+381607237853 akademija.purity@gmail.com

GONADOTROPINI - KAKO REGULIŠU RAD POLNIH ORGANA

SEMINARSKI RAD

Gonadotropini – kako regulišu rad polnih organa

 

Sadržaj

 

Uvod. 3

1. Hipotalamo-hipofizno-gonadna osovina. 4

1.1   Gonadotropini 5

2 . Mehanizmi delovanja gonadotropina kod polnih organa. 7

Zaključak. 11

Literatura. 12

 

 

 

 

Uvod

 

Na samom početku biće objašnjeno  šta su  hormoni, šta hormoni regulišu, takođe biće prikazana njihova podela prema polu, zatim će ostala poglavlja biti fokusirana na samu temu rada, odnosno šta su gonadotripini, njegovi mehanizmi delovanja i kako regulišu rad polnih organa. S toga sledi da reč hormon potiče od grčke reči  “nadražiti” ili staviti u pokret,“pokrenuti”.

Hormoni su pre svega organska jedinjenja, različite hemijske prirode koji deluju u malim količinama, hormoni dakle, regulišu većinu telesnih funkcija, obuhvatajući rast, seksualni nagon, metabolizam, sagorevanje i skladištenje masti, te samim tim i varenje glad i žeđ. Hormoni koji kontrolišu i regulišu sazrevannje i razvoj kod žena i muškaraca polnih karakteristika, nazivaju se polnim hormonima. S obzirom da se polni hormoni mogu podeliti na muške i ženske, možemo reći da se muški homoni nazivaju “androgenim hormonima”, dok ženski hormoni nose naziv “estrogena”. Polni hormoni, kao što je već rečeno regulišu razvoj polnih karakteristika, te tako  uključuju polne organe koji se razvijaju pre samog rođenja, poput jajnika i testisa(genitalija),  kao i sekundarne polne karakteristike koje se uobičajeno vezuju za puberteta, poput maljavost, rasta kostiju,  promene glasa itd. Tri osnovne podele polnih hormona su:

  • Androgeni – koji obuhvataju testosterone, dehidroepiandrosteron (DHEA) i dihidrotestosteron (DHT)
  • Estrogeni – estriol, estradiol i estron
  • Progestageni – progesteron

 

  1. Hipotalamo-hipofizno-gonadna osovina

 

Glavni faktori koji regulišu reproduktivnu funkciju kod žena su hormoni hipotalamo-hipofizno-gonadne osovine (slika 1):

  • gonadotropin oslobađajući rogest (GnRH) hipotalamusa
  • gonadotropini (folikulostimulirajući rogest- FSH I luteinizirajući rogest-LH) adenohipofize, I
  • polni steroidi (estrogen, rogesterone i andogen);
  • gonadni rogest (aktivan, inhibin I polistatin).

U hipotalamusu se sintetiše GnRH I oslobađa u portni sistem. GnRH se vezuje za receptore na gonadotropnim ćelijama adenohipfize I stimuliše sekreciju gonadotropina, LH I FSH, u perifernu cirkulaciju. Oslobođeni FSH I LH u ovarijumima stimulišu folikulogenezu, sintezu steroidnih hormona (estrogen, rogesterone I androgene), gonadnih peptide (aktivin, inhibin I folistatin) I faktore rasta. Hormoni ovarijuma mehanizmom povratne sprege deluju na hipotalamus ili hipofizu I inhibiraju (negativna povratna sprega) ili stimulišu (pozitivna povratna sprega) sekreciju GnRH ili gonadotropina.

Slika 1. Hipotalamo-hipofizno-gonadna osovina reguliše reproduktivne funkcije

Slika 1. Hipotalamo-hipofizno-gonadna osovina reguliše reproduktivne funkcije žene: +stimulacija, -inhibicija

 

1.1   Gonadotropini

 

Gonadotropini, FSH i LH spadaju u grupu glikoproteinskih hormona. U glikoproteinske hormone se ubrajaju i tireostimulirajući hormone (TSH), humani horionski gonadotropin (hCG). Svi glikoproteinski hormoni imaju α-subjedinicu identične polipeptidne građe dok se β-subjedinice razlikuju po broju aminokiselina (110-145). β-subjedinica hCG i LH  su strukturno veoma slične (82%) i kada se povežu sa subjedinicom pokazuju identičnu biološku aktivnost.

Sintezu gonadotropine regulišu estrogen, inhibin, aktivin i folistatin. FSH i LH se vezuju za svoje receptore na ciljnim tkivima i izazivaju mnogobrojne efekte (slika 2).

FSH LH
·         Proliferacija i diferencijacija granuloza ćelija

 

·         Deluje sa FSH u kasnim fazama folikularnog razvoja
·         Razvoj antralnih folikula

 

·         Ovulacija i rupture folikula
 

·         Produkcija estrogena

 

 

 

·         Narušava integritet cumulus-oocita kompleksa

 

·         Indukuje ekspresiju LH receptora na dominantnom folikulu

 

 

·         Indukuje nastavak mejoze

 

·         Sinteza inhibina

·         Luteinizacija granuloza ćelija I sinteza progesterone

·         Održava funkciju corpus luteuma

 

                                          Slika 2. Uloge gonadotripina – FSH i LH

 

Ovi hormoni su centralni u kompleksnom endokrinom sistemu koji reguliše normalni rast, seksualno razviće, i reproduktivnu funkciju. LH i FSH hormone izlučuje anteriorna hipofiza, dok se hCG i eCG izlučuju iz posteljice. Hormon gonadotropin uglavnom se obeležava sa Gn.

 

2 . Mehanizmi delovanja gonadotropina kod polnih organa

 

FSH i LH se vezuju ga G-protein(guanin nukleotid vezujući proteini) receptor na površini granuloza ili teka ćelija, što izaziva aktivaciju adenil-ciklaze i povećanje cAMP-a(ciklični adenozin monofosfat).

Za sintezu steroidnih hormona, značajni su akutni steroidni regulacioni protein (StAR). Hormoni ovarijuma-sekreciju hormona u ovarijumima obavljaju tri vrste ćelija: granuloza, lutealne i ćelije teka interne. Ovarijumi sintetišu:

  1. Peptide (faktori rasta inhibin i relaksin) i
  2. Steroidne hormone: estrogene, progesteron i androgene

Ženski reproduktivni sistem čine parni ovarijumi i reproduktivni putevi. – dva jajovoda, uterus, cerviks i vagina. Ovarijumi su primarni reproduktivni organi žene koji imaju ulogu u gametogenezi, tj.oogenezi i sintezi polnih hormona. Osnovni hormoni ovarijuma su estradiol, progesteron i peptid inhibin koji čine seriju cikličnih događaja u ovarijumu, hipofizi, hipotalamusu i reproduktivnom traktu.

Funkciju ovarijuma regulišu gonadotripini hipofize:

  • Folikulostimulirajući FSH i
  • Luteinizirajući hormon LH

Oni stimulišu sintezu steroidnih hormona ovarijuma, rast folikula, ovulaciju i razvijanje žutog tela(žuto telo se formira u jajniku na mestu folikula nakon što je došlo do ovulacije). Sekreciju gonadotropina omogućava i regulišu gonadotropin oslobađajući hormon (GnRH) hipotalamusa I slođeni mehanizmi negativne i pozitivne povratne veze sa steroidnim i peptidnim hormonima ovarijuma.

Dakle,  možemo reči da gonadotropin kod ženskog polnog organa deluje u okviru mehanizma povratne sprege hipotalamus-hipofiza-jajnik i kontroliše menstrualni ciklus.

FSH i LH se oslobađaju pulsno iz gonadotropnih ćelija u prednjem delu hipofize. Hormoni koji cirkulišu, odnosno nivo hormona kontroliše se steroidnim hormonima preko negativne povratne informacije koja je upućena hipotalamusu. U jajnicima, FSH zajedno sa LH stimuliše rast i sazrevanje folikula, a sami tim i biosintezu estrogena u folikulama.

Nivo folikulostimulirajućeg hormona FSH proteže se  do svog maksimuma u sredini ciklusa, s tim da je dosta manje izraženo nego kod luteinizirajućeg hormona LH.  Zbog promene u funkciji jajnika i smanjenom izlučivanju estrogena, javlja se visoka koncentracija FSH tokom menopauze.

Muški reproduktivni sistem sastoji se od unutrašnjih i spoljašnjih polnih organa.  Unutrašnji polni organi čine: testis, ekstratestikularni semeni putevi i akcesorne žlezde. Spoljašnji polni organi čine: penis, mokraćna cev i mošnice. Osnovne funkcije testisa su spermatogeneza i steroidogeneza, koje se odvijaju u  dva  morfoliški odvojena odeljka. Spermatogeneza se odvija neprekidno čitavom dužinom semenih cevčica počev od puberteta do duboke starosti.

Spermatogeneza se može podeliti u tri faze:

  1. Miotičke deobe, polferacija spermatogonija kojom se obnavlja depo sermatogonija
  2. Dve mejotičke deobe , kojima se redukuje broj hromozoma i nastaju spermatide, i
  3. Sperimogeneze, diferencijacija spermatida u zreli spermatozoid.

Nediferencirane germinativne ćelije, spermatogonije počinju da se umnožavaju mitozom tokom puberteta. Učestalost i broj mitoza sprematogonije je programiran genomom. Krajnji rezultat ovih deoba  je primarna spermatocita, koja zatim ulazi u prvu mejotičku deobu. Kada sprmatocita udje u proces mejoze, spermatogenezu regulišu FSH i testosteron.

Onda možemo reći, da FSH kod muških polnih organa služi da podstakne razvoj spermatogonijuma. Određivanje koncentracije  FSH upotrebljava se i služi da bi se razjasnila disfunkcija unutar sistema hipotalamus-hipofiza-polne žlezde. Određivanje  FSH zajedno sa LH koristi se usituacijama poput: urođene bolesti sa hromozomskim aberacijama, policističnim jajnicim,  amenorejom (uzrocima) i sindromom menopauze. Smanjeni nivo gonadotropina kod muškaraca javlja se u azoospermiji.

Na osnovu svega navedenog dolazimo do toga, da je funkcija testisa i ovarijuma regulisana gonadotropnim hormonima (FSH i LH) . Tako da Gonadotrini hormoni:

  • Stimulišu spermatogenezu i ovogenezu
  • Stimulišu sekreciju gonadnih polnih hormona
  • Održavaju strukturu gonada

Takodje, kod muškaraca  testisi luče- testosteron , kod  žena ovarijumi luče: estrogen i progesterone. Onda dolazimo do toga da testisi i ovarijumi luče: inhibin (inhibira produkciju FSH)

 

Zaključak

 

Ono što se može zaključiti iz priloženog – kod  muškaraca, sekrecija gonadotropina i polnih steroida je konstantna, dok kod žena postoje ciklične varijacije (menstrualni ciklus), te se stoga  vreme ovulacije, kao što je već rečeno predstavlja pozitivnu povratnu spregu, to bi dakle značilo da folikulostimulirajući (FSH)  yapravo – stimuliše funkciju i ovarijuma i testisa, a luteinizirajući (LH) stimuliše ovulaciju i stvaranje žutog tela – sekreciju testosterona u testisima. Gonadotropini, preko svojih receptora, kontrolišu rast i razvoj gonada (testisa i jajnika). Njihova pojedinačna imena su folikulostimulirajući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH). LH kontroliše sintezu i lučenje testosterona, a takođe kontroliše i razvoj testisa. FSH, sa druge strane, povećava proizvodnju spermatozoida. Koncentracije kortizola i testosterona u plazmi su kontrolisane međusobnom komunikacijom mozga i nadbubrega i testisa.

 

Literatura :

[1]  Djurić D., Lončar-Stevanović H., Maširević-Drašković G., Starčević V., Fiziologija za student medicine, odabrana poglavlja II deo, Beograd,  (2018)[2] Majkić-Singh N., Medicinska biohemija, drugo izdanje, Beograd, (2006).[3] Stojanov M., Laboratorijska endokrinologija, Beograd, (2004).[4]   http://www.vasginekolog.rs/mnginekologija?start=54

 

 

Seminarski rad

Predmet: Anatomija

Mentor: dr. Olivera Matović

Student: Jovana Stanojević

U Beogradu, decembar 2019.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

POSTANI I TI ESTETIČAR - KOZMETIČAR

VIDI OVDE

Više informacija na telefon 0607237853