KAKO HRANA DELUJE NA IMUNI SISTEM

YORK UNIVERSITY USA
Akademija za estetiku I kozmetologiju “Purity”
Seminarski rad iz predmeta Ishrana
KAKO HRANA DELUJE NA IMUNI SISTEM
Profesor: Momčilo Matić
Student:Slađana Stanković
Br.Indeksa:4793/20
Beograd,2020.2
SADRŽAJ:
Uvod…………………………………………………………………………………………………………..3
Šta je imuni sistem , bolesti imunog sistema……………………………………………………4
Organi I tkiva imunog sistema, higijena………………………………………………………….5
Pravilna I adekvatna ishrana u službi jakog imunog sistema……………………………..6
Značaj aminokiselina za imuni sistem…………………………………………………………….7
Vlakna………………………………………………………………………………………………………..8
Masti I ulja u službi jakog imunog sistema, vitamini I imuni sistem…………………..9
Minerali…………………………………………………………………………………………………….12
Uticaji četiri bele namirnice………………………………………………………………………..14
Hrana koja jača imuni sistem………………………………………………………………………15
Faktori koji takođe utiču na imuni sistem……………………………………………………..16
Emocionalni imunitet…………………………………………………………………………………16
Zaključak………………………………………………………………………………………………….18
Literatura………………………………………………………………………………………………….19
23
Kroz ovaj seminarski rad malo više ćemo govoriti o našem imunom sistemu
I kako hrana utiče na njega. Doktori iz celog sveta već decenijama unazad su se
bavili proučavanjem uticaja hrane na nase sveopšte zdravlje a sada, možda više
neko ikada daje se veliki značaj ovoj temi. Konstantna nova istraživanja I
ispitivanja daju nam nova saznanja koja nam služe kao smernice u očuvanju i
jačanju imunog sistema kroz način ishrane.
Dr.Osler ,slavni kanadski lekar govorio je da je 90% bolesti, izuzev infekcija
I nesreća,usko povezano sa ishranom.
Brz razvoj društva, tehnologije, ubrzan tempo života pokazao je svoju lošu
stranu. Brz zivot,brz posao, brz internet, brza hrana…
Bez obzira na brz razvoj medicinske tehnologije, metoda lečenja, razvoj
medikamenata, lečenje bolesti koje su do pre par decenija bile gotovo smrtonosne,
ipak danas imamo sve česću pojavu gojaznosti, srčanih mana, kancerogenih
oboljenja, dijabetesa…Nažalost moderna medicina ne može da zaustavi ovaj
rapidni skok u broju obolelih.
Zbog toga je pravilna I kontrolisana ishrana jedan od najbitnijih faktora u
očuvanju zdravlja čoveka. Načini ishrane se mogu razlikovati usled geografskih
poneblja, socio-ekonomskih uslova, životnog standarda, kulture, navike, običaja.
Tako se dešava da ishrana može biti u suprotnosti sa fiziološkim potrebama
organizma,te moze da bude kobna, stvarajući idealne uslove za razvoj mnogih
bolesti. Samo “pametna” ishrana koja proizilazi iz zdravih navika moze da nam
bude I prevencija mnogim oboljenjima I da produži život I vitalnost I da nam bude
lek.4

3
ŠTA JE TO IMUNI SISTEM?
Odbrambeni sistem organizama koji nas štiti od napada stranih
mikroorganizama kao što su virusi, bakterije, gljivice I paraziti, kao I njihovih
toksina ali I sopstvenih, izmenjenih (tumorskih), I istrošenih ćelija, zovemo
imunim sistemom.
Imuni sistem se sastoji od mnoštva bioloških struktura i procesa unutar
jednog organizma koje štiti od bolesti. Da bi korektno funkcionisao,imunski sistem
mora da detektuje širok spektar agenasa kao što su patogeni,od virusa do
parazitskih crva, I da ih razlikuje od sopstvenog zdravog tkiva organizma.
BOLESTI IMUNOG SISTEMA
Imunološki sistem se može podeliti u dve komponente: nespecifični I
specifični-stečeni imunitet.
Nespecificni imunitet čini prvu liniju odbrane organizma,postoji pre
kontakta sa sa uzrokom bolesti I reaguje indenticno na svaki štetni agens.On
takođe određuje vrstu specifičnog imunološkog odgovora.
Specifični imunitet se razvija u kontaktu sa uzročnicima bolesti,ne postoji
pre prvog kontakta I potrebni su dani , nedelje, čaki I meseci da bi se on razvio. On
dalje usmerava I pojačava nespecifični.
Ova dva dela imuniteta ne deluju razdvojeno jedan od druog, već se
međusobno dopunjavaju.
Bolesti imunog sistema mogu da rezultiraju u autoimunskim bolestima,
inflamatornim oboljenjima I kancerogenim stanjima. Do imunodeficijencije dolazi 5
kada je imuni sistem manje aktivan nego što je normalno. Takva situacija dovodi
do ponavljajućih I za život opasnih infekcija.
4
ORGANI I TKIVA IMUNOG SISTEMA
Imuni sistem se sastoji od mreže ćelija ,tkiva I organa koji zajedno
obezbeđuju zaštitu organizma. Izrazito su bitna bela krvna zrnca koja se još
nazivaju I leukociti. Postoje dva osnovna tipa ovih ćelija koji se kombinuju kako bi
pronašli I unistili organizme koji uzrokuju infekcije, a to su:
Fagociti,ćelije koje uništavaju organizme koji napadaju;
Limfociti,ćelije koje omogućavaju telu da pamti I prepoznaje prethodne
napadače ,I pomaže mu da ih uništi;
Leukociti se proizvode ili skladište u mnogim organima u telu,kao što su
grudna žlezda (timus), slezina I koštana srž, zbog čega se oni još nazivaju I
limfoidnim organima.Pored njih postoje I grudve limfoidnog tkiva u celom telu, to
su limfni čvorovi,koji takođe sadrže leukocite.
Leukociti cirkulišu kroz telo između organa I čvorova preko limfnih I krvnih
sudova. Na taj način imunološki sistem radi u koordinaciji,kako bi pratio stanje u
organizmu I na vreme uočio mikrobe I supstance koji mogu prouzrokovati
probleme.
HIGIJENA
“Čistoća je pola zdravlja!” – Izreka koju smo svi od “malih nogu” toliko puta
čuli I koja je toliko istinita a mi smo je kao društvo shvatili tako olako. Većina
ljudi ni ne razmisli dovoljnoo o ovoj prostoj rečenici u kojoj je suština dobrog
zdravlja. Za očuvanje sveopšteg zdravlja I imunog sistema higijena predstavlja
jako bitnu kariku u tom lancu. Tu se podrazumeva lična higijena ali I higijena
hrane, odnosno namirica koje ćemo uneti u organizam.6
Tokom dana,svi ćemo biti u dodiru sa velikim brojem bakterija koje se
nalaze na različitim površinama,kao sto je javni prevoz, mobilni telefon, tastatura,
brave na vratima,radne površine itd. Kako ne bi dodatno oslabili imuni sistem
5
neophodno je da se pobrinemo o čistoći kako nasih ruku tako I pomenutih površina
(naravno,one na koje možemo da utičemo sa dezinfekcijom koju sami mozemo da
sprovedemo).
Ruke bi uvek trebale biti čiste pre pripreme jela, pre samog jela, ali I ono na
sta se treba obratiti posebna pažnja je citoća namirnica. Hrana koja se sprema bi
trebala da bude oprana I čista,bez obzira na njen načini pripreme ( kuvanje,
prženje, ceđenje I sl.)
PRAVILNA I ADEKVATNA ISHRANA U SLUŽBI JAKOG IMUNOG
SISTEMA
Jednolična ishrana može da dovede do usporavanja metabolimza, ali I do
nagomilavanja toksina koji nam direktno prete da postanu preveliki teret za naš
imuni sistem. Zato je za očuvanje istog potrebna pravilna I izbalansirana ishrana.
Pravilna ishrana podrazumeva veći unos voća I povrća, naravno, najbolji
izbor su kao celovite namirnice bez ikakve prerade. Sve ono sto je čovek već uzeo
da preradi je na neki način ostalo ili su mu umanjenje krucijalne komponente važe
na naše zdravlje. Takođe se preporučuju da prvo posegnemo za kulturama koje
rastu na području na kom živimo, da je sezonsko I po mogućnosti organskog
porekla, s obzirom na to da su pesticidi jedan od toksina kojii mogu zatvoriti I
opteretiti naš imuni sistem.
Takođe važna komponenta su I integralne žitarice, koštunjavo voće,
semenke, riba (posebno losos, sardine I ostale vrste koje sadrže omega 3 masne
kiseline), mahunarke I proteini životinjskog porekla tj.mesa bez masnoće kao što
su piletina, ćuretina, tamni delovi, govedina. Kod unosa proteina životinjskog
porekla se preporucuje unos svega 3-4 porcije nedeljno.7
Hrana koju bi trebali izbegavati je hrana prepuna nezdravih masti, šećera,
aditiva I veštačkih ukusa koji su nezaobilazni deo gotovo svih prehrambenih
proizvoda. Razlog je jednostavan, elementi koji sačinjavaju ove namirnice ne
pomažu u stvaranju brlih krvnih zrnaca, pa samim tim odmazu nasem imunitetu.
6
Ukoliko se ne preferira neka određena hrana, moramo povesti racuna da nam
u telu ne ponestane bitnih I zdravih komponenti, odnosno vitamini I minerali te ih
je porebno nadoknaditi iz drugih izvora hrane. Tako na primer, osobe koje ne
koriste meso, odnosno ne unose proteine životinjskog porekla, za jačanje njihovog
imunoliškog sistema je dobra kombinacija žitarica I mahunarki. Mahunarke imaju
manjak metionina a žitarice manjak lizina.

ZNAČAJ AMINOKISELINA NA IMUNI SISTEM
Aminokiseline su jedinjenja koja izgrađuju proteine I učestvuju u
metaboličkim procesima. Aminokiseline čine 20% svih organskih molekula koji
izgrađuju ćelije, tkiva I organe. U prirodi postiji više od petsto aminokiselina , ali
se proteini svih vrsta , od bakterija do ljudi, prvenstveno sastoje od samo njih
dvadeset. Imamo esencijalne, neesencijalne I polu esencijalne aminokiseline.
Odrastao čovek moze sintetisati sve izuzev devet aminokiselina koje se
moraju uneti hranom. One se još zovu I esencijalne aminokiseline.
Aminokiseline koje nastaju iz proteina su najvažnije za nas imuni sistem.
One stvaraju DNK, supstancu života. Najbolji stimulatori imunog sistema su
upravo aminokiselime : glutamin, cistein,taurin, alanin I asparaginska kiselina.
Uzimanjem, odnosno, konzumiranjem celovite ishrane koja je najmanje prerađena
važna je za potpuno iskorišćavanje I prisustvo ovih aminokiselina u telu.
*glutamin – njegov značaj ne sme biti zanemaren . On se unosi hranom ali
treba biti oprezan sa njegovim unosom jer ga I naše telo proizvodi. U velikoj meri
glutamin se troši kod infekcija, operacionih zahvata I povreda .Bez njega se ne
može zamisliti pravilan rad inumih ćelija koje se bore protiv napadača ili da se
ražmnožavaju I sazru. Njegovo prisustvo je veliko u sirovim jajima I mesu.8
*cistein – ako ga organizam ima dovoljno u telu, cistein je najzaslužniji u
odbrani od kancerogenih oboljenja I za odrzavanje dobrog zdravlja. Cistein je
takođe od velike pomoći organizmu I štiti ga od štetnih metala kao I od razdornih
slobodnih radikala koji nastaju prikom konzumiranja cigareta ili alkoholisanih
stanja. Najbolji izvori cisteina su prerad, pšenica ,brokula, jaja, crni I beli luk,
crvena paprika.
7
*glutation – prisustvo glutationa nas štitiod toksičnih oblika kiselina nastalih
iz hrane koja se obrađivala prženjem. U odličnoj je koaliciji sa antioksidansima
koji sadrze antocianine. Tu spadaju borovnice, grožđe I povrće kao što je spanac
,brokoli,avokado.Glutation je važan za proizvodnju limfocita,pospešuje vitalnost
makrofaga koje ubijaju strane upadače u organizmu.
*alanin – pomaže organizmu u konverzaciji glukoze u energiju. Takođe
pomaze u eliminaciji toksina iz jetre. Takođe, alanin pomaže u zaštiti ćelija tokom
intenzivne aerobne aktivnosti,kada telo počinje da koristi proteine iz mišića u
proizvodnji energije.
*metionin – esencijalna aminokiselina koja pomaže organizmu u korišćenju
I eliminaciji masti. Takođe je potreban u proizvodnji kreatina koji proizvodi
energiju u mišićima, naročito važno kod fizički aktivnih osoba. Ono što je takođe
bitno u vezi metionina je to što jača imuni sistem dece I fetusa. Ima ga u pšeničnim
klicama, koštunjavom voću , semenkama suncokreta, kinoi, siru, jajima, mesu.
VLAKNA
Prehrambena vlakna spadaju u grupu složenih ugljenih hidrata ili
polisaharida ( iako ima par izuzetaka, stvari koje se smatraju vlaknima a nisu
polisaharidi). Njihova glavna karakteristika je je to da ih enzimi probavnog sistema
ne mogu razgraditi,ali zato bakterije prisutne u debelom crevu mogu fermentisati
neke vrste vlakana. Svrstavaju se u dve grupe : rastvorljiva I nerastvorljiva vlakna.
*u rastvorljiva vlakna spadaju: koštunjavo voće, jabuke, borovnice, ovas,
grašak, pasulj;9
*u nerastvorljiva vlakna spadaju: šargarepa, pirinač, krastavci, integralne
žitarice, najveći deo voća I povrća.
Sva vlakna iz mahunarki, voća, povrća I integralnih žitarica uspostavljaju
ravnotežu između dobrih I loših bakterija u našim crevima. Ako se taj odnos
poremeti može doći opstipacije ili zatvora, sto opet dovodi do ulaska toksina u naš
krvotok, čime se dodatno opterećuje imuni sistem.
8
MASTI I ULJA U SLUŽBI ZDRAVOG IMUNOG SISTEMA
Masti su visoko koncentrisana energija koja služu kao primarni energetski
izvoru slučaju mirovanja ili treninga laganog aerobnog inteziteta. Naši mišići su
glavno tkivo koje oksidira masnoće. Masti ,dobre masti, služe za dopunu energije
kod sportova izdržljivosti,na primer maratona.Takođe su bitne I za elastičnu kožu I
ćelijske membrane. To svakako nije sve. Postoje novi zdravstveni dokazi da
dugotrajna ishrana bez masti ili sa minimumom može značajno da našteti zdravlju.
Naravno, ne smemo zaborviti da masti daju najviše kalorija po jedinici mere
9 kcal / g, tako da je kontrola unosa ključna stvar,ali potpuno izbacivanje nikako ne
dolazi u obzir.
Dobre masti su omega 6 odnosno linoleinska kiselina koja se nalazi u
semenkama bundeve, duncokreta, susama, soji, pšeničnim klicama konoplji,
kukuruzu,….( jedna kašika ovih semenki ili ulja je dovoljna snevna doza
konzumacije). Ztaim je tu omega 3 koje ima u semenu lana, konoplji, semeu
bundeve, koštunjavom voću I ribi.
Takođe ne smemo izostvaiti značaj maslinovog ulja, ali samo kao hladno
ceđeno, I da se upotrebljava bez dodatnog zagrevanja.
VITAMINI I IMUNI SISTEM10
Kada naš imuni sistem opadne, često posežemo za vitaminima koje smo već
trebali da unesemo u organizam. Vitamini mogu da nam pomognu da podignemo
naš imunitet I da pojačamo imuni odgovor , a zdrava ishrana bogata vitaminima je
prva linija odbrane od virusa I bakterija svih vrsta koje su svuda prisutne. Unosom
vitamina sprečavamo i umanjujemo štetu delovanja slobodnih radikala I
pomažemo da se obnovi oslabljeni imuni sistem. Vitamini stavraju antioksidanske,
koji su odlična zaštita I održavaju jakim naš imunitet. Redovan unos vitamina
sprečiće česte infekcije I telo će biti manje podložno dejstvu štetnih supstanci.
9
Trebamo voditi računa da vitamine unosimo pravilno, u neophodnim
količinama I tokom cele godine da bi na taj način zaštitili svoje zdravlje.
*vitamin A – izrazito bitan nutritijent. Stvara antioksidanse koji telo brane
od infekcija. Zove se jos I beta-karoten štiti vid I pomaže pri održavanju zdravlja
kože ,mekog tkiva I sluzokože.Vitamin A je bitan za punu aktivnost timusa – grudne žlezde, takođe je neophodan za proizvodnju lizozoma ( enzima) koji naš
štiti od bakrerija I virusa. Lizozom se nalazi u pljuvački,znoju,suzama. Hrana
bogata vitaminom A je kupus, šargarepa, bundeva, breskve, mandarine, borkoli,
spanać, ,svo zeleno povrće.
*Vitamini B grupe – popis vitalnih funkcija u koje su uključeni vitamini B
grupe su jako dugački. Svaki od njih ima svoj zadatak u organizmu a često se I
nadopunjuju, pa učestvuju u mnogim procesima u telu ,uključujući stvaranje
energije, rast ćelija, prenos nervnih impulsa. Vitamin B-1 – TIAMIN, ključan za
preradu ugljenih hidrata, masti I proteina, takođe zadužen za dobar rad nervnog
sistema; Vitamin B-2 – RIBOFLAVIN, takođe nužan za stvaranje energije iz
ugljenih hidrata, masti i proteina ali je zadužen I za disanje, vid I rast. Vitamin B-3 – NIACN, pomoću njega dobijamo energiju iz glukoze, pomaže proizvodnju
hormona, jako dobar za nervni I probavni sistem; Vitamin B-5 – PANTOTEINSKA KISELINA,bitan za dobro raspoloženje, održava ravnotežu
holesterola u krvi ali ono čemu se navjiše pridaje značaj je proizvodnja antitela, b5 pomaže ćelijama ubicama I makrofagama da najbolje obave funkciju u u
imunom sistemu. Vitamin B-6 – PIRIDOKSNI, jako važan za zdrav imunitet,
proizvodnju krvnih ćelija i hormona, rad mozga .Smanjena aktivnost fagocita
odnosno čistača mrtvih ćelija desiće se usled nedostatka vitamina B-6. Vitamin B-11
7 – BIOTIN, nužan je za metabolizam ugljenih hidrata, proteina, masti i
aminokiselina ako i za rast ćelija. Vitamin B-9 – FOLNA KISELINA, nezamenljiv
u sintezi DNK, dakle izgradnju svih novih ćelija, pa je ključna u trudnoći. Takođe
učestvuje u stvaranju eritrocita,odnosno crvenih krvnih zrnaca. Vitamin B-12 – CIJANOKOBALAMIN, takođe učestvuje u sintezi kolagena ,ali I stvaranju
eritrocita i proteina .Takođe je važan I za nervni sistem.
Nedostatkom vitamina B grupe svaka ćelija u našem telu biva ugrožena.
Neki od najizraženijih simptoma nedostatka vitamina B grupe su napetost,
depresivno stanje, loša koncentracija, zamor, promene na koži bolovi u glavi,otoci
10
gojaznost,bolan jezik, ispucali uglovi usana, loše varenje…Osobe koje su pod
hroničnim stresom ,pacijenti koji uzimaju antibiotike, I namirnice koje sadrže
šećere u velikoj količini ili generalno puno prerađenih namirnica , kao I
alkoholičari, crpe iz svog tela veće količine vitamina B I imaju ga manje. Žene
koje dugo koriste kontraceptivne pilule I osobe koje koriste puno belabčevina u
ishrani takođe mogu imati smanjeni nivo ovih bitnih vitamina.
*vitamin C – Zbog smelosti L. Paulinga, vitamin C danas ima zasluženi
status a medicinske studije su dokazale da je njegova uloga u očuvanju zdravlja
prevelika. Deluje kao antioksidans, ima ključnu ulogu u jačanju imuniteta a ceo niz
pozitivnih učinaka ovog vitamina još se istražuje. Takođe je neophodan ya sintezu
kolagena,pojačava aktivnost belih krvnih zrnaca, povećava nivo
interferona,odgovor antitela I lučenje hormona timusa. Pomaže cak pri ublažavanju
alergija, pomaže apsorpciju gvožđa, a samim tim I formiranje crvenih krvnih
zrnaca, pretvara folu kiselinu u njen aktivni oblik…Zdravoj osobi je dovoljno
između 80-100 miligrama vitamina C u toku dana. Kod određenih bolesti kao što
su kancer ,srčana oboljenja, starenje, potrebne su veće kolicine vitamina jer se više
troši u tim stanjima, odnosno poremećajima. Vitamin C je nužno unositi hranom.
Najviše ga ima u voću:šipak, nar, limun, kivi, papaja, jagode, pomorandže,
mandarine, grejpfrut… a do povrća: crvena paprika, brokoli, kupus, karfiol,
paradajz, krompir (samo kuvan u ljusci), grašak.
Kod narušenog imunog sistema potrebo je uzimati I dopunu vitamina C.
Njabolje je uzimati ga u obliku praha, kada se rastvori u vodi ili u ceđenom soku I
po male količine piti u toku celog dana.12
*vitamin D – je vitamin topiv u mastima a netopiv u vodi, ukuljučujući
vitamine A, E, I K. Zbog širokog spekrta na organizam, više od ostalih vitamina , vitamin D liči na hormon tako da nova istraživanja pokazuju njegovu sve veću
pprimenu u svrhu prevencije I lečenja mnogih bolesti. Takođe, istraživanja su
pokazala da je koristan u smanjenju učestalosti pojave karcinoma dojke a osim
toga povećava otpornost organizma na tuberkulozu I bakterijske upale. Sve je više
dokaza koji ukazuju na povezanost nižeg nivoa vitamina D sa povećanim rizikom
od oboljevanja od multipla-skleroze. Vitamin D je pod uticajem sunčeve svetlosti
(narano umereno I kontrolisano izlaganje), pokazao efikasnost u lečenju psorijaze.
11
Vitamin D je tu za naš organizam da nam da čvrste kosti. Uz cvrste kosti I
zdrave mišiće našem limfotoku je obezbeđeno pravilno kretanje I nesmetano
cirkulisanje .
Vitamina D najviše Ima u ribama kao što je haringa,,skuša I losos,zati, u
jajima,puteru… Za riblje ulje koje je dobar izbor za naš organizam svakako
posavteovati se sa stručnim licem.
*vitamin E – doprinosi plodnosti, zdravlju kože, srca, krvnih sudova a
takođe zastitno deluje na vitamin C. Vitamin E je topiv u mastima I važan
nutritijent antioksidativnog delovanja. Štiti ćelije od slobodnih radikala koji nastaju
u našem organizmu ali I onih koji dospevaju u naše telo putem zagađenog
vazduha, pušačkog dima, zagađene vode I hrane. Čuva I kožu od štetnog uticaja
UVA I UVB zraka.
Od koristi je I njegova prisutnostu uljima gde štiti integritet masnih kiselina,
doprinosi izmokravanju tako gde se takav medicinski problem javlja. Sprečava
zgrušavanje krvi,širi krvne sudove snizavajući krvni pritisak čime snažno čuva
kardiovaskularni sistem. Još ga nazivaju I “vitaminom mladosti”. Potrebe za ovim
vitaminom se menjaju tokom života , odraslima je potrebniji nego deci a takođe su
veće potrebe I kod dojilja.
Prisutnost vitamina E se vezuje za ulja, suncokretovo, maslinovo I
kukuruzno. Ima ga I u orašastim plodovima , pšeničnim klicama dok ga je manje u
zelenom lisnatom povrću.13
MINERALI
Minerali su anorganski elementi, ima ih 103 a čak 80 nazalimo u našem
organizmu. Minerali čine 4,5% naše telesne mase a njihov najveći deo nalazi se u
našim kostima. Ne možemo I h niti potrošiti niti stvoriti I moramo ih unositi u svoj
organizam putem hrane, vode I na kraju ,ako je neophodno, lekovima. Minerali su
neophodni iz izgradnju enzima, hormona, hemoglobina, ćelijskih belančevina , vitamina a preko njih utiču na gotovo sve sastojke ljudskog organizma. Dvaki
minerali ima svoju specifičnu funkcijui međusobno su jako dobro povezani. Lista
esencijalnih minerala nije konačna I za većinu postoje preporučene doze.
12
Najvažniji među mineralima su: kalcijum, natrijum, gvožđe, cink, selen,
mangan, bakar, kao I koenzim Q10.
*kalcijum – mineral bez kog naše telo ne bi moglo da funkcionise normalno
jer ga skoro svaka ćelija koristi na neki način. Naš organizam čuva rezerve
kalcijuma I koristi ga nakon unosa ali samo u potrebnoj meri, tako da je neophodno
njegovo razumno unošenje. Premalo ili previše klacijuma mogu poremetiti
zdravstveno stanje I izazvati osteoporozu ili kalcifikaciju krvnih sudova.
on je neophodan I cititoksičnim ćelijama tzv. T-ćelijama za proizvodnju
enzima radi ubijanja “napadača”.
*gvožđe – Postoje dve vrste gvožđa, hem gvožđe I nehem gvožđe. Meso,
riba, I morski plodovi sadrže I hem gvožđe I nehem gvožđe dok sa druge strane,
biljke: povrće, žitarice , orašasti plodovi I voće sadrže isključivo nehem gvožđe.
Hem gvožđe se bolje apsorbuje pa bi vegeterijanci trebalo da pojedu skoro dva
puta više namirnica biljnog porekla da bi uneli dovoljnu količinu gvožđa. Školjke
I morski plodovi su najbogatiji gvožđem, delovi pileta I ćuretine ( batak I
karabatak), voće sas košticama, grašak, pasulj, integralne žitarice.
Simptomi koji ukazuju na nedostatak gvožđa su slabost, zamor, lupanje srca,
vrtoglavica, obilna krvarenja tokom menstruacije, bledo lice kod male dece ili
prisustvo krvi u stolici takođe mogu biti pokazatelji nedostatka ovog minerala.
*magnezujum – Spada u red makrominerala I jedan je od najzastupljenijih u
ljudskom organizmu.Njegov značaj ogleda se u u njegovom učešću u preko trista
najrazličitijih hemijskih procesa. Odrzava normalnu funkciju neravai mišića, 14
pospešuje I doprinosi kontrakciji glatkih mišića od kojih su izgrađeni mnogi
ljudski organi kao što su creva, želudac I krvni sudovi, omogućava pravilan rad
srčanog mišića, obezbeđuje sintezu hrane u nove proizvode I doprinosi
iskorišćavanju ugljenih hidrata, masti i proteina za stvaranje mišiće energije.
Mgnezijum takođe ima važnu ulogu u stvaranju vitamina Dparatireoidnog
hormona.
Nedostatak magnezijuma može da podigne nivo histamina, povećavajući
tako alergijske reakcije. Možemo ga naći u semenkama, korenastom povrću,
koštunjavim plodovima, pasulju, lisnatom povrću, voću sa košticama…
13
*selen – Selen se ugrađuje u više proteina u telu koje onda nazivamo I
selenoproteinima a koji imaju brojne funkcije u organizmu, posebno
antioksidativne I protivupalne. Posebno se ističe važnost selena kod autoimunih
bolesti štitaste žlezde, kod upalnih stanja, reproduktivnog zdravlja kao I uloga
selenoproteina u očuvanju funkcije mozga.
U nedostatku selena bela krvna zrnca ne deluju pravilno u prepoznavanju
neprijatelja tako da manjak selena može da smanji otpornost imunih ćelija da se
bore sa ćelijama kancera.
Selen se nalazi u semenu susama, brazilskom orahu, hrana iz mora,
integralne zitarive, voće sa košticama… Prevelike doze mogu biti toksične.
Ne trebamo zaboraviti da se osvrnemo na minerale koji štete našem
organizmu I imunom sistemu : arsenik, aluminijum, živa, olovo, kamdijum, nikl
jesu minerali koji se nalaze u izrazito malim količinama u našem telu ali njihovo
unošenje kroz zagađen vazduh, pušački dim, plombe na zubima, uzimanje I
kombinovanje raznih lekova dodatno slabe nas imuni sistem.
UTICAJI ČETIRI BELE NAMIRNICE
Šećer, svinjska mast, belo brašno I so, četiri namirnice koje se svakodnevno
nalaze u našoj ishrani, nazalost često u velikim količinama čime se direktno utiče
na narušavanje imunog sistema.15
*šećer – prerađeni šećer odnosno saharoza se nalazi u mnogim pićima I
hrani, Tu spadaju mnogi gazirani napitci, torte, čokolade, I ostali prerađeni slatkiši
.Bez imalo hranljivih vrednosti dodatno vrši opterećenje inunog sistema. To je
grupa svih rafinisanih šećera, bili oni obojeni ili beli. Šećeri kao takvi mogu da
pospeše nastanak dijabetesa , smanje imunitet, povećaju gojaznost, izazovu
gorušicu, smanjuju normalne nivoe minerala I vitamina B I još mnogo toga.Loše je
koristiti I zamene za šećer a još gore veštačke zaslađivače.
Konzumiranje voća I meda, krtolastog povrća I mahunarki zadovoljiće
potrebu organizma za glukozom.
*svinjska mast – svinjska mast ima jednu veliku manu jer sadrži veliku
količinu toksina koji se talože u istoj, jer životinje od kojih se dobija mast,
uglavnom dobijaju lošu hranu.
14
Ukoliko je svinjska mast proverenog kvaliteta, odnosno ako se zivotinja
uzgajala u uslovima koji podrazumevaju njenu ishranu u prirodnom okruženju,
takva mast se moze koristiti u ishrani jer prženjem takva mast podnosi veće
temperature I manje dolazi do pucanja ugljeničnih veza koje oslobađaju štetne
materije.
*belo brašno – u njegov sastav ulazi skrob, ugljeni hidrat, jako malo
vitamina I minerala ali zato sve ostalo čine aditivi,šećeri, so, I rafinisana ulja.
Dodatni problem, po najnovijim istraživanjima jeste industrijski kvasac koji se
dodaje. Najčešće u svom sastavu ima mononatrijum glutamat, jako štetan aditiv,
ponajviše štetan za decu. Takođe sadrži neurotoksin koji koji deluje na moždane
ćelije kod dece, taloži se na ćelijama mozga I oštećuje ih pa se njegovi loši aspekti
uviđaju tek posle dužeg vremena.
Beli hleb takođe povećava gojaznost , stvara izrazito jaku kiselu reakciju I
pri tom krade minerale koji su već prisutni u organizmu.
Samo hleb sa celim zrnom snadbeva mozak glukozom ravnomerno I stalno
pa telo nece osećati umor a osećaj slabosti će nestati.
*so – poznato je da previše soli zadržava vodu u organizmu tako da su osobe
koje se ne bave fizičkom aktivnošćupodložnije riziku od nastanka hipertenzije , oštećenjem rada bubrega, disbalan na nivou elektrolita. Nažalost, u skoro svim
prerađenim proizvodima se nalaze tzv skrivene soli. U kombinaciji previše soli a 16
premalo vode dolazimo u rizično stanje za stvaranje kamečića u bubrezima I
žučnoj kesi.
Najbolja so za ishranu je neprerađena morska so koja sadrzi preko 80
minerala u svom sastavu.
FAKTORI KOJI TAKOĐE UTIČU NA IMUNI SISTEM
Pored dobre hrane, odnosno njenih zdravih komponenti o kojima smo
većinski pisali ovde,postoji I ona “loša” hrana koja slabi naš imuni sistem, čini da
se osećamo umorno, dekoncentrisano, bezvoljno I slično. Mnogo toga zavisi I od
načina na koji je neka hrana pripremljena.
15
*obrađena hrana – sva pržena, pečena, dugo kuvana, konzervirana hrana iz
koje su obradom nestali svi bitni I kvalitetni činioci je loša hrana koja svojim
dugogodišnjim I konstantnim unosom , često u velikim količinama prvai štetu
našem imunom sistemu.
*alkohol – konzumiranje alkohola dovodi do smanjenja broja limfocita a
povećava imunoglobin koji reaguje na alkohol tako da je alkohol jak
imunosuspenzor. Uzimanje alkohola I rafinisanih šećera posebno pred spavanje,
stvaramo idealne uslove za razvoj gljivičnih infekcija zbog slabosti imuniteta. Kod
dijabetičara unos alkolhola svakako nije preporučljiv.
*slatkiši – uzimanjem hrane I napitaka koji su bogati prerađenim šećerima,
veštačkim bojama, aditivima, veštačkim zaslađivačima, direkno smanjujemo
aktivnost leukocita.
*preterano gladovanje – ceo svet je u opštem stanju zbunjenosti jer se putem
medija plasiraju milioni različitih dijeta, kako proverenih I u skladu sa prirodom
ljudskog organizma, tako I onih koji ne samo da imaju čuveni jo-jo efekat nego
mogu trajno narušiti covekovo zdravlje. Nažalost, ovih drugih je mnogo više, tako
da u slucaju rešenosti da zategnemo svoje mišiće, ispraznimo adipocite I
izgledamo negovano, uvek je pametniji izbor uključiti mnogo više fizičke
aktivnosti, unositi korektnu količinu vode u svoji organizam I za ishranu
konsultovati stručno lice.17

EMOCIONALNI IMUNITET
Za naše oko nevidljivo , emicionalno stanje često ne dobija dovoljno pažnje
pa se zanemaruje I njegov imunitet što opet direktno utiče na fizicki imunitet.Tako
su nazalost monge zdravstvene tegobe posledica ignorisanja emocija pa rešenje
toga leži u radu sa najdubljim emocijama.
Naše emotivno stanje, kao I sva druga covekova stanja ima svoje dobre I
loše dane, uspone I padove.Na imunitet naseg fizičkog dela možemo uticati sa
kvalitetnom ishranom, ali čak I u takvim slučajevima, gde je ishrana kvalitetna I
kontrolisana, mogu se javiti simptomi narušenog imunog sistema I da telo ne
ostvaruje nikakav napredak usled postojanja duboko potisnutih emocija, raznih
uverenja, ubeđenja, traume iz detinjstva,sva negativna iskustva koja smo nakupili
tokom života i koja nas drze u konstantnom stresu.
16
Ako predugo ignorišemo potrebe svog emocionalnog dela tela , ono počinje
da narušava I fizičko telo raznim tegobama ili bolestima, Tada se umesto
dotadašnjih nelagodnih emocija osoba počinje da oseća bol u telu, ima neurološke
probleme, seksualnu disfinkciju, nesvestice… Zato je uvek dobra preporuka raditi
na uzrocima I ne potiskivati emocije. Naše telo I fizički I mentalni I emocionalno
deo je iste celine pa je za dobrobit I ozdravljenje bitno poraditi na svakoj od tih
komponenti.
Telo, um I osećaji neraskidivo su povezani I isprepletani. Iz onoga što nam
jedan deo govori, možemo znati šta se događa u ostalim delovima tela. Brinemo li
se o jednom, npr, fizičkom delu a zapostavljamo emocionalni deo sebe, ne samo
da će učinci izostati, kao da nista ne radimo, nego mogu biti I kontraproduktivni.
Ruediger Dahlke je rekao : “Svaka bolest je poruka naše duše.”
Kako bi trebalo da izgleda zdravo emocionalno telo? Sa sišemo punim
plućima, razmišljamo bistro, zračimo vedrinom I mirom, da imamo poverenja u
sebe… Sve su ovo stvari koje se u današnje vreme uče I treniraju pomoću raznih
metoda, kao što su razne vežbe disanja, meditacija I slično.18
17
JAČANJE IMUNITETA PROMENOM ŽIVOTNIH NAVIKA
Svedoci smo posledica koje današnji način života nosi sa sobom ali smo isto
tako mnogo više edukovaniji u odnosu na mnogo starije generacije o važnosti brige
za naš imuni sistem.
Ishrana je dakle, bez sumnje, činilac koji najviše utiče na imunološki sistem
jer je to čin koji se konstantno ponavlja tokom celog života. Od kvaliteta hrane koji
konzumiramo zavisi da li ce imuni sistem biti jak ili slab, u nekim slučajevima i
trajno narušen. Izazovi su mnogobrojni, odnosno u ponudi je mnogo prerađene
hrane koja se lako I brzo sprema, brzo jede ali zato jako dugo njeni loši fragmenti
ostaju u našem telu gde se novim unosom brze hrane sve brže narušavamo imuni
sistem i sve brže se razboljevamo.
Jedini način da se izbegnu trajne posledice je menjanje zivotnih navika I rad
na sebi. Sve to mozemo posmatrati kao par stepenika koji nas vode do ciljne tačke
zdravog I izbalansiranog života. Prvi stepenik je da priznamo da imamo greske
koje ponavljamo a nisu dobre za naše zdravlje, drugi korak je traženje pravih
izvora znanja I saveta stručnih lica.Takav rad na sebi dovodi nas do sledeće tačke 19
gde se okrećemo prirodi i zivimo u skladu sa njom, ne protiv nje. Naposletku, ključ
dobrog zdravlja je izmenama u ishrani koje smo do tada uveli, boravak u prirodi i
svežem vazduhu, povećali fizičku aktivnost shodno mogućnostima, gde za rezultat
imamo mnogo više lične energije, stabilno fizičko, mentalno i emocionalno
zdravlje, optimističan pogled na svet…
Samo od nas zavisi izbor hrane. A zdrava hrana je tu za svakoga od nas da
nam obezbedi dobro zdravlje.
18
Literatura:
 Šerban, Nada: ćelija – strukture I oblici, ZUNS,Beograd,2001
 Vranešić,Bender,Darija – vitamini.hr
 Verbanac,Donatella – plivazdravlje
 Matić,Gordana : Osnovi molekularne biologije,Zavet,Beograd, 1997.20
1