FINSKA SAUNA

Finska sauna

Široko rasprostranjeno mišljenje je da ova  vrsta saune potiče iz Finske, što potvrdjuje i sam naziv “Finska sauna” i ako o mestu i vremenu nastanka postoje različita mišljenja, mi se fokusiramo na suštinu značaja i načinu upotrebe finske saune.

Finska sauna je manja ili veća prostorija od drveta, sa temperaturom vazduha 70-100°C, ali niskom vlažnošću vazduha koja iznosi od 10 do 15 %, te je zbog toga zovu još i suva sauna.  Saune se uglavnom razlikuju po izvoru toplote, pa tako imamo saune na struju, gas, solarne saune, one kojima je izvor toplote zapaljeno drvo. Poslednje se retko koriste u današnje vreme, osim u tradicionalnim saunama, koje neguju izvorne vrednosti njihovog nastanka. Ukoliko se vrelo kamenje poliva i vodom vlažnost se povećava. Voda kojom se poliva kamenje, moze biti obogaćena prirodnim aromama, eteričnim uljima, mente, narandže, limuna, breze, lavande, borovine i sl. Ovim se daje dodatan pozitivan efekat uključivanjem čula mirisa. Unutra se nalaze drvene klupe na različitim visinama.

Ukoliko sedite na višljim klupama, temperatura vazduha je nekoliko stepeni veća. Obično se počinje od ležanja ili sedenja na nižem nivou da bi se organizam postepeno privikao na temperature. Boravak u finskoj sauni treba da bude od 6 do 15 minuta, zavisnosti od osobe i podnošenja visokih temepratura.

Današnji wellness i spa centar, ne može da se zamisli bez finske saune u svom sadržaju. Ovo je najčešće korišćena sauna i praktikuje se gotovo u svim wellness i spa centrima. Veličina same saune nije definisana, te se koriste veće ili manje. Wellness & spa centri koji primaju grupe gostiju, poput sportskih reprezentacija ili centri koji održavaju saune seanse, praktikuju da u svom sastavu imaju i veće Finske saune, koje može korisiti veći broj osoba odjednom. Takođe, ima i malih finskih sauna, koje primaju do tri osobe. Sam kvalitet ne bi trebao da zavisi od veličine.

Korišćenje finske saune

Pre upotrebe svake saune, potrebno je da telo bude čisto i suvo, kao i da se u saunu ne ulazi nakon upotrebe bazena, bez da smo se predhodno dobro istuširali, kako na koži ne bi ostali tragovi hlora, imajući u vidu da se pore na koži prilikom upotrebe saune šire te hemiski sastojci i nečistoće na koži svakako nisu poželjne. Potrebno je da koža korisnika saune bude suva, kako bi efekat znojenja počeo ranije. Pravilna upotreba Finske saune podrazumeva korišćenje pamučnih, neprovidnih plata (ogrtača), jer se podrazumeva skidanje kupaćeg kostima pre ulaska u saunu i ogrtanje sa pamučnim platnom. Ovo pravilo skidanja kupaćeg kostima, utemeljneo je na predpostavci da je kupaći kostim mokar, pun hlora koji usled zagrevanja isparava i kojeg korisnici udišu, kao i zbog potpune komocije i pravilnog “disanja” kože.

Praksa međutim nije uvek takva i zavisi od politike samog wellness i spa centra. U praksi, najčešće nije podrazumevano skidanje kupaćeg kostima ali bez obzira na to, obavezno je prilikom upotrebe saune korišćenje pamučnog platna koji se najčešće dobija na korišćenje prilikom ulaska u wellness i spa centar ili korišćenje sopstevnog suvog i čistog peškira koji se postavlja na mesto gde sedimo ili ležimo kako bi upijao znoj i kako ne bismo sedeli golom kožom na mestu koje je predhodni korisnik pomokrio vlasitim znojem.

Imajući u vidu da se generalno prilikom upotrebe saune gubi dosta tečnosti usled znojenja zbog visokih temepratura, neophodno je pre ulaska u saunu popiti najmanje dva dl. vode ili više u zavisnosti od subjektivnog osećaja žeđi, a nakon korišćenja to ponoviti. Nije preporučljivo pijuckati vodu u finskoj sauni za vreme boravka u sauni, već je to potrebno činiti pre i posle korišćenja. Nakon upotrebe saune, obavezno je dobro tuširanje sa nešto hladnijom vodom, a nakon toga ulazak u bazen sa potpuno hladnom vodom koji se u sadržajnijim wellness i spa centrima obično nalazi neposredno u blizini “sauna dela” ili u blizini same finske saune, a potom odlazak na svež vazduh u trajanju od 5 do 10 minuta, u zavisnosti na spoljašnu temperaturu vazduha, odnosno godišnje doba.

U nekim od wellness i spa centara postoje tuševi koji umesto klasičnog tuša imaju iznad kofu vode u drvenoj posudi, gde korisnik povlačenjem konopca prosipa hladniju vodu na sebe. Efekat hladne vode nakon upotrebe saune je od velikog značaja za cirkulaciju, a odlazak na svež vazduh, nakon toga, utiče na dopremanje kiseonika do svih organa u telu. Naime, nakon zagrevanja u sauni, krvni sudovi u telu čoveka se šire i ulaskom u hladnu vodu isti se skupljaju, čime se značajno smanjuje zapremina krvnih sudova i potstiče cirkulacija krvi u celokupnom organizmu. Upravo je mnogima ovaj efekat od najvećeg značaja i nakon obavljenog, predstavlja najveću satisfakciju. Telo i lice korisnika je nakon ovoga rumeno, a subjektivni osećaj korisnika veoma dobar.

Čak i ako tada nemamo subjektivan osećaj žeđi, potrebno je piti vode. Postoje različite teorije oko redosleda nakon izlaska iz saune. Neke od njih su da je potrebno nakon tuširanja i konzumiranja sveže vode izaći na vazduh, a potom ući u hladnu vodu i obrnuto, svakako je da se ni u jednom ni u drugom postupku ne mogu napraviti greške, bitno je odraditi proceduru nakon korišćenja saune sa vodom koju treba piti, tuširanjem, boravku u hladnoj vodi od nekoliko minuta i svežem vazduhu.

Napominjemo korisinicima, iz do sada viđene prakse u raznim wellness i spa centrima, da mnogi nakon korišćenja saune, mokri od znoja, nesmotreno direktno ulaze u bazen sa hladnom vodom, bez predhodnog tuširanja, što je pored toga što je opasno, svakako veoma nekultruno i nehigijenski, imajući u vidu da tu istu hladnu vodu koriste i drugi klijenti, te apelujemo na obavezno dobro tuširanje nakon upotrebe saune i pre ulaska u bazen sa hladnom vodom. Pored higijenskog razloga, tuširanje je neophodno i zbog pripreme tela na hladniju vodu.

Napominjemo, da je za vreme upotrebe finske saune, moguće polivati vodom žarište toplote, toplo kamenje, čime se povećava toplota i vlažnost vazduha. U saunama se obično za te potrebe nalazi drvena kofa sa vodom i velikom drvenom kašikom za prelivanje žarišta toplote. Voda može da se obogaćuje prirodnim eteričnim uljima raznih biljaka, poput cimeta, breze, borvine, narandže, limuna, lavande i sl., kao i međusobnih kombinacija, čime se oživljavaju čula mirisa i pozitivno utiče na svojstva disajnih organa,  neutralisanje posledica dejstva bakterija kao i psihološki stimulans za borbu protiv anksioznosti, depresije i posledica stresa.