Embolija i tromboza

Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity
Seminarski rad
Predmet- Patologija
Tema- Embolija i tromboza
Student- Jovana Stanojevic
Mentor- prof. dr. Olivera Matovic
Beograd. 2021

Sadržaj
1. Uvod……………………………………………………………………3.
2. Razrada…………………………………………………………………4.
2.1. Tipovi embolije………………………………………………….4.
2.2. Vrste tromboze…………………………………………………..6.
2.3. Klinička slika……………………………………………………7.
2.4. Slikoviti prikaz embolije i tromboze…………………………….8.
3. Zaključak……………………………………………………………….9.
4. Literatura………………………………………………………………10.

Uvod
Šta je embolija?
Embolija je akutna opstrukcija ili „začepljenje” arterije embolusom (na grčkom
embolus znači „čep”). Embolija se najčešće dešava na arterijskim račvama
(ilijačna, fe-moralna, poplitealna itd.), pa embolus koji je do tada mogao prolaziti
kroz arteriju više ne može zbog suženja arterijskog lumena ispod račve. Šta je tromboza?
Tromboza je zaživotno formiranje krvnog ugruška (tromba) unutar krvnih
sudova cirkulacionog sistem, koja za posledicu ima opstrukciju (delimičnu ili
potpunu) i poremećaj protoka krvi kroz napadnuti krvni sud.
3.Razrada
Tipovi embolije
Plućna embolija predstavlja opstrukciju (začepljenje) jedne ili više grana
plućne arterije trombom/trombima koji potiču iz venskog sistema. U ređim
slučajevima 4empera mogu biti I netrombotičnog porekla – septični, masnoća, gas,
amnionska tečnost, tumorske ćelije, strano telo… U najblažim slučajevima plućna
embolija može biti bez simptoma, a u najtežim može se manifestovati iznenadnom
I trenutnom smrću. Simptomi, odnosno znaci koji mogu upućivati na plućnu
emboliju su osećaj nedostatka vazduha u miru, ubrzano disanje, ubrzan srčani rad, kašalj, iskašljavanje sukrvičavog sadržaja, nagli gubitak svesti, jednostrani bol u
nozi ili njen otok, povišena telesna 4emperature. Formiranje tromba je obično u
dubokim venama donjih ekstremiteta ili u venskim spletovima male karlice (oko
prostate kod muškaraca, odnosno reproduktivnih organa kod žena)
Trombna embolija je najčešći oblik embolije, u toku koje se trombovi prenose
kroz arterijski ili venski krvotok. U svežem još neorganizovanom stanju
stvoreni tromb može da se otkine I da bude prenesen krvnom strujom. Odvajanje
tromba olakšano je pritiskom na krvne sudove putem mišićne kontrakcije, ustajanjem posle dužeg mirovanja u postelji, pritiskom na trbušnu duplju pri
defekaciji, ili pri jačem kašljanju ili kijanju. Najlakše se otkidaju mekani I dugački
trombovi (pretežno nastali iz tromba formiranih primarnom
konglutinacijom trombina), I mogu biti dužine 20 do 50 sm. Često se odvajaju
I trombovi sa površine srčanih zalistaka, kod endokarditisa I trombi nastali
u srčanim šupljinama. 4.Masna embolija je začepljenje lumena krvnih sudova ili duplji srca masnim
kapima dospelim putem krvotoka. U forenzičkoj patologiji govorimo o prirodnoj
(morboznoj, endogenoj) adipoznoj emboliji (komplikacija ili posledica bolesti) i
nasilnoj (posttraumskoj, egzogeno) (nastaje usled traume i u direktnoj je vezi s
njom). Posebno je interesantna masna embolija koja se javlja kao komplikacija
nekih dijagnostičkih ili kurativnih postupaka u lekarskoj praksi. Dok neki autori
smatraju da se masni embolusi oslobađaju iz masnih depoa u organizmu (srž kosti,
potkožno masno tkivo masna jetra), drugi su mišljenja da embolusi nastaju
aglomeracijom lipoproteina plazme (u oba slučaja bilo usled bolesti bilo usled
traume). Danas se smatra da masni embolusi u prvoj fazi deluju pre svega
mehanički svojom pojavom u kapilarima (blokirajući krvotok), a da u drugoj
deluju hemijski i to putem toksičnih masnih kiselina koje se oslobađaju iz
embolusa.
Arterijska gasna embolija, je zdravstveni poremećaj uzrokovan prisustvom
mehurića vazduha u arterijskom krvotoku koji dovodi do začepljenja krvnih
sudova mozga, pluća ili srca i izazivaju obimne paralize, zastoj disanja,
gušenje, infarkt mozga, pluća ili srca i druge poremećaje.[1] Rastezanje plućnih
alveola izazvano porastom pritiska gasa, uz lokalnu patologiju pluća, dovodi do
ruptura, alveola i izlaska i prodora gasa u arterijsku cirkulaciju.
Arterijske gasna embolija je glavni razlog smrti u ronjenju uzrokovan plućnom
barotraumom koji obično biva neotkriven.
Embolija plodovom vodom je prava op-stetrička katastrofa sa stopom
mortaliteta preko 80%. To je bifazičan proces čiji je okidački mehanizam ulazak
plodove vode i drugih otpadaka fetalnog porekla u majčinu vensku cirkulaciju.
Inicijalni fiziološki poremećaj je nagla pojava hipotenzije, hipooksije, cijanoze,
bronhospazma i razvoja potrošne koagulopatije, tako da je krvarenje uvek prisutno
u ovom dramatičnom zbivanju. Učestalost je 1 na 30000 trudnoća.
U većini slučajeva klinička slika je dramatična. Klasično, žena u poslednjoj fazi
porođaja ili neposredno nakon porođaja počinje naglo da dahće, na plućima se
razvija spazam, ispočetka se javlja tahi-kardija do fibrilacije, cijanoza, pa
potom bradikardija i konačno kardiorespirator-ni arest komplikovan
diseminovanom intravaskularnom koagulacijom, masivnim krvarenjem i smrtnim
ishodom. Obično smrt nastupa unutar sat vremena od pojave prvih simptoma.
5.Vrste tromboze
Arterijska tromboza
Kao što joj sam naziv kaže izazvana je trombom lokalizovanim u arterijskim
krvnim sudovima. Po načinu nastanka može biti akutna (nagla) i hronična
(dugotrajna).
Pokrenuti tromb (koagulum), nastao u bilo kom delu cirkulatornog sistema koji se
kreće kroz krvni sud i biva zaustavljeno obično na račvama arterija, gde dovodi do
stenoze ili opstrukcije.
Najčešće, u oko 85% slučajeva tromboza je kardijalnog porekla (kardiogeni izvor
tromba) a u 10% ekstrakardijalnog. Akutna tromboza arterije lokalno se
komplikuje edemom zida krvnog suda sa migracijom i nagomilavanjem leukocita
što dalje oštećuje endotel (unutrašnji zid krvnog suda). Ove promene dovode do
zasoja krvi, promene u koagulaciji i formiranje sekundarnog tromba. Tako stvoren
sekundarni tromb širi se u distalnom ili proksimalnom pravcu. Na taj način nastaju
poremećaji u bočnih granama i kolateralnoj cirkulaciji što može produbiti stepen
ishemije i nastanak anaerobnog metabolizma (nakupljanje laktata i drugih
anaerobnih kiselih metabolita) i posledično dovodi do poremećaja rada ćelijske
membrane i oštećenja natrijumske i kalijumske pumpe i intracelularne smrti. Venska tromboza
Venska tromboze izazvana je ugruškom (trombom) u površinskim ili dubokim
venama. Venska oboljenja spadaju u grupu najmasovnijih oboljenja savremenog
čoveka. Javljaju se u svim klimatskim uslovima, u svim rasama i svim životnim
dobima, a češća su kod žena.
Mogu imati akutni (tromboza dubokih vena – TDV, površinski tromboflebitis –
STF, plućne embolije – PTE) ili hronični tok – hronična venska insuficijencija –
HVI (posttrombotski sindrom, dermatofleboskleroza, venski ulkusi).
Tromboza uopšte, a posebno venska, je multifaktorijalna bolest u čijem nastanku
učestvuju najmanje dva faktora Virhovljeve trijade.Njena etiopatogeneza bazira na
sklonosti stvaranja tromboze i progresivnoj disfunkciji venskog sistema
uzrokovanoj valvularnom nekompetentnošću i/ili venskom opstrukcijom, što
dovodi do retrogradnog toka krvi i venskog refluksa sa progresivnim oštećenjem
mikrocirkulacije.
6.Klinička slika
Klinička slika embolije je raznovrsna, a zavisi od veličine I broja krvnih
sudova koji su začepljeni trombima, kao I od same 7empera kardiovaskularnog I
respiratornog sistema pacijenta. U najblažim slučajevima plućna embolija može
biti bez simptoma, a u najtežim može se manifestovati iznenadnom I trenutnom
smrću. Simptomi, odnosno znaci koji mogu upućivati na plućnu emboliju su osećaj
nedostatka vazduha u miru, ubrzano disanje, ubrzan srčani rad, kašalj, iskašljavanje sukrvičavog sadržaja, nagli gubitak svesti, jednostrani bol u nozi ili
njen otok, povišena telesna temperature… Klinička slika tromboze ispoljava se ođređenim simptomima I znacima u
zavisno od vrste, veličine I lokalizacije procesa. Takođe klinička slika se razlikuje
u zavisnosti da li se radi o arterijskoj ili venskoj trombozi.
7.Slikoviti prikaz embolije i tromboze

plucna emobolija

Embolija

tromboza noge, embolija i tronboza

tromboza noge, embolija i tronboza

Tromboza

8.Zaključak
Embolija i tromboza su jako opasne bolesti, koje mogu dovesti do najgorih
mogućih ishoda. Obe imaju veze sa začepljenjem krvnih sudova i stvaranje krvnih
ugrušaka koji mogu poremetiti normalan tok krvi i funkciju u organizmu.
9.Literatura
1. http://www.vma.mod.gov.rs/sr-lat/lekarski-saveti/plucnaembolija
2. http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0370-81790208278N
3. https://simptomi.rs/index.php/bolesti/16-hirurgija-saortopedijom/2127-tromboembolija-embolija
4. http://www.talijalab.com/tromboza-dubokih-vena/

embolija i tromboza

embolija i tromboza

embolija i tromboza