Kako imati dobru podlogu za šminkanje

Kako imati dobru podlogu za šminkanje

Kako imati dobru podlogu za šminkanje?

Da bi vaše lice bilo perfektno postignite savršenu podlogu za šminkanje.Nijedan profesionalni šminker neće zaboraviti na donji kapak naneti svetli korektor u kremi čak i u slučajevima kada nisu izraženi tamni podočnjaci. Tako ćete postići sjajan efekat jer posvetljeno područje celom licu daje mekši izraz a samim očima blistav izgled. Korektor nanesite u tačkicama i nežno ga utapkajte prstom. Ako ste veliki ljubitelj šminke onda vam je ujednačavanje tena velika preokupacija. Tamne kolutove oko očiju i bore nastale zbog mimike iscrtajte posebnim posvetljivačem ili highlighter-om koji nakon toga dobro razmažete jagodicama prstiju. Vidljive kapilare možete prekriti posebnim zelenim korektorom koji će neutralisati crvenu boju a bubuljice antiseptičkim korektorom.
Postignite savršenu podlogu za šminkanje, kada sakrijete sve nedostatke na licu tek tada je vreme za podlogu. Tečni puder nanesite u tačkicama na čelo, nos, bradu i obraze i pažljivo ga razmažite prema spoljašnjim stranama lica. Tečni puder ćete fiksirati puderom u prahu koji će matirati ten i učiniti ga baršunastimm. Profesionalni šminkeri preporučuju jastučić jer se njime neće naneti tako mnogo pudera koji se nakuplja u borama.

Koža predstavlja omotač tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljašnjom sredinom. Kod beskičmenjaka  koža je jednoslojna, dok je kod kičmenjaka  izgrađena od više slojeva.Boja kože zavisi od stanja krvnih žilica i količine pigmenta. Površina kože odraslog čoveka prosečne visine iznosi 1,7 m2, a težina oko 18% ukupne težine tela. Pokožica je izgrađena od tvrdih ćelija koje na spoljašnjem sloju otpadaju, a zamenjuju ih ćelije koje se vrlo brzo množe u temeljnom sloju i zamene stare.

Osnovne uloge kože su:

  • zaštitna – štiti telo od mehaničkih povreda, patogenih organizama (koža je nepropustljiva za viruse i bakterije kad je neoštećena), od UV Sunčevih zraka
  • održavanje stalnog sastava unutrašnje telesne sredine tako što kod kopnenih sprečava gubitak vode i soli, a kod vodenih kičmenjaka preveliki ulazak vode u telo;
  • učestvuje u razmeni materija – razmena gasova, što je od posebnog značaja za disanje vodenih organizama;
  • učestvuje u procesima izlučivanja koji se vrše kožnim žlezdama;
  • primanje spoljašnjih nadražaja pomoću brojnih čulnih organa  koji su u njoj smešteni