KAKO REGISTROVATI KOZMETICKI SALON
ADMINISTRACIJA I ZAKONODAVSTVO
KAKO REGISTROVATI KOZMETIČKI SALON ILI SALON LEPOTE ZA BILO KOJE USLUGE U OBLASTI LEPOTE
UVOD
Ukoliko ste odlučili da pokrenete sopstveni biznis i ako ste se opredelili da Vaš oblik organizovanja bude preduzetnik, predstoji vam osnivanje, odnosno registracija preduzetnika kod Agencije za privredne registre, otvaranje računa kod banke, i prijava nadležnoj filijali Poreske uprave. Pre nego što započnete postupak registracije, neophodno je da odredite početak i trajanje Vaše delatnosti, i naravno, poslovno ime. Isto tako veoma je važno da imate adekvatno obrazovanje. Salon mora imati najmanje jedno zaposleno lice u stalnom radnom odnosu koje je završilo jedno od sledećih nivoa obrazovanja:
1. Visoka škola za estetičare-kozmetičare ili
2. Srednja škola u struci (kozmetičar, frizer, maser, pedikir-manikir, šminker-vlasuljar ili
3. Obuku ili kurs koji je akreditovan u Ministarstvu prosvete, što se može pohadjati i završiti na Akademiji Purity u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Vršcu i Kragujevcu. Radi pomoći u otvaranju salona možete se radi besplatnih stručnih saveta obratiti akademiji Purity na mejl: kolegijumestetika@gmail.com
Ukoliko želite da pogledate koje sve akreditovane obuke za legalan rad u salonu možete završiti na akademiji Purity, kliknite OVDE
Kao preduzetnik možete da izaberete da li ćete sa obavljanjem delatnosti početi momentom registracije, ili ćete naknadno dostaviti datum od kada počinjete sa obavljanjem delatnosti. Ovo je značajno samo ako želite da registraciju izvršite takoreći unapred, ako Vam je buduće poslovanje neizvesno, pa želite da administrativne obaveze završite pre nego što zaista počnete da radite.
Takođe je važno da razmislite o tome da li kao preduzetnik želite da se registrujete samo na neko određeno vreme, na primer dok znate da ćete raditi na nekom vremenski ograničenom projektu ili slično. O svemu ovome je potrebno da razmislite unapred, pre nego što krenete dalje sa registracijom.
1.OSNIVANJE KOZMETIČKOG SALONA
Bez obzira na to kojom delatnošću želite da se bavite, da li je reč o apoteci, kozmetičkom salonu ili konsultantskim uslugama, prvi korak je isti za sve: registracija. Dakle, da biste osnovali kozmetički salon, neophodno je da se registrujete kod nadležnog organa, odnosno Agencije za privredne registre. U vezi sa tim, prvo odlučite da li želite da budete preduzetnik ili društvo s ograničenom odgovornošću. Nakon što ste odlučili kao koji oblik privrednog subjekta ćete se registrovati, osmislite naziv svoje firme i sedište. Jedna od stavki u registracionoj prijavi na koju treba da obratite pažnju je šifra pretežne delatnosti. Ukoliko želite da osnujete kozmetički salon, neophodno je da kao pretežnu delatnost navedete sledeće: 96.02 Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona, prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti (’’Sl.glasnik RS’’ br. 54/2010). Ova delatnost obuhvata sledeće:
1. pranje, podšišivanje i šišanje kose,
2. pravljenje frizure, bojenje i blajhanje kose, uvijanje, ispravljanje i slične usluge za žene i muškarce;.brijanje i potkresivanje brade;
3. masažu lica, manikir, pedikir, šminkanje i dr.
Nakon što popunite registracionu prijavu, istu prijavu uz ostalu neophodnu dokumentaciju predate u APR.
2.POTREBNA DOKUMENTACIJA
Dokumentacija koja se obavezno prilaže za registraciju preduzetnika je:
1. dokaz o identitetu preduzetnika – fotokopija (odnosno očitavanje) lične karte;
2. dokaz o uplati 1.500 dinara naknade za osnivanje
3. Registraciona prijava osnivanja preduzetnika
Ukoliko ste rezervisali naziv, prilaže se i:
Potvrda o rezervaciji naziva
2.1.popunjavanje registracione prijave
Registracionu prijavu možete preuzeti sa sajta APR i popuniti je u elektronskom formatu. Tako popunjenu Registracionu prijavu možete odštampati i priložiti uz potrebnu dokumentaciju. Ne zaboravite da Registracionu prijavu potpišete!
Registraciona prijava koju popunjavate je takozvana „jedinstvena“ registraciona prijava, što znači da se APR-u svi obraćaju na jedinstven (unificiran) način kroz ovu prijavu. Kako biste je ispravno popunili, najvažnije je da čitate i pratite uputstva koja su napisana u samom obrascu Registracione prijave.
Sve što treba da uradite je da predate prijavu Agenciji za privredne registre. To možete da uradite na sledeće načine:
1. neposredno u sedištu APR u Beogradu,
2. neposredno u nekoj od organizacionih jedinica APR,
3. neposredno u opštinama sa kojima Agencija ima zaključen sporazum ili
4. poštom, tako što ćete celokupnu potrebnu dokumentaciju poslati na adresu APR
Jednom kada predate prijavu osnivanja Agenciji za privredne registre, ona će za Vas u samom postupku registracije osnivanja istovremeno pribaviti:
1. matični broj koji dodeljuje Republički zavod za statistiku,
2. poreski identifikacioni broj (PIB) koji dodeljuje Poreska uprava – Centrala,
3. broj osiguranika penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) koji izdaje RF PIO i
4. broj osiguranika zdravstvenog osiguranja koji izdaje RZZO.
Dakle skoro sve je na jednom mestu.
Rok za odlučivanje o registracionoj prijavi je pet dana od dana prijema prijave. Ukoliko Registrator utvrdi da su ispunjeni uslovi za registraciju, donosi Rešenje kojim se prijava usvaja i svoju odluku objavljuje (Pretraga podataka). Istovremeno sa donošenjem Rešenja objavljuju se i registrovani podaci na stranici APR.
2.2.dobijanje rešenja
Kada APR pozitivno odluči po Vašoj prijavi, doneće Rešenje kojim se prijava usvaja, i dostaviće Vam to Rešenje na način koji ste naveli u Registracionoj prijavi. Ukoliko ste naveli da želite da odluke Registratora preuzmete lično, idite u APR i preuzmite Rešenje. Na ovoj stranici APR možete pratiti proces rešavanja po Vašoj prijavi, i videti kada je proces okončan.
Od momenta donošenja Rešenja počinju da teku Vaša prava i obaveze kao preduzetnika. Ovo uključuje i obavezu prijavljivanja kod nadležnog poreskog organa
Vreme: 5 radnih dana od dana podnošenja uredne prijave
2.3.izrada pečata
Iako član 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima eksplicitno propisuje da Vam pečat nije potreban, osim u slučajevima kada je to propisano drugim Zakonom, svi će Vam ga neosnovano zahtevati, osim APR-a i Poreske uprave koji se drže slova zakona.
Pečat se izrađuje kod pečatoresca. Svaki pečatorezac će Vam zahtevati kopiju Rešenja o osnivanju da bi Vam izradio pečat. Ne postoje propisi kojima je regulisan oblik i sadržina pečata, tako da možete da zahtevate od pečatoresca da napravi pečat po običajima po kojima se pravi pečat za preduzetnika. Takođe ne postoje propisi kojima je regulisana boja mastila pečata, ali preduzetnici najčešće upotrebljavaju plavo, ljubičasto i crno mastilo. S obzirom da po zakonu niste dužni da imate pečat, možete pustiti mašti na volju.
2.4.OP obrazac i otvaranje bankovnog računa
Kako biste mogli da poslujete kao preduzetnik, potrebno je da imate otvoren račun kod poslovne banke. Ovo se postiže zaključenjem Ugovora o vođenju poslovnog računa sa bankom po vašem izboru. Pažljivo izaberite banku kod koje ćete imati račun. Možete imati i više računa u više poslovnih banaka.
Prilikom otvaranja bankovnog računa važno je da znate da neke banke zahtevaju da im izdate blanko menicu, kako bi mogle da naplate svoje provizije od vas. Savet je da izaberete neku od onih banaka koje ne traže da im potpisujete blanko menicu, jer zbog grešaka u sistemu može da se desi da iznos na menici bude pogrešan. Ukoliko ne potpišete blanko menicu, ne postoji mogućnost da Vas neko zaduži za iznos koji niste dužni da platite.
Dakle, različite banke će Vam tražiti različitu dokumentaciju za otvaranje računa, ali ono što će Vam od dokumentacije svakako biti potrebno je:
1. Rešenje o osnivanju ili Izvod iz APR
2. dokaz o identitetu
3. pečat preduzetnika
4. overen OP obrazac
Za otvaranje računa kod poslovne banke, kao preduzetniku će Vam tražiti da im dostavite overen OP obrazac. Ovo OP je skraćenica od overeni potpis, što znači da sa popunjenim OP obrascem treba da odete do suda ili opštine ili overitelja i overite svoj potpis.
2.5.Poreska
Kao što ste i samim popunjavanjem obrasca mogli da vidite, postoje dva načina da budete oporezovani kao preduzetnik. Jedan je da vodite knjige, a drugi je, ako za to ispunjavate uslove, da budete paušalno oporezovani. Ako vodite knjige, to ne mora nužno da znači da ste u PDV sistemu. Pažljivo popunite Registracionu prijavu.
3.RAD KOZMETIČKOG SALONA
Ne postoji zakonski, kao ni podzakonski akt koji bliže određuje posebne uslove koji bi morali da budu ispunjeni za bavljenje ovom delatnošću, u smislu da biste se uopšte registrovali za ovu delatnost. U planu je donošenje Pravilnika o kozmetičkim salonima i upotrebi solarijuma kojim će korišćenje solarijuma biti zabranjeno mlađima od 18 godina, dok će punoletna lica morati da potpišu pristanak da su upoznati sa svim rizicima aparata sa solarnim lampama. Svaki kozmetički salon moraće da ima garanciju proizvođača ili servisera o ispravnosti i bezbednosti solarijuma. Međutim, ovaj Pravilnik još uvek nije donet. U Ministarstvu zdravlja potvrđeno je da je u toku formiranje radne grupe koju će sačinjavati predstavnici ovog ministarstva, Udruženja dermatovenerologa, Privredne komore i Udruženja kozmetičara, koja bi trebalo da sačini Predlog pravilnika o kozmetičkim salonima i upotrebi solarijuma.
Pravilnik na koji u svom daljem obavljanju delatnosti treba da obratite pažnju je Pravilnik o posebnim sanitarnim uslovima koje moraju da ispune objekti u kojima se pružaju usluge održavanja higijene, nege i ulepšavanja lica i tela („Sl. glasnik RS“, br. 47/2006). Ovim Pravilnikom propisuju se posebni sanitarni uslovi koje moraju da ispune objekti u kojima se obavlja delatnost pružanja usluga, održavanja higijene, nege i ulepšavanja lica i tela i nemedicinskih estetskih intervencija kojima se narušava integritet kože.
Objektima se smatraju svi objekti u kojima se pružaju usluge: frizerske, manikirske, pedikirske, kozmetičke, usluge masaže, solarijuma, pirsinga, tetovaže i sl. Prostorije u kojima se pružaju usluge: frizerske, manikirske, pedikirske, kozmetičke, usluge masaže, solarijuma, pirsinga, tetovaže i sl. moraju biti funkcionalno povezane i podeljene na posebne prostorne celine, ukoliko se u objektu pružaju različite usluge, i ne mogu biti povezane sa prostorijama koje se koriste za stanovanje i obavljanje druge delatnosti. Zidovi, pregradni zidovi između odeljenja i tavanice u objektu moraju biti od čvrstog materijala, ravni, glatke površine i bez oštećenja, čisti, bele ili neke druge svetle boje.
Podovi u objektu moraju biti od čvrstog, vodonepropustivog materijala, ravni, bez oštećenja, pogodni za higijensko održavanje (čišćenje, pranje, dezinfekciju) i ne smeju biti klizavi.
U svim prostorijama obezbeđuje se temperatura vazduha od 18 do 25 C° u zavisnosti od vrste usluge.
Kada se u objektu pružaju usluge na najviše pet mesta za pružanje usluga, taj objekat mora imati najmanje sledeće prostorije:
1. radnu prostoriju;
2. radnu prostoriju za nemedicinske estetske intervencije kojima se narušava integritet kože (pirsing, tetovaža i sl.), ukoliko se u objektu pružaju i druge usluge;
3. pomoćnu prostoriju (za smeštaj upotrebljenog rublja, prljave radne odeće, odlaganje pribora i sredstava za održavanje higijene prostorija, po potrebi za smeštaj mašine za pranje i sušenje rublja);
4. prostoriju ili izdvojen prostor u radnoj prostoriji za držanje čistog rublja i predmeta opšte upotrebe koji se koriste pri pružanju usluga;
5. sanitarni čvor sa predprostorom.
3.1.Radne prostorije
Površina radne prostorije zavisi od broja radnih mesta, kao i od vrste i broja usluga koje se u njoj pružaju.
Najmanja površina radne prostorije, sa jednim mestom za pružanje usluga iznosi po 8 m2 za frizerske, manikirske i pedikirske usluge i po 10 m2 za kozmetičke, usluge masaže, solarijuma, pirsinga, tetovaže i sl. Za svako novo mesto najmanja površina radne prostorije uvećava se za 2,5 m2 po stolici, odnosno 4 m2 po ležaju.
Kada se u objektu pružaju usluge na šest i više mesta za pružanje usluga, takav objekat mora imati najmanje sledeće prostorije:
1. radnu prostoriju;
2. radnu prostoriju za nemedicinske estetske intervencije kojima se narušava integritet kože (pirsing, tetovaža i sl.), ukoliko se u objektu pružaju i druge usluge;
3. pomoćnu prostoriju (za smeštaj upotrebljenog rublja, prljave radne odeće, odlaganje pribora i sredstava za održavanje higijene prostorija, po potrebi za smeštaj mašine za pranje i sušenja rublja);
4. prostoriju za smeštaj čistog rublja i predmeta opšte upotrebe koji se koriste pri pružanju usluga;
5. prostoriju za garderobu zaposlenih;
6. čekaonicu za korisnike usluga;
7. sanitarni čvor sa predprostorom (sa dve WC kabine).
Sanitarni čvor i predprostor moraju biti opremljeni uređajima, priborom i sredstvima za održavanje lične higijene (u kabini sanitarnog čvora držač sa toalet papirom, u predprostoriji pored uređaja za pranje ruku – sredstvo za pranje ruku i držač sa papirnim ubrusom ili uređaj za sušenje ruku – fenomat).
Kozmetički salon podleže primeni Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015), čija se primena u praksi pospešuje korišćenjem tzv. kontrolnih listi. Kontrolna lista je dokument koji sadrži spisak prioritetnih pitanja provere i drugih radnji za koje je inspekcija ovlašćena, određenih prema težini mogućih štetnih posledica u određenoj oblasti saglasno pravilima o proceni rizika, i predmet i obim provere. Pomoću kontrolnih listi procenjuje se stepen rizika i meri se nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadziranih subjekata sa Zakonom i drugim propisom.
Dakle, savet je da prilikom organizovanja rada i u obavljanju vaše delatnosti uvek koristite ovu listu kao svojevrsni podsetnik kako šta treba da je uređeno, i da na taj način izbegnete neprijatna iznenađenja prilikom posete sanitarne inspekcije. Zakon utvrđuje da, po potrebi, a najmanje dva puta godišnje, inspekcija preispituje sadržinu kontrolne liste i, ako utvrdi da je to opravdano, menja je i dopunjava. Imajući u vidu gore navedeno, Ministarstvo zdravlja je na svojoj internet stranici objavilo Odobrene kontrolne liste Sanitarne inspekcije, Zdravstvene inspekcije i Inspekcije za lekove i medicinska sredstva, tako da uvek možete proveriti da li je došlo do nekih promena u kontrolnoj listi koja se primenjuje na vašu delatnost.
4.ZAKLJUČAK
Uspeh jednog kozmetičkog salona i isplativost započinjanja ovakvog posla, naravno, nije samo u potražnji. U obzir treba uzeti i druge stavke kao što su lokacija salona, konkurencija, potrebe za praćanjem aktuelnosti u svetu lepote i sposobnost da im se prilagodite , potrebe za stručnim usavršavanjima, higijenskim uslovima, nabavkom nove opreme i slično. Zato,iako postoji velika potražnja za kozmetičkim salonima, ne treba uletati u posao bez dobre procene, analize tržišta i dobrog biznis plana. Dobra procena i redovna nega i održavanje su zajedničke stavke i biznisu i lepoti.