KLASIFIKACIJA OPEKOTINA

Akademija za estetiku i kozmetologiju “ Purity “
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA PATOLOGIJA
-KLASIFIKACIJA OPEKOTINA   Profesor: Olivera Matović      Student: Milica Ugrinić
Br. Indeksa: 02040/19
BEOGRAD, 2021.

SADRŽAJ
1. UVOD……………………………………………………………………………………3
1.1 VRSTE OPEKOTINA……………………………………………………… 3
2. KLINICKA SLIKA KOD OPEKOTINA………………………………. 4
3. KLASIFIKACIJA OPEKOTINA…………………………………………..5
3.1 Opekotine I stepena i II stepena………………………………………….5
3.2 Opekotine II stepena………………………………………………………… 5
3.3 Opekotine III stepena………………………………………………………..5
4. KAKO UKAZATI PRVU POMOC KOD OPEKOTINA………..6
5. TERAPIJA KOD OPEKOTINA…………………………………………… 6
6. KAKO SE TRETIRAJU OZILJCI KOD OPEKOTINA……….. 7
7. POSLEDICE OPEKOTINA…………………………………………………..7
8. ZAKLJUCAK………………………………………………………………………. 7
9. LITERATURA………………………………………………………………………8

1. UVOD
Opekotine su termičke povrede kože koje se karakterišu
crvenilom, otokom, pečenjem i bolom, izazvane dejstvom
visoke temperature. Najniža temperatura koja može
izazvati opekotinu je 40°C do 45°C.Opekotine su najčešće
izazvane vrelim tečnostima, hemijskim supstancijama
(bazama i kiselinama), električnom energijom, plamenom i
prekomernim sunčanjem. Toplotna energija dovodi do
smrti ćelija kože uz oslobađanje histamina, prostaglandina
i drugih supstancija koje izazivaju gubitak tečnosti, elekrolita i poremećaj cirkulacije.

1.1 VRSTE OPEKOTINA
– Termičke
– Električne
– Hemijske
– Zračenjem izazvane opekotina
– Trenjem izazvane opekotina
– Inhalacione
2. KLINICKA SLIKA KOD
OPEKOTINA
Klinička slika opekotina manifestuje se različitim znacima i
simptomima koji zavise od: – dubine i površine oštećenog tkiva, – hemisko-fizičkih karakteristika izazivača (uzroka)
opekotine, – ostalih činilaca. Faze u razvoju kliničke slike
1. Eritem (crvenilo)- crvena prebojenost i otok opečene
površine. Nastaje kao posledica proširenja kapilara u koži. 2. Vezikula – je manja šupljina (za razliku od bule) ispunjena
seroznim ili krvavim sadržajem. Nastaje odvajanjem gor njeg
sloja epiderma ispod koga se stvara šupljina čiju prazninu
ispunjava limfa ili krv. 3. Bula – je veća šupljina u vidu balona promera 1,5 do 2 cm ili
više. 4. Erozija – je površina opečene kože bez epidermisa, koja
obično krvari i lakše je oštećena. Ona se može pojaviti kod
svih vrsta opekotina, a nastaje skidanjem izumrlih površinskih
delova epiderma kože ili nakon uklanjanja mehurića. 5. Ulkus (čir) – liči na eroziju, ali više prodire u dubinu. Ulkus u
daljem toku nastavlja prodor kroz celu dubinu tkiva, uključujući i kost. 6. Nekroza – Koagulaciona nekroza (suva nekroza). Izazvana
je smrću ćelija i tkiva, od kojih se njegovim isušivanjem
formira crna ili tamno-smeđa korica. Kolikvaciona nekroza
(vlažna nekroza). Karakteriše je puno mrtvog tkiva i prisustvo5
veće količina tečnosti u tkivima (edem) i infekcija. Zahvaćena
površina tela u daljem toku razvoja nekroze postaje
zelenkasto-žute boje, specifičnog neprijatnog mirisa na trulež, iz kojeg izlazi velika količina zelenkaste tečnosti. 3. KLASIFIKACIJA OPEKOTINA
Klasifikacija opekotina se vrši na osnovu procenta opečene površine
(pravilo devetke), dubine, lokalizacije i opšteg stanja opečenog:
3.1 Opekotine I stepena i II stepena su površne i uglavnom
spontano epitelizuju bez ožiljaka. Javlja se crvenilo, laki otok, bol koji se povlače za 7 do 14 dana. Ove opekotine se mogu
lečiti ambulantno, a zahtevaju posebnu pažnju ako se nalaze na
licu, predelima oko zglobova, genitalijama i ako zahvataju više
od 10% površine tela. 3.2 Opekotine II stepena spadaju u duboke, retko spontano
epitelizuju i neophodno je hiruško lečenje. Na koži su prisutni
mehurovi, crvenilo, bol, vlaženje zbog izlivanja limfe. Zbog
oštećenja dubljeg sloja kože, produžen je proces zarastanja, postoji veća mogućnost nastanka infekcije, stvaranja ružnih

ožiljaka na koži. Nekada je neophodno presađivanje kože sa
drugih delova tela. 3.3 Opekotine III stepena su duboke opekotine koje zahvataju celu
debljinu kože i potkožnog tkiva, nekada do kostiju, sa
poremećajem opšteg stanja, nastanakom šoka. Predstavljaju
urgentno stanje i zahtevaju hiruško lečenje, nadoknadu tečnosti i
elektrolita. Koža može biti ugljenisana, tamno braon boje, izdignuta.6
4. KAKO UKAZATI PRVU POMOC
KOD OPEKOTINA
Blagovremeno i pravilno pružena prva pomoć kod opekotina ima
veliki uticaj na dalji tok oporavka. Neophodno je brzo ukloniti uzrok opekotine. Opečena površina se treba hladiti vodom, temperature 20°C tokom 15
do 30 min. Sa opečenog dela ukloniti odeću. Pogrešno je koristiti led, narodne lekove, ulja, masti, koji dovode do
još većeg oštećenje tkiva. Hemijske opekotine ispirati vodom 30 min., a naročito opekotine oko
očiju. Kod hemijskih opekotina se mogu primeniti antidoti, neutralizatori – ukoliko je opekotina izazvana kiselinom, držati
nekoliko sati gazu natopljenu rastvorom sode bikarbone. Ukoliko je opekotina izazvana bazama, kaustičnim sodama, primeniti
obloge 1% rastvora sirćetne kiseline. Zaštititi opečenu površinu sterilnom gazom ili čistom tkaninom. Povređenom dati da pije dosta tečnosti i analgetike za bolove, po potrebi. Nakon ukazane prve pomoći, pacijent se leči ambulantno ili bolnički
u zavisnosti od stepena opekotine i procenta zahvaćene površine kože. 5. TERAPIJA KOD OPEKOTINA
Sve opekotine bez obzira na dubinu i veličinu koje se nalaze na licu, predelu zglobova, šakama, stopalima, genitalijama zahtevaju stručnu
medicinsku pomoć. Kod svih hemijskih opekotina bilo kog stepena, zbog potrebe
dugotrajne primene antidota, potrebna je hospitalizacija. Ukoliko su opekotine veće od površine šake ili trećeg stepena sa
belom ili ugljenisanom kožom, leče se hiruški na plastičnoj hirurgiji. Svi pacijenti sa poremećajem opšteg stanja, stanja šoka, kašlja, otežanog disanja se moraju javiti lekarima. Površne opekotine nakon ukazane prve pomoći se pokrivaju sterilnim
gazama da bi se sprečila infekcija povređenog dela. Sve vreme se koriste antibiotske masti i kreme za podsticanje7
epitelizacije kože. Antitetanusna zaštita je obavezna, a sistemski
antibiotici se daju ako dođe do komplikacija i infekcije. 6. KAKO SE TRETIRAJU OZILJCI
KOD OPEKOTINA
Nakon zarastanja kože posle opekotina mogu zaostati ružni, neravnomerno popunjeni ožiljci. Kod površnih opekotina mogu nakon
epitelizacije, zaostati samo braon prebojene fleke koje se uspešno
mogu ukoniti laserom. Ružni ožiljci od opekotina se veoma uspešno
tretiraju frakcionisanim CO2 laserom
, kada se posle nekoliko tretmana postiže popunjavanje oštećenog
tkiva kolagenom. 7. POSLEDICE OPEKOTINA
Velike opekotine su skopčane sa dugim periodom lečenja, velikim
brojem operacija, velikim brojem komplikacija, visokim procentom
smrtnosti. Osobe koje su prošle kroz višemesečni period lečenja, kao
trajnu posledicu imaju crvene, tvrde i bolne oziljke, neki funkcionalni
deficit, značajne psihičke i emotivne probleme. 8. ZAKLJUCAK
Opekotine su povrede koje vrlo lako mozemo zadobiti. Veoma se
dugo i teško leče. Cak i opekotine prvog stepena ostavljaju posledice
na kozu, gde se narusava njen integritet. Kako se povecava stepen
opekotina tako se povecava i stepen nekroze kože, što kako fizicki
tako i psihicki deluje na povređenu osobu. Vrlo je bitno pre lecenja
odraditi dobru dijagnostiku, odrediti vrstu opekotina, stepen, da bi se
u što većem stepenu regenerisala koža. Takođe, obavezna je
rehidratacija organizma zbog prevelikog odavanja toplote prilikom
nastanka opekotina.8
9. LITERATURA
– Patologija
Izdavač: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Autor: Mirjana Atanackovic i saradnici – http://www.msd-prirucnici.placebo.hr/msd-za- pacijente/povrede-i-rane/opekline
– https://www.svetmedicine.com/bol/hir/13-opekotine- combustio-opekotinska-bolest-opekotinski-sok
– https://www.stetoskop.info/plasticna- hirurgija/opekotine–simptomi-lecenje-i-posledice
– http://urgentna- medicina.blogspot.com/2013/01/opekotine.html?m=