ISTORIJA KOSTIMA RIMA
ISTORIJA KOSTIMA RIMA
SADRŽAJ
- KONTEKST KREIRANJA KOSTIMA RIMA.. 3
- SPECIFIČNOSTI KOSTIMA RIMA.. 4
- ODEĆA ZA ŽENE.. 7
- LJUBAV PREMA NAKITU.. 9
UVOD
Rimska umetnost svoj vizuelni izraz duguje prvenstveno velikom divljenju koje su Rimljani gajili prema grčkoj umetnosti svih perioda, što se manifestovalo ne samo uvozom originalnih grčkih dela, već i njihovim učestalim kopiranjem. Takođe, rimsko se stvaralaštvo zasnivalo upravo na grčkim izvorima (opisi umetničkih kanona i tehnika), a često su njihova dela izrađivali majstori grčkog porekla. Iako se dugo verovalo da rimska umetnost predstavlja samo poslednju fazu grčke umetnosti koja je egzistirala pod vlašću Rima, ona u celosti ostavlja drugačiji utisak, ne samo vizuelno već i po tome kakva je bila njena namena i karakter.
Iako je rimska civilizacija potekla iz Rima, grada-države na Apeninskom poluostrvu u Italiji, tokom svoje duge istorije od gotovo 1000 godina, dominirala je čitavom zapadnom Evropom i oblastima Sredozemlja. Antički Rim je značajno doprineo razvoju prava, ratne veštine, umetnosti (književnost i arhitektura posebno) i tehnologije, a njegova istorija je presudno uticala na modernu zapadnu civilizaciju.
U ovom radu će biti opisana istorija kostima Rima.
1. KONTEKST KREIRANJA KOSTIMA RIMA
Mali grad Lacija, čija istorija počinje u VI veku p.n.e., u roku od 500 godina postao je jedina svetska sila sredozemnog sveta. Vladao je celom južnom Evropom, do Rajne i Dunava, Bliskim Istokom, severnom Afrokom, Egiptom i Sredozemnim arhipelagom. Prvi Rimljani su bili sitni zemljoposednici, seljaci i vojnici. Tokom prva dva veka pre naše ere, žeđ za osvajanjima (Cezar, Avgust…) pretvorila ih je u najveću robovlasničku državu starog veka. Prve provale germanskih plemena dogodile su se 250. godine, a 476. godine Rimsko Carstvo je nestalo.[1]
Slika 1. Kostimi Rima[2]
Rimsko građanstvo je bilo na visokoj ceni i svaki aspekt svakodnevnog života, uključujući i kostim, bio je strogo regulisan od vlasti. Nikad, od dinastičkog Egipta, se takva ograničenja nisu odnosila na lično ponašanje. Iako su grčki pisci snabdeli istoričare neprocenjivim informacijama o kostimu i društvenim običajima, rimljani su ih daleko nadmašili kao socijalni komentatori u tačnosti i detaljima. Radovi pisaca poput Livija, Plinija i Svetonija, daju opise stilova, metoda proizvodnje i društvenog značaja svakog tipa odeće.
Period Republike je jedan od onih u kojima je ideal bio asketizam i samouzdržavanje. Period Imperije je, opet, obeležen dekadencijom i razmetljivošću. Ipak, grčki uticaj na kostim je ostao neumanjen, a promene od srednjeg republikanskog perioda do kraja Imperije su marginalne.
2. SPECIFIČNOSTI KOSTIMA RIMA
Kao i grčki, i rimski kostim se sastoji od dva osnovna dela: tunike (koja odgovara hitonu) i toge (ogrtača). Strogo određena hijerarhija rimskog društva zahtevala je postojanje različitih tipova tunike, kako bi se označio društveni status.
Tunika je krojena, sa rukavima čija dužina verira. Potpasana je, izuzev službene tunike, koja je duga do zemlje i nepotpasana. Niži slojevi nose isključivo kratke tunike i uže nego viši slojevi. Kasnije se nose dve tunike jedna preko druge. Šire ili uže crvene pruge sa strane, klavusi, znak su društvenog položaja i zvanja. Viši slojevi nose šire klavuse. Umesto klavusa sa strane, mogao se nositi jedan, po sredini tunike.[3]
Slika 2. Klavusi[4]
Kako tunika predstavlja kućno i radno odelo, viši staleži su smatrali da je nepristojno izaći na ulicu samo u njoj. Izvan kuće, preko tunike se nosi ogrtač – toga.
Ona je razlikovala građane Rima od ostalih savremenika i bila je znak društvenog statusa. Bila je od vunene tkanine polukružnog ili elipsastog oblika, dužine 5-6m i širine oko 2m.[5]
Aranžiranje toge je bio složen i dugotrajan posao. Velika količina tkanine potrebna za ovu vrstu odeće, zajedno sa složenošću aranžiranja i ograničenjima u kretanju, koja je nametala vlasniku, činila ju je prikladnom samo za bogate ili klase koje nisu morale da rade. Ipak, toga je bila pravo svakog rimskog građanina, uključujući i oslobođene robove. Zabrana nošenja toge smatrana je velikom kaznom.
Toga je bila bele boje. Crna toga je bila znak žalosti, a mrka se nosila kao znak kazne zbog nedela. Senatori i državni službenici nose toge sa purpurnom bordurom.[6]
Slika 3. Toga[7]
Imperatori nose purpurnu, zlatom vezenu togu (toga picta), koja je službena odeća, a preko nje se često nosio bogat purpurni ogrtač – paludamentum. Zanimljivo je da je ova odeća postojala i u vreme Republike, kada je bila vlasništvo države i davana je velikim vojskovođama da je nose u trijumfalnoj povorci nakon neke velike bitke ili osvajanja. U vreme Carstva, ona postaje vlasništvo imperatora.[8]
Pored toge, Rimljani nose i druge vrste ogrtača, kao što su sagum – kratki, vojnički, vuneni ogrtač, i penula – ogrtač sa kapuljačom, za putovanja.
Opšta jednostavnost rimskog kostima je u kontrastu sa njihovom sklonošću šminkanju, friziranju i drugim vidovima samoukrašavanja. Rimljani su šišali kosu relativno klratko, ali je ona bila pažljivo okovrdžana vrućim gvožđem i parfimisana, što su praktikovali čak i radnici i atlete. Ćelavost se smatrala deformitetom. Do II veka p.n.e. i pojave berbera, nošene su brade.
Žene su u ranom republikanskom periodu nosile uredne uvojke, poput Etrurki, ali tokom kasne Republike frizure postaju postaju jednostavnije.
U I veku p.n.e. frizure široko variraju. Kosa se aranžira na bezbroj načina i podupire metalnim kosturom, a svaka moderna Rimljanka ima svog ličnog roba – frizera (ornatrix). Plava kosa je bila izuzetno moderna i kosa se boji ili se nose perike od kose zarobljenih varvara. Pri svečanostima kosa je posipana zlatnim prahom.[9]
Slika 4. Različiti tipovi ogrtača[10]
3. ODEĆA ZA ŽENE
Osnovna odeća koju su nosile žene, stola, još je sličnija grčkom hitonu. Ona je bila krojena, sa rukavima i duga do gležnjeva. Nosila se prelo donje tunike (tunika interior), koja je bila sličnog kroja, ali nešto duža i uža. U početku je pravljena od vune, a kasnije od pamuka ili svile. Ispod tunike interior nošen je grudnjak od meke kože (strofium ili mamilare).[11]
Slika 5. Odeća za žene[12]
Stola je bila visoko potpasana, a pojas je bio izrađen od plemenitih metala i bogato ukrašen. Omiljene boje su bile sve nijanse žute, zelene i ljubičaste. Ženski ogrtač, pala, bio je od nebojene vunene tkanine i nosio se preko stole obmotan tako da se zadnji zraj mogao prebaciti preko glave poput kapuljače. Veo (flameum, ricinium) je izrađivan od meke, transparentne tkanine, ukosnicama pričvršćivan za kosu i u finim naborima padao niz leđa.[13]
Od obuće, u upoterbi su sandale, cipele i čizme. Ženska obuća je bila bogato ukrašena vezom, a u kući se nosila jedna vrsta natikača. Sandale sa trakama koje se obmotavaju oko listova se nose svakodnevno. Čizme otvorenih prstiju, sa šniranjem spreda, uglavnom nose vojnici. Obuća se izrađuje od kože, papirusa ili drveta.
Slika 6. Obuća[14]
Rimljani nisu nosili kape, već su po hladnom vremenu glavu pokrivali togom ili kapuljačom ogrtača. Na putovanjima i u pozorištu se nosio filcani šešir.
Slika 7. Ukrasi za kosu[15]
4. LJUBAV PREMA NAKITU
Rimljani vole nakit. Čak se u vreme Carstva donose zabrane i ograničenja u nošenju nakita. Zbog toga je najrasprostranjenija vrsta nakita bilo prstenje. I pored velike ljubavi prema nakitu, on nije bio ni izdaleka onako fine izrade kao egipatski ili etrurski.[16]
Slika 8. Rimski nakit[17]
Žene nose sve vrste nakita – prstenje, narukvice, ogrlice, minđuše, ali i dijademe, češljeve i zlatne mrežice za kosu. Šminka je u opštoj upotrebi kako bi se ublažila tamna boja tena.
ZAKLjUČAK
Moda u Antičkom Rimu bila je pod velikim uticajem grčke moda. Rimljanke su se divile lepoti i izgedu grčkih žena. Frizure i odeća bili su veoma jednostavni.
Vunu su Rimljani najčešće koristili, svila je materijal koji je bio veoma skup i redak, uvozio se iz Kine dok pamuk se uvozio iz Indije. Kožu i krzno su koristili u hladnijim regionima carstva, i od strane vojnika. Ženska i muška odeća su bile drugačije. U Rimu je bilo proizvođača lanenog platna, krojača, obućara i zlatara, Od kada je Rim postao bogatiji žene su nosile sav nakit koji su imale i ponetak je to bilo suviše.
Odevni predmet koji su nosili svi rimski građani, oslobođenici i žene bila je tunika. Mlade devojke su nosile kratke i jednostavne tunike sa malo ukrasa. U posebnim prilikama nosile bi tuniku do članaka. Senat je propisao da preko tunike rimske gospođe moraju da nose stolu, kako bi se razlikovale od žena robinja i niskog staleža. Prilikom izlaska iz kuće žene su morale da nose preko stole i pravougaone toge. Žene su svoju odeću ukrašavale različitim ukrasima, bez osećaja preterivanja, elegancije i mere. Postojalo je nekoliko materijala od kojih su pravljene toge, bogati su imali kvalitetnije dok su siromašni imali jeftin i tanak materijal.
Muškarci i žene su nosili tradicionalnu rimsku odeću – togu, dok su u kasnijem dobu žene koje su to nosile smatrane prostitutkama. Različite boje toge su odavale različitu poziciju i sloj u društvu. Toga preteksta je bila sa ljubičastim rubom, nosili su je dečaci. Toga pikta je bila sa zlatnim rubom i nosili su je generali. Toga trabea je bila potpuno ljubičasta toga koju su nosili vladari ali su i imali božanska stvorenja, toga safran je bila bela sa ljubičastvom trakom i nosili su je sveštena lica.
Žene i muškarci su kod kuće nosili saleae. Smatralo se da je neprikladno i nepristojno nositi sandale van kuće, što je više važilo za muškarce nego za žene. Van kuće nosila se obuća koja je ličila na čizme. Ženska obuća je bila bogato ukrašena vezom, a u kući se nosila jedna vrsta natikača. Sandale sa trakama koje se obmotavaju oko listova se nose svakodnevno. Čizme otvorenih prstiju, sa šniranjem spreda, uglavnom nose vojnic.
LITERATURA
Davenport, M., The Book of Costume Hardcover, Crown, New York, 1964.
Laver, J., Probert, C., Costume and Fashion: A Concise History, Oxford University Press, Oxford, 1983.
Vasić, P., Odelo i oružje, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1992.
https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-slikama/anticki-kostim/1804-2, 9.6.2019.
[1] Vasić, P., Odelo i oružje, Univerzitet umetnosti, Beograd, 1992, str. 66.
[2] https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-slikama/anticki-kostim/1804-2, 9.6.2019.
[3] Davenport, M., The Book of Costume Hardcover, Crown, New York, 1964, str. 90.
[4] https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-slikama/anticki-kostim/1804-2, 9.6.2019.
[5] Davenport, M., The Book of Costume Hardcover, Crown, New York, 1964, str. 91.
[6] Davenport, M., The Book of Costume Hardcover, Crown, New York, 1964, str. 92.
[7] https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-slikama/anticki-kostim/1804-2, 9.6.2019.
[8] Davenport, M., The Book of Costume Hardcover, Crown, New York, 1964, str. 94.
[9] Laver, J., Probert, C., Costume and Fashion: A Concise History, Oxford University Press, Oxford, 1983, str. 40.
[10] https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-slikama/anticki-kostim/1804-2, 9.6.2019.
[11] Davenport, M., The Book of Costume Hardcover, Crown, New York, 1964, str. 96.
[12] https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-slikama/anticki-kostim/1804-2, 9.6.2019.
[13] Laver, J., Probert, C., Costume and Fashion: A Concise History, Oxford University Press, Oxford, 1983, str. 41.
[14] https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-slikama/anticki-kostim/1804-2, 9.6.2019.
[15] https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-slikama/anticki-kostim/1804-2, 9.6.2019.
[16] Laver, J., Probert, C., Costume and Fashion: A Concise History, Oxford University Press, Oxford, 1983, str. 44.
[17] https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-slikama/anticki-kostim/1804-2, 9.6.2019.