi koji najveći deo dana
provode u patikama.

 Akne – Preko 90% osoba ima neki oblik akni tokom puberteta. Kod 20% pojedinaca
akne se nastavljaju i u odraslom periodu i zahtevaju neki od oblika dermatološke terapije.
Akne se u potpunosti mogu izlečiti ali je potrebno do godinu dana upornog lečenja. Još o
aknama pročitajte ovde.

 Ekcem – Ekcemi kože su grupa poremećaja praćena crvenom, upaljenom, ljuspavom
kožom koja najčešće svrbi. Primena agresivnih kupki i sapuna, hemijskih proizvoda u
svakodnevnom životu doprinosi sve većoj pojavi kontaktnih ekcema. Atopijski
dermatitis je čest oblik ekcema kod koga je izražena alergijska komponenta. Počinje u
ranom detinjstvu ali se obično stanje poboljšava tokom godina.

 Rozacea – Rozacea obično počinje u srednjem životnom dobu, karakeriše se crvenilom
na obrazima i čelu. Hronično je oboljenje, zahteva obaveznu konstantnu zaštitu od sunca
i adekvatnu dermatološku terapiju. Više o rozacei i mogućim tretmanima pročitajte u
drugom tekstu.

 Rak kože i aktinične keratoze – U USA se svake godine prijavljuje oko 5 miliona novih
slučajeva karcinoma kože. Slična situacija je i u Evropi. Bazocelularni karcinom je
najčešći, ali i najmanje ozbiljni oblik raka kože koji zahteva lečenje. Skvamocelularni
karcinom je redji oblik karcinoma, ali raste brže i zahteva hitno hirurško uklanjanje. Treći
oblik karcinoma po učestalosti je melanom, koji ugrožava život ako se ne otkrije i leči u
ranim fazama. Aktinične keratoze su crvenkasto, braonkaste promene na koži oštećenoj
hroničnim izlaganjem suncu. One predstavljaju predkancerozno stanje, ali će se samo
mali procenat razviti u skvamocelularni karcinom ako se ne leči.

 Psorijaza- Psorijaza je hronična, dugotrajna bolest, sa povremenim poboljšanjima i
pogoršanjima, čiji je tok nepredvidiv. Više od 125 miliona ljudi širom sveta boluje od
ove bolesti (1–4% svetske populacije). Učestalost psorijaze varira među različitim
nacijama i geografskim područjima. Najviše obolelh registrovano je u Severnoj Evropi,
a najmanje u Istočnoj Aziji. Kod Indijanaca i australijskih Abordžina nema obolelih od
psorijaze.

Novija ispitivanja govore o naslednoj i imunološkoj prirodi, zbog čega se psorijaza danas
svrstava u sistemske bolesti i značajno narušava kvalitet života. Zahvata pre svega kožu, ali i
druge organe, najčešće zglobove.
Brojni spoljašnji faktori mogu biti okidači za nastanak ili pogoršanje psorijaze, i to infekcije
(najčešće gušobolja), emotivni stres, povrede, unos alkohola, pušenje, ishrana bogata mastima,
neki lekovi (antireumatici, antihipertenzivi i beta blokatori, litijum, antimalarici), hladno vreme.
Navodi se i izbegavanje pravilnog, umerenog sunčanja.
Uz psorijazu se sve češće opisuje i grupu oboljenja i stanja (tzv. metabolički sindrom), koja
obuhvataju gojaznost, izmenjene vrednosti masnoća u krvi (dislipidemije), neadekvatan
metabolizam insulina (hormona koji luči pankreas, a koji je odgovoran za regulaciju vrednosti
šećera u krvi povišene vrednosti krvnog pritiska (arterijska hipertenzija), povećan rizik od
oboljenja srca i krvnih sudova (kardiovaskularne bolesti). Postoji i česta udruženost sa
zapaljenskim oboljenjima creva, kao i psihološkim i psihijatrijskim problemima.
 Urtikarija
Urtikarija ili koprivnjača je upala kože koja se aktivira kada imunološki sistem oslobađa
histamin. Histamin dovodi do povećane propustljivosti malih krvnih sudova i “curenja”
sadržaja zbog čega dolazi do otoka kože. Ukoliko dođe do oticanja dubokih slojeva kože,
takvo stanje se naziva angioedem. Postoje dve vrste urtikarije, a to su akutne i hronične.
Akutna urtikarija se javlja povremeno posle konzumiranja određene hrane ili dolaska u
kontakt sa određenim okidačem. Može se takođe pokrenuti nealergijskim uzrocima kao
što su toplota ili vežbanje, kao i lekovi, hrana, ugrize od insekata ili infekcije. Hronična
urtikarija je retko uzrokovana specifičnim pokretačima, zbog čega alergološko testiranje
obično nije korisno. Hronična urtikarija može trajati više mesecima ili godinama. Iako je
koprivnjača često neugodna i ponekad bolna ne spada u zarazne bolesti. Urtikarija svrbi,
crvene je boje i karakteriše se pojavom otečenih eritematoznih promena bilo koje veličine na
bilo kom delu kože.
Angioedem se često javlja na licu, oko očiju, obraza ili usana. Ovaj dublji sloj otoka
može se javiti i na rukama, stopalima, genitalijama ili unutar creva ili grla.

Mnoge promene na koži mogu izgledati vrlo slično. Neophodno je obratiti se
dermatologu u slučaju vidljivih promena na mladežima (promena oblika, ivica, boje) ili
pojave bilo koje druge izrasline na koži koja se menja i raste, krvari ili svrbi.
Istraživanje
Novembra 8. na akademiji SKIN (Akademija) Američke akademije za dermatologiju,
dermatologinja Susan C. Tailor, dr. Med., FAAD, asistent kliničkog profesora dermatologije na
Koledžu lekara i hirurga na Univerzitetu Columbia u Njujorku, NI, i klinički docent
dermatološkog fakulteta i pridruženi fakultet Medicinskog fakulteta Univerziteta Pensilvanija u
Filadelfiji, SAD, razgovarali su o važnosti jedenja hranljive hrane za optimalno zdravlje kože i o
tome kako hrana može pogoršati uobičajena zdravstvena stanja kože.
„Iako ne grešimo kako naša ishrana utiče na naše celokupno zdravlje, tek počinjemo da
shvatamo kako određene namirnice – ili njihov nedostatak – mogu uticati na zdravlje naše kože“,
rekla je dr Tejlor. Pored toga, studije pokazuju da neka hrana i piće mogu čak i pogoršati
uobičajena stanja kože i izazvati alergijske reakcije koje se manifestuju na koži.
Možda je najjednostavniji način da održimo zdravu, uravnoteženu ishranu i osiguramo da koža
dobija optimalnu ishranu iz namirnica koje jedemo je slediti preporuke dnevnog vodiča
američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), koji se obično naziva prehrambena piramida.
To uključuje:  odabir i konzumiranje najmanje tri grama hleba od celog zrna, žitarica, pirinča, krekera ili
testenina.  široka paletu voća i povrća, uključujući više povrća tamno zelene i narandžaste boje.  konzumiranje hrane bogate kalcijumom, kao što je mleko bez masti ili nemasno mleko i
drugi mlečni proizvodi.  odlučujući se za razne vrste nemasnog ili nemasnog mesa, živine i ribe.
Iako direktna veza između konzumiranja hrane i oštećenja kože nije široko proučavana,
jedno istraživanje koje upoređuje korelaciju između unosa hrane i hranljivih sastojaka sa
borbom protiv starenja kože otkrilo je pozitivnu vezu. Studija „Starenje kože: može li hrana
učiniti razliku?“, Objavljena u izdanju časopisa American College of Nutrition, februara
2001. godine, utvrdila je da su švedski ispitanici stariji od 70 godina imali najmanje bora na
mestu izloženom suncu među četiri proučene etničke grupe. Ova studija preseka, koja je
analizirala objedinjene podatke koristeći glavne grupe hrane, sugeriše „da ispitanici sa većim
unosom povrća, maslinovog ulja i mononezasićenih masti i mahunarki, ali manjim unosom
mleka / mlečnih proizvoda, putera, margarina a proizvodi od šećera imali su manje bora na
koži na mestu izloženom suncu.

Zaključak
Redeći sa klijentima pokazalo se da, u onosu na prethodne godine, se svest o važnosti nege kože
i noktiju dosta povećala. Klijenti će, ako su uočili neki problem ili promenu na koži ili noktima
pre otići kozmetičaru nego dermatologu. U tom slučaju strukovni kozmetičar je u obavezi da
proceni o čemu je reč i da li se promena može tretirati tretmanima koje nudimo ili klijenta trebaa
uputiti na lekarski pregled. Zbog samog razvoja i inovacija u svetu kozmetologije i estetike,
dermatolozi uviđaju da su profesionalni tretmani neophodni u sklopu redovne terapije. Sa
znanjem koje danas imamo vrlo često uspešno učestvujemo u potpunom ozdravljenju ili
redukciji većine stanja. Posledica vrhunske dezinfekcije i sterilizacije kao i higijena jeste retka
pojava prenošenja virusnih ili gljivičnih bolesti na koži i noktima. U odnosu na pre, estetika je
postala sastavni deo našeg života te veliku ulogu poprima kako dekorativna kozmetika tako i nail
art9
. Tretmani koji se u najvećoj meri potražuju su anti age tretmani. Sada imamo kozmetiku sa
usavršenom tehnologijom koja, u najkraćem vremenskom period, daje vidljive rezultate. U
kombinaciji sa aparaturnim tretmanima sposobni smo da kožu podmladimo i do par godina što
estetski to i fiziološki. Invazivnije procedure koje zahtevaju hirurgiju deluju strašno za mnoge
ljude te radije biraju metode koje obavljaju obučena kozmetička lica. Anti age tretmane u
velikom procentu koriste osobe starosne dobi 45+ godina. Mlađa populacija, uz edukaciju i savet
stručnog kozmetičara osvešćuje svoj, individualni, tip i stanje kože i kako da redovnom negom
održi sveukupno zdravlje kože i noktiju. Dakle, važnost nege kože, radije nego kamufliranje
problema je u velikoj meri zaživela. Sada uviđamo korelaciju ishrane i zdravlja kože i noktiju.
Dobro je poznato i koje namirnice i isupstance utiču i targetiraju određena stanja. U širenju
svesti o profesionalnim tretmanima i ishrani, pored rezultata, pomaže nam i socijalna platforma.
Zahvaljujući njoj kozmetičari su u mogućnosti da dele svoje stručno znanje i savete sa velikim
brojem ljudi. Kako prethodno istraživanje pokazuje, kombinacija ssa adevatnom ishranom
Iiunosom određenih namirnica produžiće saam vek kako kože i noktiju tako i celokupnog
organizma. To nam pokazuje da zapravo najbolje rezultate daje saradnja kozmetičara i
nutricionista.
Literatura
1. Hrana koja ubija, hrana koja leči- Prof. dr Momčilo Matić
2. Zdravlje I vitkost- Prof. dr Momčilo Matić
3. Kako telo dobija I gubi energiju- Prof. dr Momčilo Matić
4. https://atma.hr/
5. Estetska nega 2- Senka Mazić, Sanja Mazić-Radovanović, Mia Đujić i Nevena
Vujasinović
6.
https://www.sciencedaily.com/releases/2007/11/071109201438.htm?fbclid=IwAR09Ng4
pL7U_yCJHhbyvki27B-Oqows4S1OIHXhsx8GlaWCQJ8EtbmGsRj0
7. https://www.d-cosmetics.com/index.php/ericsonlaboratoire/tretmani-lica/biologicdefence
8. https://www.eucerin.rs/