INSULIN I NJEGOVA ULOGA

Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity

 

 

 

 

SEMINARSKI RAD

 

 

 

Predmet: Fiziologija

Tema: Insulin i njegova uloga

 

 

 

Profesor: Olivera Matović                                                    Učenik:  Jovana Cvijetić

 

 

 

 

 

 

Beograd, 2019

SADRŽAJ

 

UVOD.. 3

INSULIN.. 4

ULOGA INSULINA. 5

ZNACI KOJI UKAZUJU NA POVIŠEN INSULIN.. 5

HEMIJSKA STRUKTURA INSULINA. 5

ZAKLJUČAK. 8

LITERATURA.. 9



UVOD

 

Insulin je jedan od najvažnijih hormona koje proizvodi i luči ljudsko telo

Reč je o hormonu koji proizvodi pankreas i koji našem telu, odnosno ćelijama u organizmu omogućava da koriste glukozu (nastalu tokom varenja hrane i razlaganja ugljenih hidrata), kao I da je pretvaraju u energiju ili da je skladište za upotrebu u budućnosti.

Na ovaj način, insulin obavlja funkciju koja je od suštinske važnosti upravo u kontekstu dijabetesa, ali i funkciju koja se danas smatra za najvažniju koju ovaj hormon ima u ljudskom telu.

Naravno, ovo nije jedina uloga koju insulin ima u našem organizmu, budući da ovaj hormon značajno utiče i na razmenu drugih materija u ljudskom telu i obavlja važnu funkciju u metabolizmu masti, proteina, itd.

 

 

 

 

INSULIN

 

Iako ga većinom prepoznaju kao glavnog krivca za nastanak dijabetesa, insulin se smatra najodgovornijim i za pojavu gojaznosti, raznih oblika kancera, Alchajmerove bolesti, osteoporoze, policističnih jajnika, poremećaja imuniteta.

 

Insulin zovemo master ili glavni hormon, jer deluje generalno na sve ćelije organizma i većinu endokrinih i metaboličkih procesa. To je recimo glavni hormon koji deluje na mozak i reguliše moždane funkcije, zato što mozak ne koristi masti i proteine za metabolizam već isključivo šećere.

 

Insulin se luči u pankreasu celog života, a koliko će se lučiti insulina zavisi od toga koliko ima šećera u krvi: ako ima više šećera onda će se lučiti više insulina i obrnuto. Glavna funkcija insulina je da „ugura“ šećer u ćelije, gde će se on metabolisati, pretvoriti u energiju, i od čega zavise funkcije svih organa i tkiva. Ako se pređe gornja granica ili insulin padne ispod donje, on postaje štetan.

 

Insulin je veoma korozivan kao i većina hormona, jer prolazeći kroz krvne sudove oštećuje endotel, najfiniji sloj koji iznutra oblaže sudove, kako mehanički tako i izazivajući svojim mehanizmima zapaljenjske procese. U zavisnosti kolika je njegova koncentracija i koliko dugo se zadržava u krvnim sudovima, toliko će štete i napraviti. Što je manja fiziološka doza insulina u krvi i što ga kraće ima u povišenim fiziološkim granicama, to je bolje. Previsoka koncentracija insulina, odnosno hiperinsulinemija, najbolji je pokazatelj predstojećeg srčanog udara, mnogo bolji od svih ostalih parametara, posebno kod mlađih osoba.

 

Vrednosti insulina zavise od unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Lučenje insulina je zadato genetskim putem. Na površini ćelija nalaze se „prijemnici“ za insulin, od kojih zavisi kako će ćelija odreagovati na prisustvo šećera u krvi. Broj i kvalitet receptora takođe je genetski definisan. Ukoliko nema dovoljno insulinskih receptora ćelija će slabo propuštati šećer i onda govorimo o rezistenciji na šećer. Gojaznost, stil života, fizičko kretanje, konstitucija, pol, uzimanje određenih lekova određuju lučenje insulina.

 

 

 

 

 

 

 

 

ULOGA INSULINA

 

 

Ovaj hormon ima izuzetno važnu ulogu u regulisanju metabolizma kao procesa tokom kog se materije sadržane u hrani pretvaraju u životnu energiju.

Njegova glavna uloga je smanjivanje nivoa šećera u krvi. Svaki put kada jedemo, nivo šećera u krvi poraste. U zavisnosti od toga šta jedemo, taj rast je drugačiji. Čim unesemo hranu, pankreas luči insulin koji glukozu iz krvi odnosi u tkiva, kako bi bila iskorišćena za proizvodnju energije. Nakon obavljenog posla, dolazi do pada insulina. Ono što insulin dodatno radi, a što mnogi ne znaju, to je da omogućava ulazak aminokiselina u mišiće, kao i skladištenje suvišnih masti u salo. Zaključujemo da je insulin direktno odgovoran za izgradnju mišića ali i za gojenje.

 

ZNACI KOJI UKAZUJU NA POVIŠEN INSULIN

 

Kod mlađih osoba najuočljiviji su znaci: nagla i intenzivna glad, nervoza zbog gladi, osoba ne može da se ugoji. Kod starijih osoba, to je već poznato, lagano gojenje, posebno oko struka, koje nastaje u srednjim godinama iako se ne unosi više hrane, a fizičke aktivnosti ostaju iste. Obično ljudi koji su jako debeli ili mršavi imaju povišen nivo insulina. Ljudi stariji od 45, 50 godina gotovo redovno imaju neku vrstu rezistencije na insulin, pa zbog toga i povišen šećer i insulin.

 

HEMIJSKA STRUKTURA INSULINA

Hemijska struktura insulina je već dugo godina potpuno poznata, budući da insulin predstavlja prvi ljudski hormon za koji je jasno utvrđeno da ima polipeptidnu građu, odnosno da ga čine dva međusobno povezana lanca amino-kiselina.

Drugim rečima, insulin je polipeptid (struktura koju čini više međusobno povezanih lanaca aminokiselina), koji se u ovom slučaju sastoji od 51 aminokiseline, odnosno dva polipeptidna lanca:

  • lanac A izgrađen od 21 aminokiseline, i
  • lanac B izgrađen od 30 aminokiselina.

Ova dva lanca su međusobno povezana sa dve disulfidne veze koje dodatno stabilizuju čitavu strukturu insulina, dok treća takva veza ili most postoji na samom polipeptidnom lancu A.

Sam način na koji insulin nastaje u ljudskom telu je dosta složen, ali i veoma zanimljiv. Naime, stvaranje ili biosinteza insulina prolazi kroz tri faze.

 

FAZA 1- PREPROINSULIN

Prva faza u nastanku insulina je fazi u kojoj unutar beta ćelija u Langerhansovim ostrvcima nastaju pet različita niza aminokiselina koji su povezani u jedan jedinstven lanac sastavljen od ukupno 110 aminokiselina.

Ovako nastalo jedinjenje ili struktura se naziva preproinsulin i on, najjednostavnije rečeno, predstavlja “neaktivnog pretka” od kog će kasnije nastati onaj pravi i aktivni hormon insulin

 

 

FAZA 2- PROINSULIN

Druga faza je faza u kojoj dolazi do značajnije promene u samoj strukturi preproinsulina iz koje nastaje novi i nešto kraći polipeptidni lanac. Ovaj lanac sastavljen je od tri međusobno povezana niza (A,B i C lanci) sa ukupno 84 aminokiseline. Ovako nastala struktura se naziva proinsulin, koji i dalje ima malu biološku ulogu, odnosno još nije dovoljno “zreo” da obavlja funkciju koju u ljudskom telu ima pravi hormon insulina.

Međutim, proinsulin predstavlja važnu fazu ili korak u nastanku pravog insulina, sa znatno kraćom i manjom hemijskom strukturom.

 

FAZA 3- INSULIN

Treća faza u ovoj biosintezi je faza u kojoj napokon dolazi do nastanka onog pravog i aktivnog hormona insulin. Naime, pod uticajem određenih enzima lanac proinsulina koji je nastao u prethodnoj fazi se kida na dva mesta.

Nakon toga, iz njega odlazi polipeptidni lanac C sa svoje 33 aminokiseline, dok u strukturi insulina koji je tako nastao ostaju lanci A i B, međusobno povezani sa dva mosta.

Upravo ova aminokiselinska sekvenca predstavlja strukturu za kojom su brojni naučnici tragali dosta dugo, a sve u želji da veštačkim putem proizvedu insulin identičan onom koji proizvodi i luči ljudski pankreas.

 

 

 

ZAKLJUČAK

 

Imajući sve pomenuto u vidu, insulin omogućava da se nivo šećera u krvi kreće u granicama normale. Ukoliko jedemo više nivo glukoze u krvi postaje viši, a pankreas proizvodi i luči više insulina i u tome je čitava tajna.

Kod osoba sa dijabetesom, ovaj normalni tok i proces metabolizma je poremećen. Taj poremećaj se obično dešava u pankreasu (dijabetes tip 1), čije beta ćelije gube sposobnost da proizvode i luče insulin, ali isto tako ovaj poremećaj se dešava i na strani samih ćelija organizma (dijabetes tip 2), koje iz određenog razloga postaju neosetljive na insulin, odnosno i pod uticajem insulina ostaju “zaključane” za glukozu.

bog svega toga, nivo šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom i raste preko normale, pa je ovim osobama potrebna dodatna pomoć kako bi glikoregulaciju održale na optimalnom nivou.

Uporedo sa uticajem na metabolizam ugljenih hidrata, insulin ima značajnu ulogu i kada je reč o metabolizmu masti (lipida), ali i amino kiselina.

Naime, kada jetra prikupi dovoljno glukoze u formi glikogena, svu ostalu glukozu koja nastavi da joj dolazi jetra uz pomoć insulina počinje da pretvara u masti, odnosno lipoproteine koji se zatim eksportuju iz jetre. Isto tako, insulin u drugim ćelijama organizma omogućava da se glukoza pretvara u glicerol, što samo znači da insulin u ljudskom organizmu ima i značajnu ulogu kada je reč o stvaranju masnih naslaga i održavanju telesne mase.

 

 

 

 

 

 

 

LITERATURA

 

  1. http://zivotsadijabetesom.rs/osnove-dijabetesa/pankreas-insulin-i-drugi-hormoni/insulin/
  2. http://zivotsadijabetesom.rs/osnove-dijabetesa/pankreas-insulin-i-drugi-hormoni/insulinska-rezistencija-kako-i-zasto/
  3. http://zivotsadijabetesom.rs/osnove-dijabetesa/pankreas-insulin-i-drugi-hormoni/insulinska-rezistencija-kako-i-zasto/
  4. http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.304.html:352665-Insulin—glavni-hormon

 

 

POSTANI I TI KOZMETICAR-ESTETICAR

OVDE

vise informacija na telefon

POZOVI