Etika
Etika
UVOD
Etika je nauka, koja se bavi ljudskim ponasanjem, u smislu rasudjivanja sta je dobro, a sta ne. Ona kao nauka o moralu nema samo zadatak da ukaze na nasa razlicita gledista, vec i da izvrsi ocenu, pohvalu ili pokudu, ukaze na prava i istinske vrednosti.DOBRO kao najveca moralna vrednost i jedno od glavnih etickih pojmova nalaze, izmedju ostalog, da mi zdrave osobe u bilo kojoj struci i bilo kom svojstvu,postanemo aktivni pomagaci u zivotima trjno obolelih, odnosno, osobama sa posebnim potrebama.
Ko su osobe sa posebnim potrebama?
Osobe sa posebnim potrebama su osobe sa raznim smetnjama, one mogu biti stecene ili
kao na primer:
smetnje u telesnom razvoju,
smetnje u mentalnom razvoju,
smetnje u govorno-jezickom razvoju,
slabovidost,
nagluvost ili potpun izostanak nekog od cula. Itd
Tako je jedna od njih npr.Autizam, bolest, poremeceja u razvoju mozga, koji karakterise ogranicena interakcija i komunikacija.
STAV DRUSTVA I POLOZAJ OSOBA SA
POSEBNIM POTREBAMA U DRUSTVU?
Ponasanje drustva prema deci zavisi od nacina na koji drustvo shvata dete, njegov razvoj i
- Razlike shvatanja o detetu, njegovom razvoju i ucenju uslovljene su:
kulturom,
tradicijom,
potrebama drustva,
i izgradjenim sistemsih vrednosti jednog drustva.
Dakle, moze se reci da covekovo shvatanje stvara sredina, a iz toga proizilazi da je dete nezrelo bice, bice koje se mora nauciti da ovlada vestinama i vrednostima jednog drustva.
Sve što je razlicito, sto odstupa od proseka i postavljenih normi, jednog drustva, nije prihvaceno, shvata se kao nepozeljno,odbacuje.
Moze se reci da odnos drustva prema osobama sa pos.potrebama cak ide i iz krajnosti u krajnost od potpunog ignorisanja do preteranog sazaljevanja.
Kod mnogih ljudi u drustvu postoje predrasude o osobama sa posebnim potrebama i na njima zasnovani negativni stavovi.
Prema tome dete sa smetnjama u razvoju bi se kod nekih ljudi smatralo, buduci da je razlicito od drugih i nedovoljno spremno za samostalan zivot, nepozeljnim, nesposobnim i manje.
Deci sa posebnim potrebama cesto nije omoguceno adekvatno pravo na obrazovanje, jer se ono ne odvija u adekvatnim uslovima.
Do sada se u vecini specijalnih škola stavljao akcenat na konkretnu smetnju, odnosno terapiju koja treba da ublazi ili odkloni posledicu, a ne, skoro uopste, obraca paznja na licnost deteta u celini i ocuvanju i gajenju njegovih eventualnih potencijala.
Problem postoji i zbog neadekvatne fizicke opremljenosti skola kao i zbog arhitektonskih.
Suprotno tome, prihvatanje razlike, odnosno, razlika medju pojedincima kao i grupama bile bi odlike jednog otvorenog i moralnog drustva.
STAV PORODICE, KAO DRUSTVA I POLOZAJ
OSOBA SA POSEBNIM POTREBAMA U PORODICI?
Rodjenje deteta sa posebnim potrebama predstavlja osujecenje ocekivanja i dozivljava se kao velika tragedija u porodici kao celiji jednog drustva. Moglo bi se cak porediti sa rodjenjem zenskog deteta u patrijahalnoj porodici, tradicionalnog morala,gde smatraju da su zenska deca menje vredna od muske dece.
Slicno shvatanje je prisutno u mnogim obicajima drustva, pa tako postoji verovanje da ce Jednu porodicu citave godine pratiti sreca, ako joj na Bozic u kucu prvo udje musko, zdravo dete.
Kod roditelja dece sa posebnim potrebama cesto postoje emocionalne poteskoce:
Osecanje nemoci, strah, stid, osecanje krivice, sok, gubitak samopostovanja,
Depresija, potreba za izolacijom, zelja da dete umre, a prisutan je i veciti strah
Sta ce biti sa detetom kada roditelja vise ne bude bilo?
Vrlo cesto dolazi do odbacivanja deteta jednog od roditelja, a u izrazito patrijahalnim
Sredinama otac ostavlja svoje domacinstvo, porodicu, dete i majku. Smatrajuci da je majka kriva za rodjenje takvog deteta.
U takvim situacijama dolazi do razvoda braka, sto dodatno otezava zivot deteta sa posebnim potrebama.
Nasuprot tome kod porodice se moze javiti i prezasticenost, koja ide do te mere da dete ne radi samostalno ni ono sto moze. Takodje,u nekim porodicama postavljaju detetu ne realne zahteve, sto mu dodatnostvara opterecenje, a sve u cilju da se dete uklopi u drustvo,odnosno,usve u strahu od odbacivanja drusva.
Stepen prihvacenosti ne zavisi samo od toga ko i gde se osoba sa posebnim potrebama prihvata vec i koliki je stepen ometenosti.
MOGUCE RESENJE; KAKO BI TREBALO BITI?
Paralelno sa drustvenim promenama, politickim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim,trebalo bi menjati i stavove i odnos prema osobama sa posebnim potrebama.
Stavovi se mogu promeniti. KAKO?
Kada se upoznamo sa njihovim potrebama i omogucimo im da nam pokazu svoje ocuvane
S obzirom da se razvoj svakog deteta odvija kroz razlicite aktivnosti neselektivnoj, socijalnoj i fizickoj, smatra se da bi zatvaranje dece sa posebnim potrebama u redovne vaspitacko-obrazovne programe bilo jedan od najboljih nacina da se podsticu njihove vrednosti i time poboljsa kvalitet njihovih zivota.
Takodje, ukljucivanjem u drustvene kulturne aktivnosti ( bioskop, pozoriste itd).
Interakcija sa ostalom decom moze doprineti kvalitetu zivota i time podsticati njihov socijalni rast i razvoj.
Stoga je neophodno da se ukljuce sve relevantne institucije kao i pojedinci i svojim ucescem doprinesu , jer je to moralna obaveza svkog zdravog coveka. Pozeljno je i delovanje raznih ,udruzenih grupa za pomoc licima sa posebnim potrebama. Zatim stalno ukazivanje na na pozitivne primere i promovisanje ideja u cilju poboljsanja kvaliteta zivota dece sa posebnim podrazumeva se i to da se fokus problema sa deteta prebaci na problem drzave,drustva.
Sva ljudska bica, gde god bila i sta god bila imaju prava i potrebe koja se moraju postovati u svim okolnostima.
Student: Sandra Stanojević
Smer: Wellness & spa
Seminarski iz etike: Osobe sa posebnim potrebama
Mentor: Željko Stanojević
Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity