EMULZIJE KAO VID KOZMETIČKOG PREPARATA
SEMINARSKI RAD
EMULZIJE KAO VID KOZMETIČKOG PREPARATA
Sadržaj:
- Uvod………………………………………………………3
- Sastav emulzija…………………………………….3
- Emulgatori……………………………………………4
- Vidovi nestabilnosti emulzija…………….4
- Emulzije tipa voda u ulju……………………5
- Emulzije tipa ulje u vodi…………………….5
- Izrada emulzija…………………………………….6
- Ispitivanje emulzija……………………………..6
- Kreme za dan………………………………………7
- Hidrantne kreme………………………………..7
- Prednosti emulzija……………………………..7
- Nedostaci emulzija…………………………….8
- Zaključak……………………………………………..8
- Literatura…………………………………………….8
1. Uvod
Kozmetičke emulzije su i tehnološki i prema nameni vrlo široka i raznolika grupa kozmetičkih proizvoda. Da bismo napravili kremu koja se brzo upija i hidrira kožu, potrebno je da sadrži i vodu. Voda i ulje ne mogu da se sjedine, iz hemijskih razloga, nepolarna voda ne može da se spoji sa polarnim uljima. Zato dodajemo emulgator, koji smanjuje napon izmedju ulja i vode i spaja ih. Tako se stvara stabilna emulzija, koja je postala najpopularniji kozmetički oblik.
2. Sastav emulzija
Emulzije predstavljaju dvofazni disperzni sistem, sastoje se od najmanje dve supstance koje se međusobno ne mešaju. Jedna faza je u vidu kapi dispergovana u drugoj.
Osnovni sastojci su uljana faza, vodena faza i emulgator. Faze delimo da spoljašnju (disperziono sredstvo) i unutrašnju (dispergovanu).
Emulzije mogu biti dvofazne (U/V ili V/U) i multiple (U/V/U ili V/U/V).
To su veoma nestabilni kozmetički oblici, te je veoma bitno oprezno birati sve sastojke prema kompatibilnosti, kako ne bi došlo do razdvajanja vode i ulja.
Pomoćni sastojci su humektansi, konzervansi, mirisi, boje, pigmenti…
Nakon odabira osnovnih sastojaka, bira se aktivna materija i određuje se njena koncentracija, koja će osigurati specijalno kozmetičko delovanje.
Kao aktivne komponente mogu se koristiti: vitamini, enzimi, proteini, aminokiseline, ekstrakti iz biljaka, protivupalne i umirujuće komponente, kofein i metilnikotinat (protiv celulita), sredstvo za izbeljivanje, za tamnjenje…
Emulzije prema koznzistenciji možemo podeliti na:
- tečne – losioni (mleka)
- polučvrste (kremovi)
Prilikom formiranja emulzija između ulja i vode se javlja granični površinski napon. To je sila usmerena od površine prema unutrašnjosti tečnosti, sa ciljem da se maksimalno smanji površina same tečnosti.
3. Emulgatori
Emulgatori omogućavaju stvaranje emulzija i poboljšavaju njihovu stabilnost. Rastvoreni su u spoljašnjoj fazi.
Vrste emulgatora:
- površinski aktivne materije – PAM (smanjuju međupovršinski napon između uljane i vodene faze)
- polimerni emulgatori
- hidrofilni koloidi
- nerastvorni emulgatori (fino usitnjene čvrste čestice)
- emulgatori na bazi UH – šećerni estri
- emulgatori na bazi estara prirodnih masnih kiselina i poliola
- organosilikonski emulgatori
- derivati poliakrilne kiseline
- alkil poliglukozidi – šećerni etri
- gemini PAM
- tečno kristalna faza
4. Vidovi nestabilnosti emulzija
- Raslojavanje
Kod U/V dispergovane kapi ulja isplivavaju na površinu emulzije.
Kod V/U dispergovane kapi vode sedimentiraju na dno.
Raslojavanje je veće ukoliko je razlika u gustinama faze veća i ukoliko je viskozitet spoljašnje faze manji. Problem se rešava povećanjem viskoziteta spoljašnje faze.
- Flokulacija
Flokulacija je adhezija kapljica u vidu trodimenzionalnog grozda. Može se desiti pre, u toku ili posle raslojavanja. Film emulgatora koji oblaže kapljicu ostaje očuvan, pa je ova pojava reverzibilna. - Koalescencija
To je ireverzibilno spajanje kapljica. Nema dovoljno emulgatora, pa sledi razdvajanje faza. - Inverzija
Emulzija menja tip u određenim uslovima, tako da U/V prelazi u V/U.
5. Emulzije tipa voda u ulju
U V/U emulzijama voda je dispergovana faza, a masna faza je spoljašnja. Kozmetičke emulzije, koje predstavljaju tipične V/U formulacije koriste se kao:
- noćni kremovi;
- anti-age kremovi;
- kremovi i losioni za decu
- kremovi za negu i čišćenje veoma suve kože
- vodootporni proizvodi za sunčanje;
- kremovi i losioni za negu lica i stopala;
- kremovi za masažu;
- profesionalni i zaštitni kremovi;
- višenamenski kremovi.
6. Emulzije tipa ulje u vodi
U U/V emulzijama masna faza je dispergovana, a vodena faza je spoljašnja. Prema nameni, kozmetičke U/V emulzije, tečne ili polučvrste konzistencije mogu se koristiti kao:
- losioni (mleka) i kremovi za čišćenje kože,
- losioni i kremovi za negu kože tela;
- dnevni – hidrantni kremovi za negu kože lica;
- anti – age kremovi;
- maske za lice i maske i pakovanja za negu kose;
- losioni, kremovi i pene za zaštitu od U/V zraka;
- losioni i kremovi za specifične namene (tretman celulita, samotamnjenje kože, posvetljivanje hiperpigmentacija, insekt – repelni losioni i kremovi, kremovi za mehanički piling i tuširanje, kremovi za depilaciju, antiperspirantni i deodorantni losioni i kremovi itd.);
- losioni i kremovi za dnevnu negu kože beba i dece;
- kremovi i pene za brijanje.
7. Izrada emulzija
- Metoda suspendovanja
Emulgator se suspenduje u unutrašnjoj fazi, zatim se dodaje malo spoljašnje faze da nastane primarna emulzija, pa se dodaje ostatak spoljašnje faze. - Metoda rastvaranja
Emulgator se rastvori u spoljašnjoj fazi, pa se polako dodaje unutrašnja faza. - Emulziona (promenljiva) metoda
Naizmenično se dodaju spoljašnja, unutrašnja faza i emulgator.
8. Ispitivanje emulzija
- Određivanje tipa emulzija
a) Razređivanje
b) Pomoću filter papira
c) Sa kobalt papirom (CoCl2) – U/V ružičasta boja; V/U tamnoplava boja
d) Bojenje hidrosolubilnom ili liposolubilnom bojom
e) Merenje električne provodljivosti – najpreciznija metoda
provodljivost: do 1µS/cm – V/U
1-50 µS/cm – mešovite emulzije
iznad 50 µS/cm – U/V
- Određivanje pH vrednosti U/V direktno; V/U indirektnoOdređivanje veličine kapi – mikroskopski
- Ispitivanje stabilnosti:
- Centrifugiranjem
- Povišena temperature (40 ili 50 stepeni C)
- Snižena temperatura (-5 stepeni C)
- Test stresa – naizmenično visoka i niska temperatura, na vremenski ciklus od 24-48 sati.
9. Kreme za dan (tip U/V)
Kreme za dan (tip U/V), mat kreme, na koži čine nevidljivi sloj, daju joj lep baršunast izgled, a pri tom ne sprečavaju normalno odvijanje kožnih procesa. Služe i kao podloga za nanošenje šminke, za izradu puder-krema i kao kreme za brijanje. Sadrže lipofilne emilijense i humektanse (glicerol, sorbitol, propilenglikol, tečne polietilenglikole) koji sprečavaju gubitak vode iz kreme i hidratizuju kožu. Obavezni sastojci su konzervansi, a ponekad i antioksidansi (dodaju se otopljenoj masnoj fazi u slučajevima kada komponente masne faze podležu oksidaciji). Mogu im se dodati aktivne supstance za smirenje kože, za ovlaživanje, vitamini, antiseboreici… Izrađuju se sa različitim jednostavnim, bilo jonskim bilo nejonskim emulgatorom, kao i sa kompleksnim emulgatorima, a pogodna HLB vrednost (hidrofilno-lipofilni balans) emulgatora je 8-13.
10. Hidratantne kreme
Za suvu i stariju kožu izrađuju se hidratantne kreme masnog tipa. Namena hirdatantnih krema je regulisanje sadržaja vlage u koži, koji je obično smanjen zbog štetnih uticaja okoline i ispiranja prirodnih faktora vlaženja. Uz odabrane prirodne lipofilne emolijense (γ-linolenska kiselina, perhidroskvalen i dr.) takve kreme sadrže ovlaživače koji oponašaju prirodni faktor vlaženja. I lipofilne i hidrofilne supstance vrlo su često oblikovane u lipozome. Najčešći ovlaživači su: Na-laktat i mlečna kiselina, cetil- i miristil-laktat, soli pirolidonkarbonske kiseline (Na-, arginin- i lizin-pirolidonkarboksilat), aminokiseline, urea, kolagen, elastin, Na-hijaluronat, glukoza-glutaminat, fitosterini iz avokadovog ulja, ekstrakti iz Aloe vera, korena špargle…
Kreme za noć, tip V/U, na koži ostavljaju vidljiv, sjajan film i zato nisu pogodne za primenu u toku dana. Često se upotrebljava i naziv hranljive kreme (naročito kada sadrže prirodne lipofilne emolijense i vitamine), a u ovu grupu se ubrajaju i kreme za masažu. Izbor emulgatora je manji nego za dnevne kreme. To se vidi i iz HLB-vrednosti emulgatora za ovaj tip krema, jer on mora biti u području od 3 do 6 HLB-jedinica. Razlog za otežanu pripremu je i činjenica da je mnogo teže raspršiti vodu u gustoj i inertnoj masnoj fazi nego obrnuto. Osim toga kohezione sile između kapljica vode znatno su veće od onih između kapljica ulja.
11. Prednosti emulzija
U emulzijama spajamo lekovita svojstva dve faze- vode i ulja. Zbog svoje kremaste strukture lakše se nanose na kožu od tonika i ulja. Svaka emulzija je vlažna i hidrantna, pa su veoma prijatne za kožu. Sama koža na sebi ima hidrolipidni sloj (sastav samih emulzija), pa nam kreme više prijaju jer oponašaju taj zaštitni sloj. Takođe, kozmetički preparati u vidu kremova su dosta dopadljiviji od drugih kozmetičkih oblika.
12. Nedostaci emulzija
Neke emulzije mogu biti previše masne, suve, teške, ali zbog svoje raznolikosti kremova uvek možemo pronaći neki koji odgovara našem tipu i stanju kože.
Ukoliko sama emulzija nije dobro dizajnirana, odnosno emulgator nije kompatibilan sa uljanom i vodenom fazom, i dodat u tačno određenoj količini, emulzija ima tendenciju da se rasloji na svoje dve faze.
Ulja vrlo često oksidiraju, ali nisu dobra podloga za rast mikroorganizama. Nasuprot tome, vodeni rastvori retko oksidiraju, ali su blago mikrobiološki neispravni. Procesima, voda ubrzava proces kvarenja ulja, a ulja povećavaju ishranu, te na taj način olakšavaju rast mikroorganizama. Iz tog razloga bi za trajniji proizvod trebalo koristiti emulzije sa dve vrste konzervanasa, koji sprečavaju proces oksidacije i koji sprečavaju rast mikroorganizama.
13. Zaključak
Zbog mnogo različitih vrsta emulzija, svako može da nađe odgovarajući preparat prema svom tipu i stanju kože. Lake su za nanošenje, jednostavne, uglavnom lepog mirisa, pa su iz tog razloga postali najrasprostranjeni i omiljeni kozmetički oblik.
14. Literatura
- Slide player – https://slideplayer.gr/slide/14927522/
- Plantagea
- Emulzije – prof. dr Dragana Sekulović
Seminarski rad
Tema: Emulzije kao vid kozmetičkog preparata
Predmet: Kozmetologija I
Mentor: Dragana Sekulović
Učenik: Anastasija Lazić
Beograd, 2019.