Diplomski rad: ATOPIJSKI DERMATITIS I NEGA SUVE I OSETLJIVE KOŽE

YORK UNIVERSITY USA

AKADEMIJA ZA ESTETIKU I KOZMETOLOGIJU „PURITY“

 

 

DIPLOMSKI RAD

TEMA: ATOPIJSKI DERMATITIS I NEGA SUVE I OSETLJIVE KOŽE

 

 

 

 

Mentor: Dr.Svetlana Grubor                                                         Student: Marijana Bokić                                                      

Beograd 2022.

Sadržaj

1.Uvod…………………………………………………………………………………………………………………………..1

2.Koža…………………………………………………………………………………………………………………………2-7

2.1Suva koža………………………………………………………………………………………………………………..8-9

2.2Osetljiva koža……………………………………………………………………………………………………….10-11

2.3Nega suve i osetljive kože………………………………………………………………………………………12-16

3.Atopijski dermatitis-pojam………………………………………………………………………………………17-19

3.1.Tok bolesti i učestalost…………………………………………………………………………………………20-21

3.2.Etiologija-uzroci nastanka……………………………………………………………………………………..22-23

3.3.Atopijski dermatitis-psihodermatološko oboljenje…………………………………………………….24-25

4.Klinička slika………………………………………………………………………………………………………….26-33

5.Dijagnoza……………………………………………………………………………………………………………….34-35

6.Lečenje…………………………………………………………………………………………………………………..36-38

7.Ishrana…………………………………………………………………………………………………………………..39-41

8.Nega kože kod atopijskog dermatitisa i uloga estetičara-kozmetičara…………………………….42-45

9.Alergeni u kozmetičkim preparatima…………………………………………………………………………46-47

10.Zaključak……………………………………………………………………………………………………………..48-49

11.Literatura……………………………………………………………………………………………………………..50-51

 

1.Uvod

Koža predstavlja spoljašnji omotač našeg organizma i njena osnovna tj. primarna uloga je zaštita. Još neke od uloga kože jesu su to da odvaja tkiva, koja pokriva od spoljašnje sredine, i da sprečava gubitak tečnosti i toplote(održava termoregulaciju). Koža zahvaljujući kolagenu i elastinu ima sposobnost da se priljubljuje uz tkiva, pa je ona kao takva veoma elastična, rastegljiva i prilagodljiva u slučaju delovanja određenih štetnih agensa, zbog toga za kožu kažemo i da je selektivno propustljiva. Kožu čine 3 sloja, a to su: epiderm(pokožica), derm(krzno) i  hipoderm(potkožno tkivo).

Atopijski dermatitis je hronično inflamatorno oboljenje sa kojim se sve više populacije, različitog uzrasta, danas bori. Razlog toga jeste taj što što atopijski dermatitis kao oboljenje nije jasno definisano tačnije činjenica zbog čega nastaje. S obzirom na to da je multifaktorijalno oboljenje, lekarima je veoma teško da propišu određenu terapiju koja će odgovarati pacijentu i u skladu sa tim rešenje ponekad može potrajati. Atopisjki dermatitis ima periode poboljšanja i pogoršanja tako da određena terapija istoj osobi ne odgovara uvek.

Smatra se da atopijski dermatitis najviše ima veze sa heriditetom- to je nasledni faktor, ali je delom i imune prirode, takođe osobe koje boluju imaju sklonost ka alergijama.

2. Koža

Koža je najveći organ čovečijeg tela. Težina kože iznosi oko 18% od ukupne težine tela, a površina kože je prosečno 1,5 -2 m2.

Koža predstavlja prvu liniju odbrane organizma od spoljnih uticaja. Prva i osnovna je zaštitna uloga –  koža štiti telo od mehaničkih povreda, patogenih organizama (koža je nepropustljiva za viruse i bakterije kad je neoštećena), od štetnih UV sunčevih zraka. Učestvuje u razmeni materija, održava stalan sastav unutrašnje telesne sredine(homeostaza), učestvuje u procesima ekskrecije (izlučivanja) koji se vrše kožnim žlezdama, koža ima sposobnost da prima spoljašnje nadražaje pomoću brojnih čulnih organa koji su u njoj smešteni. U njoj se nalaze receptori za toploto i hladno, dodir, pritisak i bol, a učestvuje i u termoregulaciji kod homeotermnih organizama, to su organizmi koji imaju stalnu telesnu temperaturu i pripadaju im ptice i sisari, tako što reguliše odavanje toplote iz tela putem znojenja. 

Koža obavlja i brojne funkcije, od kojih je najvažnija funkcija fizičke barijere odnosno sprečavanja gubitka vode, elektrolita i drugih sastojaka tela kao i obrane organizma od fizičkih, hemijskih i mikrobioloških uticaja. Koža takođe učestvuje u regulaciji telesne temperature (vazomotoričkim refleksom, sekrecijom znoja i loja kao i kožnim pigmentom) I proizvodi vitamin D.  Takođe koža učestvuje u stvaranju imuniteta, a u to su uključene Langerhansove ćelije, T-limfociti, makrofage i histociti.

Koža se sastoji iz 3 sloja,a to su: epiderm, derm I hipoderm. Svaki od glavnih slojeva je sačinjen od nekoliko podslojeva.

Epiderm je površinski i tanji sloj kože, debljine oko 0,12 mm, a transport materija odvija se difuzijom iz dermisa u epidermis i obrnuto. Kao i koža, epiderm se sastoji od više slojeva koji imaju svoje zasebne uloge, ali su i deo jednog veoma bitnog procesa – obnavljanja kože. U najdubljem sloju epiderma počinje sinteza ćelija kože koje su zovu keratinociti, nakon čega kreće njihov put do površine kože i transformacija do odumrlih ćelija, tj. korneocita. Ceo ovaj put i transformacija naziva se proces keratinizacije. Keratinizacija ima za cilj da snabdeva kožu potrebnim hranljivim materijama, koje će se iskoristiti za sintezu novih gradivnih proteina i kožu učiniti čvršćom, elastičnijom i zdravijom. Kada keratinociti obave svoju ulogu i transformišu se u korneocite, počinje njihovo taloženje na površini kože u vidu slojeva mrtvih ljuspica. Oni se onda odstranjuju sa kože putem deskvamacije, u vidu peruti. Proces keratinizacije dešava se jednom u 28-30 dana, kada osoba nema nikakva oboljenja kože.

Epiderm ili pokožica- sastavljen je iz slojeva različitih ćelija. Epiderm se sastoji iz 5 slojeva, a to su:

-Matični sloj (stratum basale) To je sloj koji predstavlja graničnu površinu između derma i epiderma, u kome se regenerišu epidermalne ćelije tokom celog života. Zbog toga se ovaj sloj naziva matični ili bazalni.

-Malpigijev sloj (stratum spinozum) – sastoji se iz 6-10 redova ćelija koje su najpre cilindrične,a potom spljoštene. To je istovremeno i najdeblji sloj epiderma.

-Zrnasti sloj (stratum granulosum) – sastoji se iz dva do tri reda spljoštenih vretenastih ćelija koje imaju jedro, ali pokazuju znake izvesnih promena u odnosu na ćelije matičnog sloja.

-Sjajni sloj (stratum lucidum) – sastoji se iz jednog do dva sloja ćelija. U ovom sloju ćelije sve više gube svoja obeležja. Proces se razvija u smislu keratinizacije.

-Rožasti sloj (stratum corneum) – to je sloj različite debljine, zavisno od dela tela. Dok se kod ćelija sjajnog sloja keratin javlja samo na ivicama ćelija, u rožastom sloju keratin se javlja u vidu keratinskih ljuspi.

Uz niz drugih činilaca za očuvanje i izgled kože bitno je koliko se brzo i efikasno obnavljaju ćelije epiderma (proces keratinizacije), kolika je količina vlage u rožastom sloju epiderma i koliki je vodovezujući kapacitet vezivnog tkiva derma kao faktora koji određuje elastičnost i turgor kože.

Derm

Derm ili krzno (sitis) debljine je oko 1,5 mm. Derm je debeo, elstičan ali čvrst srednji sloj kože. Sastoji se iz tri zone, a to su:

-Papilarna (stratum papillare) Formira definisanu talasastu granicu sa epidermom.

-Subpapilarna (stratum subpapillare)

-Retikularna (stratum reticulare) Duboka, debela oblast koja formira fluidnu granicu sa potkožnim tkivom.

Papilarna zona se graniči sa epidermom. Ta granica je talasasta, što je uslovljeno prisustvom mnogobrojnih kupastih uzvišenja papila, koje se uvlače u epiderm. Papile derma su nejednake debljine. Najdeblje su tamo gde je epiderm debeo, a na delovima gde je epiderm tanak veoma su tanke. Papile se sastoje od vezivnog tkiva, krvnih sudova, arterijskih, venskih i limfnih kapilara i nervnih korpuskula a interpapilarni prostori su ispunjeni epidermom.Od ćelijskih elemenata u dermu se nalaze limfociti, mononukleari, mastociti i histiociti.Osnovno tkivo derma je vezivno. Sastavljeno je od ćelija fibrocita i fibroznih vlakana koja mogu biti kolagena, retikularna i elastična. Ova vlakna su čvršće zbijena u papilarnom sloju, a rastresitija u retikularnom sloju. Vezivno tkivo  predstavlja prirodni rezervoar vode za kožu.

Kolagena vlakna

Kolagen čini osnovu i najveći deo vezivnog tkiva derma. Sastoji se od vlakana koja su u većini dermalnih regija ujedinjena u snopove. Snopovi su deblji u donjim delovima dermisa. Kolageni snopovi su rastegljivi I dozvoljavaju izvesno rastezanje kože. Kolagena vlakna koži daju čvrstinu. 

Elastična vlakna

Elastična vlakna su isprepletena između kolarenih snopova. Ona se sastoje iz elastičnih fibrila i ne grade snopove. Imaju sposobnostda se posle rastezanja vrate u prvobitno stanje. Naročito mnogo elastičnih vlakana ima koža iznad zglobova. Na koži lica elastična vlakna su u gornjem delu derma i zajedno sa poprečno-prugastim mišićnim vlaknima omogućavaju mimiku lica, pa samim tim i stvaranje mimičnih bora.

Krvni i limfni sudovi

Krvni i limfni sudovi kojih u epidermu nema, u dermu su jako razvijeni kao terminalni i kao anastomozirajući. Terminalne arterije razvijenije su kod mlađih nego kod starijih osoba. Raspored dermalnih krvnih sudova varira u raznim delovima kože. Ipak, uvek su prisutni duboki subepidermalni arterijski pleksusi koji sadrže male arterije i arteriole. Kapilari su smešteni u papilarnom sloju.

Limfni kapilari čine posebnu mrežu,a limfnih sudova u epidermisu nema već limfna tečnost cirkuliše oko spinoznih ćelija, koje su odvojene međućelijskim mostićima, i na taj način ih hrani.

Mišići

U dermu se nalaze glatki i poprečnoprugasti mišići. Glatki mišići su prisutni u zidovima krvnih sudova i folikula dlake.

Nervna vlakna

Mreža vegetativnih nervnih vlakana derma okružuje krvne sudove, lojne žlezde, folikule dlaka, glatke mišiće i pigmentne ćelije. Senzitivni nervi završavaju se u papilama kao terminalni receptori. 

Hipoderm

Potkožno tkivo (hurodertis) čini podlogu derma. Sastoji se od masnog tkiva koje je podeljeno pregradnim vezivnim vlaknima. Sadrži krvne i limfne sudove, kao i nervne završetke. Hipoderm je i glavni rezervoar masti. U slučaju nedovoljnog unošenja energetskih hranljivih materija iz potkožnog tkiva se oslobađa energija, što znači da potkožno tkivo služi kao rezervoar energetskog materijala za organizam. Debljina masnog tkiva u potkožnom sloju je individualna i zavisi od uhranjenosti I razvijenosti. Sloj masnog tkiva predstavlja i odličnu izolaciju organizma od temperaturnih promena spoljašnje sredine. U potkožnom tkivu smešteni su i sekretorni delovi znojnih žlezda. Koža se razlikuje po: debljini, boji I površini.

Postoji 4 osovna tipa kože, a to su: normalna, masna, suva I kombinovana koža. Svaki tip kože ima neka specifična svojstva,  a u daljem nastavku testa više ćemo govoriti o suvoj I osetljivoj koži, jer je takva vezana za atopijski dermatitis. Kada bi ovu osnovnu grupu proširili možemo reći da je peti tip osetljiva, a šesti problematična koža.

Slika 1: herbasvet.com

Slika 2: zdravlje.eu

 

2.1. Suva koža

Medicinski izraz za suvu kožu lica je kseroza. On potiče iz Grčke gde  ksero znači suv, a ozis znači bolest. Suva koža spada u jednu od 4 osnovna tipa kože. Odlikuje se smanjenom sekrecijom tj. lučenjem sebacealnih žlezda (lojnih žleza).  Suva koža je zapravo isušena i prepoznatljiva je po osećaju zategnutosti I grubosti I nije sposobna da reguliše svoju hidrataciju. Suva koža kao stanje kože je sve češći problem kod dece i starije populacije. Svi spoljni uzroci suve kože lica izazivaju propadanje prirodne površinske lipidne barijere. Kada se ta lipidna barijera probije, vlaga može da isparava, a ključne supstance za vezivanje vlage lako nestaju. Pošto ovi prirodni vlažeći faktori nedostaju, koža ne može više da zadrži dovoljno vode i postaje suva dok se oni ne nadoknade, a površinska lipidna barijera obnovi. Ako se suva koža ne tretira kremama sa hidratantnim faktorima, isušenost može napredovati dublje kroz kožu i poremetiti mreže vlažnosti u dubljim slojevima kože I kao posledica slabi prirodni dotok vlage u gornje slojeve, što dovodi do pojave veoma suve kože. Da li će koža biti blago suva ili izazito suva zavisi od stepena isušenosti. Sa druge strane suva koža u ranoj mladosti izgleda vrlo lepo, sve do 20-ih godina života, ili čak I pre, kada se mogu uvideti prvi nepovoljni znaci, jer koža kreće da gubi vlažnost. U ranoj mladosti ovakva koža tj. ten izgleda ujednačeno, nema proširenih pora I na samoj površini nikada ne možemo videti masan trag, međutim kako godine prolaze, ovakva koža brzo gubi sjaj I samim tim ukoliko se sa adekvatnom negom ne krene na vreme- što podrazumeva kućnu negu, ali I redovan odlazak kod kozmetičara, brzo ostari.

Suva koža može da bude I posledica neprilagođenih ili agresivnih preparata za negu kože, izloženost spoljašnim faktorima kao što su: vetar, hladnoća i fotozračenje. Suva koža je osetljiva, na dodir je gruba I hrapava, jer ne postoji dovoljna količina lipida na koži, a često možemo primetiti I proširene kapilare. Ukoliko se ta početna isušenost ne tretira može napredovati I postati: veoma zategnuta, ljuspasta, ispucala I sklona svrabu. Suva koža takodje ima I odliku prevremenog starenja, jer je skolna boranju I brazdanju. Čak I neki unutrašnji faktori mogu uticati da do suve kože lica dodje, a to su:

1. Zapaljenska stanja kao što su atopijski dermatitis (o kojem ćemo više govoriti u daljem nastavku)
2. Metabolička oboljenja kao što su dijabetes melitus i oboljenja bubrega takođe mogu povećati rizik za nastanak suve kože. 
3. Neki lekovi za lečenje akni  bilo da se primenjuju lokalno ili oralno, mogu uzrokovati da masna koža sklona aknama postane vrlo suva.

 

2.2. Osetljiva koža

Kada je reč o osetljivoj koži, bitno je napomenuti da ona ne predstavlja tip, već stanje kože, što znači da svaka koža može postati osetljiva. Osetljivu kožu odlikuju perutanje, crvenilo, oticanje I hrapavost, a kontastantno su prisutni osećaji svraba, bockanja, pečenja I zatezanja. Kao što smo napomenuli, koža ima više prirodnih sistema koji je štite i održavaju zdravom. Na njenoj površini se nalazi hidrolipidni sloj sastavljen od vode, masnih kiselina i masnoća. On ima pH 5,5 , koji je blago kiseo i štiti kožu od prodora mikroba, alkalnih supstanci, zagađenja , ali kod osetljive kože ova aktivnost je blokirana, što dovodi do povećanog gubitka vode i prodiranja iritanasa kroz kožu. Pored toga postoje spoljašnji I unutrašnji uzroci za nastanak osetljive kože.

Spoljašnji su:

Izloženost niskoj vlažnosti i hladnom vazduhu stimuliše telo da zadržava toplotu sužavanjem krvnih sudova kože, što dovodi do gubitka vlažnosti, a koža tako lako postaje suva i perutava. 

Visoke temperature i vlažnost prouzrokuju dodatno znojenje, a isparavanje znoja isušuje kožu. Potrebno je piti mnogo vode na dnevnom nivou, bar 2l.

Slobodni radikali stvoreni UV zračenjem, ozonom i zagađivačima sredine dokazano prouzrokuju slabljenje prirodnih odbrambenih sistema kože, što prouzrokuje sušenje i iritaciju. Ima ih I u dimu cigarete tako da ih ne treba konzumirati.

Medicinski tretmani poput radioterapije i antibiotika mogu učiniti kožu osetljivom, pri čemu antibiotici uništavaju i dobre bakterije na koži.

Standardni sapuni i surfaktanti uklanjaju ne samo lipofilne čestice prljavštine, već i lipide koji čine zaštitnu barijeru kože, što dovodi do poremećaja ravnoteže u nivou pH i iritacije kože. 

Unutrašnji uzroci oseljive kože:

Iako osetljiva koža može da se pojavi u bilo kom uzrastu, prvenstveno je česta kod male dece i starijih osoba.  U obe ove životne faze, koža je tanja, a barijerna funkcija kože manje efikasna, što može dovesti do nestabilnosti pH i povećanog gubitka tečnosti. Koža beba naročito često postaje osetljiva na pregibima i oko intimnih regija.

Hormonalne promene nastale tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće, puberteta ili menopauze mogu uticati na otpornost kože na iritanse.

Različita stanja kože mogu biti praćena osetljivošću na iritanse, uključujući i atopijski dermatitis I suvu kožu (kao I psorijazu).

Zaštita kože od sunčevih zraka može pomoći da se umanji osetljivost. Najbolje je potpuno izbegavati sunce u period između 11 pre podne i 3 posle podne. Obavezno je nanošenje SPF kreme sa zaštitnim faktorom I to u periodu od pocetka aprila do kraja septembra,ali bi bilo pogodno I u toku cele godine, jer su sunčevi zraci uvek prisutni I sve štetniji po našu kožu.

 

2.3. Nega suve i osetljive kože

Suva koža se lako može pogoršati ukoliko se prilkom umivanja koristi vruća voda(isto važi I za osetljivu), tako da je najbolje umivati se mlakom vodom. Vruća voda može da ukloni sva prirodna ulja koja se nalaze na našoj koži, a koja daju vlažnost koži i čini je glatkom i sjajnom. Za čišćenje lica treba birati nežna sredstva posebno formulisanim za suvu ili suvu I osetljivu kožu.

Vrlo je važno  očistiti lice pre spavanja. Redovno skidanje šminke pred spavanje je obavezno, jer u suprotnom koža prekrivena šminkom dovodi do zapušavanja pora, ubrzanog starenja kože i iritacije. Za uklanjane šminke metoda koja je pogodna za osobe sa suvom kožom je duplo čišćenje. Koriste se čistači na bazi ulja koji ne dehidrijaju kožu, a odlično tope sve nečistoće. Ovakvi preparati moraju da budu I hidrofilni da bi se sprali sa kože bez masnih ostataka, zbog toga nije moguće koristiti bilo koje ulje za uklanjanje šminke. Nakon što se šminka otopi I ispere vodom, drugi korak je umivanje penom ili gelom. Za umivanje mogu se koristiti gelovi koji sadrže ceramide. Ceramidi su vrsta lipida koji se nalaze u strukturi kože I njihova uloga je zaštitna.  Oni vraćaju koži vlažnost i elastičnost, a samim tim pomažu kod suve kože. Nakon umivanja, kožu treba blago utapkati čistim peškirom, nikako trljati I primenjivati grube pokrete.

Nakon umivanja i čišćenja lica potrebno je da tonirati lice. Uloga tonika za lice je da eliminiše masnoće i eventualne nečistoće u porama i da ih suzi, kao i da izbalansira vlažnost kože i pripremi je za nanošenje kreme.

Najefikasnije hidratantne kreme za suvu kožu lica su kreme koje u svom sastavu imaju hijaluronsku kiselinu, glicerin, shea buter, kako buter itd. Ovakvi proizvodi vraćaju koži elastičnost, zatežu je i preventivno utiču na bore.

Takođe hidratantne kreme u svom sastavu bi trebalo da imaju prirodne vlažeće faktore hidratacije (NMF). Osnovna uloga prirodno vlažećeg faktora kože je adekvatna zaštita, a to je moguće postići ako je koža stalno hidrirana i adekvatno nahranjena. Prirodno vlažeći faktori su higroskopne supstance koje privlače i apsorbuju vodu iz dubljih slojeva kože u gornje slojeve, značajno pojačavajući zadržavanje vode u rožnatom sloju kože. Međutim, kada je koža suva postoji nedostatak ovih vitalnih molekula i oni se moraju obnoviti kako bi koža mogla ponovo pravilno da funkcioniše. To znači da su prirodno vlažeći faktori kože prva prirodna barijera,  čija je uloga da štiti ćelije kože od mnogih hemijskih i mehaničkih uticaja. U NMF spadaju: aminokiseline, glicerin, hijaluronska kiselina, urea, šećeri, peptidi. Njihova uloga je da privuku vodu u ćelije kože, a onda voda pravi zaštitni sloj na površini kože I sprečava ulazak u organizam česticama prašine, mikroorganizmima I bakterijama.

Kada je u pitanja suva koža koja zapravo predstavlja sloj mrtvih ćelija koje treba odbaciti, a potom pravilno negovati, piling lica ne treba preskakati, ali je potrebno koristiti neki blaži I ne preterivati sa njim. Ukoliko se koristi mehanički piling abrazivne čestice moraju biti sitne I fine.

Piling se može raditi I sa voćnim kiselinama, npr. sa glikolnom ili nekom drugom alfa-hidroksi kiselinom. One se dobijaju iz voća ili šećera I uklanjaju mrtav sloj ćelija, ali predstavljaju jači vid pilinga I  koristi se ređe nego mehanički (recimo jednom u dve nedelje). Ako je u pitanju samo suva koža lica može se koristiti ovaj vid pilinga, ali ako je suva I osetljiva onda ne.

Kada je u pitanju osetljiva koža sve što se korsti mora biti hipoalergeno I bez alkohola, takođe treba birati preparate koji su blagi, koji ne isušuju kožu, ne koristiti agresivne pilinge , umivalice I hemijske pilinge.  Ukoliko je osetljiva koža tela izbegavati kupke sa sulfatima, već se bazirati na syndet preparate. Takođe ne kupati se jako vrućom vodom jer će ona dodatno doprineti isušivanju kože, jer pranje kože vodom koja je previše topla skida zaštitne lipide I tako  izazvati dalje isušivanje. Izbegavati kozmetiku koja sadrži alkohole I parfeme. Treba koristiti ispitane preparate koji dokazano odgovaraju osetljivoj koži.

Veliki broj sastojaka prirodnog porekla može pomoći u stimulaciji enzima da ponovo započnu svoju zaštitnu aktivnost. Među njima su:

Dekspantenol,  derivat vitamina B, stimuliše regeneraciju kože. Ojačava prirodnu odbrambenu funkciju kože da bi je održao zdravom i otpornom. Ova aktivna supstanca takođe ubrzava procese zaceljivanja i obnavljanja kože.

Glicerin, koji apsorbuje i vezuje vodu, čime pomaže hidriranje kože. 

Kozmetika koja ima puferski kapacitet pH5,5 jer obnavlja prirodne pH nivoe kože. Kao rezlutat, aktivnost kožnih enzima se vraća na normalu i ponovo se uspostavlja zdrava ravnoteža.

Prirodna, čista biljna ulja kao što je ulje badema i jojobe, sadrže linoleinsku kiselinu, nezasićenu masnu kiselinu koja ojačava prirodnu barijernu funkciju kože. Ukoliko se nanesu putem uobičajene masaže, mogu stimulisati cirkulaciju krvi i pospešiti elastičnost kože.

Vrlo je važno zaštititi kožu od sunca nanošenjem SPF faktora, jer je sunce jedan od glavnih uzroka zbog kojeg naša koža prevremeno stari. Duže izlaganje sunčevim zracima dovodi do pojave bora ali i hrapavosti kože usled isušivanja. To je takozvano fotostarenje.

Istraživanja pokazuju da raznovrsna ishrana, bogata antioksidansima, može omogućiti da koža ostane zdrava. Ovo bi trebalo da uključi žuto i narandžasto voće i povrće, zeleno lisnato povrće, ribu – naročito losos i koštunjave plodove. Kvalitet kože može se pospešiti i balansiranom ishranom. Namirnice bi trebale biti bogate antioksidantima, jer oni štite našu kožu i utiču preventivno na pojavu bora. Preporučuje se povećan unos vitamina C i E.

Vitamin C I E je pogodno ubaciti I u rutinu nege kože, jer vitamin C utiče na stvaranje kolagena I ublažava oštećenja na koži nastala UV zracima. Ovaj vitamin je topiv u vodi pa se može uneti u organizam kroz sokove, ali isto tako nalazi se u raznim kremama i serumima za lice  kao jedan od glavnih sastojaka. Serumi koji sadrže određenu količinu vitamina C preporučuju se za upotrebu osobama posle 25 godine.

Vitamin E poznat i kao tokoferol, štiti ćelije od prevremenog starenja i oštećenja. Namirnice bogate ovim vitaminom su : orašasti plodovi (bademi, lešnici, kikiriki), biljna ulja (suncokretovo ulje), pšenične klice, zeleno lisnato povrće. Ovaj se vitamin najčešće koristi za suvu i dehidriranu kožu, jer je prirodan je ovlaživač koji vraća koži balans i poseduje neverovatna antiupalna svojstva.

Suva koža je inače sklona stvaranju strija, jer nije elastična I tu se odlično pokazao vitamin D, koji se inače koristi I kod tretiranja površinskih rana I za uklanjanje ožiljaka. Vitamin D pomaže kod lečenja ekcema i psorijaze, i utiče na stvaranje kolagen,a a samim tim deluje i na prevenciju prevremenih bora oko očiju.

Suva koža:

Slika 3: biola.rs

Osetljiva koža:

Slika 4: mogujatosama.rs

 

3.Atopijski dermatitis-pojam

Dermatitis atopica, atopijski dermatitis(AD) ili dečiji ekcem.

Skoro svaku promenu na koži nazivamo ekcemom, međutim ekcem je širi pojam od atopijskog dermatitisa, tj. atopijski dermatitis je samo jedna vrsta ekcema. Osim atopijskog dermatitisa u grupu ekcema spada još i kontakni dermatitis, neurodermatitis, seboreični dermatitis. Svi oni imaju  slične simptome, a to su neizdrživ svrab, perutanje, iritacija i zapaljenje kože sa crvenim, često grubim pečatima. Može se reći da je atopijski dermatitis načešći tip ekcema, zbog čega se ove dve reči često upotrebljavaju u istom značenju.  Kako I sama tema rada kaže, pažnju ćemo usmeriti na ATOPIJSKI DERMATITIS (AD).

Atopijski dermatitis(AD) je hronično zapaljenje kože, koje obično počinje u dobu odojčeta, zbog toga se i naziva dečiji ekcem. Prvi simptomi se obično pojavljuju između 2. i 6. meseca života. Atopijski dermatitis je deo atopije, nasledne sklonosti ka burnijem reagovanju na uobičajene stimuluse iz okoline. Benigno je i nezarazno oboljenje kože koje karakteriše smenjivanje perioda izraženih simptoma i perioda povlačenja simptoma- konstanstno ima tok sa brojnim poboljšanjima I pogoršanjima. Kada se simptomi stave pod kontrolu mogu proći meseci i godine bez ikakvih simptoma, ali to ne znači da je AD izlečen i da se neće vratiti. Sa svakim slabljenjem imuniteta najčešće dolazi do pogoršanja simptoma, takođe uobičajeno je da se stanje leti popravlja, a zimi pogoršava, jer hladno vreme I vetar ne pogoduju ovom oboljenju.

Atopijski dermatitis je nasledno kliničko stanje, kod koga su udruženi zapaljenje kože- dermatitis, bronhijalna astma I polenska kijavica.  AD je barem delom I imune prirode, jer se smatra se da je reč o ekscesivnoj reakciji na egzogene alergene kod dece koja imaju familijarnu skolonost ka atopijskim bolestima, kao što su na primer polenska groznica I astma. Ova bolest je multifaktorijalna I  zbog toga je izuzetno kompleksna, jer osim što postoji genetska predispozicija I spoljni uticaji mogu biti faktori I okidači,a to su: alergeni, atmosferska zagađenja, klima, psihički stres I sekundarne infekcije. AD kao bolest rezultat je interakcije prijemčivih gena, faktora okoline, farmakoloških abnormalnosti i defekata kožne barijere, kao i imunoloških poremećaja.

Ekcemske promene na koži karakterišu se u početku crvenilom, vlaženjem I stvaranjem krusta, dok hronične promene odlikuje zadebljala koža I izuzetno naglašeni kožni crtež. Primarne odlike ove hronične, upalne bolesti su: suvoća kože, crvenilo kože I svrab. Atopijska koža je izuzetno suva, a svrab toliko intenzivan da remeti san I to je jedna od osnovnih karakteristika atopijskog dermatitisa. Stanje atopijske kože prati osećaj zatezanja i svrab, koji često dovode do toga da se pacijent češe, čime pogoršava već bolno stanje, zatim podstiče sekundarne infekcije i dalji svrab i češanje. To je poznato kao začarani krug atopije koji je opisan na sledeći način:

Češanjem mehurići pucaju, stvarajući vlažne rane koje sušenjem prelaze u kraste. Daljim češanjem stanje kože se dodatno pogoršava, jer se otvara put alergenima i patogenim mikroorganizmima (uključujući Staphylococcus aureus, bakteriju koja se najčešće nalazi na koži atopičara) da prodru u kožu. Dolazi do upala i infekcija što dodatno smanjuje sposobnost kože da vrši svoju osnovnu, zaštitnu funkciju organizma. Infekcija samo dodatno pojačava svrab i potrebu za češanjem. To je jedan začarani krug koji značajno utiče na kvalitet života obolelog, jer pojačava nervozu, narušava kvalitet sna, smanjuje mogućnost koncentracije i sprečava čoveka da izvršava svoje uobičajene obaveze.

Ovi simptomi dovode do problema estetske prirode što, naročito u pubertetu, dovodi do brojnih psihičkih stanja kao što su anksioznost, povučenost, odbijanje kontakta sa vršnjacima, a to opet dalje dovodi do problema sa učenjem, koncentracijom,…

Slika 5: dijetaplus.com

 

3.1.Tok bolesti I učestalost

Tok bolesti je hroničan, s remisijama i egzacerbacijama. Kod većine pacije­nata dolazi do remisije posle puberteta ili do 30. godine života. Kod manjeg broja obolelih hroničan recidivirajući tok se održava u toku celog života.

U 60% slučajeva bolest najčešće počinje u uzrastu od dva meseca do godinu dana. U 30% slučajeva do pete godine, a samo u 10% slučajeva ekcem se može javiti od šeste do dvadesete godine života. Ređe se javlja posle 30-te godine I to tad obično bude neurodermatitis, koji je diferencijalna dijagnoza. Promene na koži traju mesecima I godinama, a atopijski dermatitis se javlja obično u prva dva meseca života. Istraživanja su pokazala da ga ima svako peto dete. Tok bolesti je karakterističan I dolazi do spontanog, manje više potpunog povlačenja bolesti u toku detinjstva.

Kod 50% pacijenata  atopijski dermatitis  se povlači za 18 meseci, ali se mogu javiti novi naleti bolesti tokom adolescencije. Bolest traje 15-20 godina. Vise od 30-50% pacijenata razviju astmu ili polensku groznicu do 13 godine života. Kada se javi u poznijem uzrastu obično ima I ozbiljniji tok. Vise od 2/3 pacijenata imaju lično ili u porodici alergijsku kijavicu, polensku groznicu ili astmu. Oko 2. godine života se stanje uopšteno popravlja: faze  pogoršanja postaju ređe, a dolazi do izlečenja u oko 50% slučajeva do 5. godine života. Uopšteno, češća je pojava atopijskog dermatitisa kod beba, iako se  ponekad događa i adolescentima i odraslima.

Atopijski dermatitis je učestaliji kod muškaraca nego kod žena, a poslednjih godina zapaženo je povećanje broja obolelih od atopijskog dermatitisa I to širom sveta. Razlog toga jeste što iz godine u godinu možemo primetiti sve veća atmosferska zagađenja, kućni alergeni takođe dopinose ovoj pojavi, kao I izbegavanje dojenja. U uzrastu dece do 7 godina AD (atopijski dermatitis) ustanovljeno je da je prisutan kod 12%. U Norveškoj situacija je najgora AD ima 23% dece, učestalost se kreće između 7-24 na 1000. Zbog toga se AD smatra problemom od šireg društvenog značaja. Neke statistike govore da se u poslednjih 30 godina tri puta povećao broj obolelih.

3.2. Etiologija-uzroci nastanka

Atopijski dermatitis je urođena, genetski nasledna bolest, koja se pogoršava, ali nije primarno izazvana stresom, već multifaktorijalna.

Kod AD često se nailazi na genetsku mutaciju proteina filagrina, usled čega dolazi do narušavanja zaštitne barijere kože i dehidratacije, uz povećanu mogućnost prodiranja alergena iz spoljne sredine u kožu. Iako tačan  uzrok ekcema nije potpuno jasan, smatra se da do atopijskog dermatitisa dolazi zbog povećane “propusnosti” kožne barijere, zbog čega se koža suši i postaje sklonija iritaciji i upali usled delovanja faktora životne sredine. Nastaje kao posledica stresogenih faktora iz okoline na genetski kompromitovanu kožu.

Značaj ishrane za pojavu bolesti još uvek je nejasan. Dijeta u velikom broju slučajeva nije od velike pomoći, ali se ipak preporučuje da se uradi RAST test. To je tip krvnog testa, koji se koristi za testiranje na alergene, tako što se ustanovi ima li specifičnih anitela na određene alergene. Ovaj test je dobar naročito kod dece koja ne reauguju na terapiju. Najčešći alergeni iz hrane koji mogu biti od značaja su: jaja, riba, mleko, kikiriki, soja, brašno. Rade se sektivne kožne probe (food chalenge) I eliminacione dijete u potrazi za provocirajućim alergenima iz hrane. Izvode se prick testovi kojima se određuju alergijske manifestacije ranog tipa. Prick testovi su najčešće pozitivni na kućnu prašinu, grinje, bubašvabe, buđ I polen trava.

 Kod 70% obolelih pozitivna je porodična anamneza astme, polenske groznice I alergijske kijavice ili bas atopijskog dermatitisa. Patch testiranje je alergološko testiranje krpicama za dijagnozu kasnih alergijskih manifestacija se kod atopičara može sprovesti atopich patch testom na inhalatorne I nutritivne alergene. Rade se I prick to prick testovi na alergene hrane I provokativni testovi.

Bolesnici imaju povišen igE u krvi, a pate I od drugih atopičnih bolesti, pa se zbog toga smatra da je reč o preosetljivosti tipa I. Alergene koji izazivaju kožnu hiperreakciju nemoguće je identifikovati, pa se kod većine I ne pokušava utvrditi pravi uzrok. Predpostavlja se da je reč o reakciji na sastojke hrane ili kućnu prašinu, polen, odevne predmete, životinjske dlake. Dakle kada je u pitanju atopijski dermatitis možemo govoriti o okidačima tj. iritirajućim faktorima koje treba izbegavati, jer dovode do pogoršanja bolesti. To su:

• Alergeni – inhalatorni, nutritivni, kontaktni. Alergija na hranu, dlaku životinja, prašinu, perje, deterdžente, sapune… je veoma česta i značajno utiče na pogoršanje stanja atopične kože ali je vrlo često teško otkriti direktnu vezu između alergena i AD.
• Stres – atopičari često na stresne situacije reaguju češanjem, a na taj način pogoršavaju promene na koži. Izbegavati stres I emocionalni I fizički.
• Toplota i znojenje – atopičari u toploj sredini obično prvo počnu da se češu, pa tek posle počinju da se znoje. Zatim, so iz znoja počinje da iritira atopijske promene na koži što dovodi do dodatnog svraba i nervoze. Treba izbegavati nošenje odeće od vune I sintetike.
• Infekcije – bakterija Staphylococcus aureus je najčešći uzročnik infekcije kod atopične kože.

 

3.3. Atopijski dermatitis-psihodermatološko oboljenje

Psihodermatologija je relativno nova disciplina u psihosomatskoj medicini koja se bavi interreakcijom uma i kože. Ove dve discipline su povezane prirodno  već na embrionalnom nivou preko ektoderma. Postoji vrlo kompleksno međudelovanje između kože, neuroendokrinog i imunološkog sistema. Koža reaguje i na spoljašnje i na unutrašnje stimuluse, koža oseća i integriše znakove spoljašnje životne sredine i prenosi unutrašnja stanja organizma u spoljašnji svijet koji ga okružuje.

Tačna učestalost  kožnih oboljenja,  gdje psihološki faktori utiču na kožu i pojavu bolesti kože se ne zna, ali se procenjuje da 25% do 33 % bolesti kože nastaju pod uticajem različlitih stadijuma psiholoških poremećaja. Naučnici su dokazali, sa druge strane, da stimulansi koje koža prima mogu uticati na imunološki, endokrini i nervni sistem na lokalnom i centralnom nivou. Dakle, koža koja svrbi može biti simptom i stanja kože ali i stanja uma. Dešava se i da svrab počne kao dermatološki problem ali da vremenom preraste u psihološki i da osoba upadne u začarani krug.

Atopijski dermatitis spada u jednu od najučestalijih psihodermatoloških bolesti, u ovu grupi se stvrtavajaju još I: ekcem, rozacea, hronični herpes simplex, hronična urtikarija, psorijaza i alopecia areata. Psorijaza i ekcem se veoma često vezuju za stres iako mehanizmi njihovog nastanka nisu do kraja otkriveni. U slučaju ekcema, koji je hronično zapaljensko oboljenje kože, zna se da je oštećena funkcija zaštitne barijere kože, za šta se smatra da je odgovoran stres.

AD je uvršten u grupu psihodermatoloških bolesti, a sam mehanizam funkcioniše na sledeći način. Postoje situacije koje su uzrokovane stresom I tada dolazi do povišenog nivoa endogenih glukokortikoida. Oni remete koheziju rožnatog sloja kože I pod njihovim uticajem smanjuju se antimikrobna svojstva epidermisa. Utvrđeno je da se pod uticajajem stresa smanjuje I epidermalna funkcija sinteze lipida. Pacijenti sa umerenim ili teškim AD značajno su više depresivni I kod njih nivo anksioznosti je povećan I imaju problem sa kontrolom besa. Unutrašnji konflikti u jednoj osobi dovode do egzacerbacije-to znači da se bolest vraća I to u jačem obliku. Jačina svrabeža u kožnim oboljenjima usko je povezana sa težinom depresije.

Velik broj kožnih bolesti se pojavljuje kada je imuni sistem slab i kompromitovan, a u najvećem broju slučajeva to se dešava baš zbog hroničnog stresa. Naše telo se bez problema nosi sa kratkim periodima stresa, ali kada on postane trajno stanje pojavljuju se različite negativne fiziološke posledice. Kada smo pod stresom ili smo anskiozni, tada je deo našeg mozga koji kontroliše ponašanje manje aktivan – što je jedan od razloga zbog kojih ljudi pod stresom jedu mnogo više nego inače I tada nismo u stanju da kontrolišemo svoje impulse generalno. Ovo se odnosi i na impuls da se češemo, čupamo obrve i slično.

 

4. Klinička slika

Kliničkom slikom atopijskog dermatitisa (AD) dominira suva, iritirana koža, koja više nema istu moć zaštite kao zdrava koža i postaje propustljiva za mikroorganizme (uključujući Staphylococcus aureus, bakteriju koja se najčešće nalazi na koži atopičara), kao i za molekule koji uzrokuju alergijske reakcije. Trenutno je zastupljeno verovanje da disfunkcija epidermalne barijere ima značajnu ulogu u patogenezi bolesti, a narušavanje same barijerne funkcije kože za posledicu ima težu kliničku sliku oboljenja. Uzrok ovog oboljenja je kompleksan. Poznato je da na izgled i tok bolesti utiču genetski faktori, poremećaji imuniteta, naseljavanje patogenih mikroorganizama na koži, kao i psihosomatski faktori.

AD se ispoljava širokim spektrom kliničkih manifestacija, od minornih formi gde je koža suva I depigmentovana, pa sve do major formi sa eritrodermijom, gde je veći deo kože tela zahvaćen jako eritemnim, inficiranim i ekskorovanim lezijama. Kardinalni znaci bolesti variraju od bolesnika do bolesnika, u zavisnosti od težine bolesti, a postoji širok spekat kliničkih manifestacija. Kriterijumi koje su postavili Hanifin i Rajka 1980.god. su postavili sistem major I minor znaka za AD. Da bi se postavila klinička dijagnoza AD potrebno je da najmanje tri major i tri minor kriterijuma budu pozitivni I tako sa sigurnošću možemo uspostaviti dijagnozu. Kako bi se sprečilo povređivanje kože postoje i preporučuju se zaštitne rukavice za decu atopičare. Roditelji ovih mladih pacijenata moraju da se upozore na posebne probleme vezane za Herpes simplex- virusnu infekciju poznatiju kao groznica naročito na usnama ili pstima majke. Kod deteta se može razviti Ezcema herpeticatum, veoma ozbiljno kliničko stanje. Slična opasnost vezana je i za infekciju virusom Varicela zoster-ovčijih boginja. Infekcija Staphylococcus aereus-om takođe je veoma česta i dovodi do sekundarne infekcije AD, tačnije u 90% slučajeva razvija se sekundarna infekcija stafilokokom, a nivo ukupnih serumskih antitela klase igE je često povećan. Ove komplikacije zahtevaju korišćenje antivirusnih agenasa ili antibiotika.

U dečijem uzrastu, ali u kasnijem toku bolesti javlja se zadebljanje kože, koja ima naglašen kožni crtež. Zahvaćena mesta su najčešće ručni zglob i šake, pregibi lakta i kolena i bočna i prednja strana vrata. Karakteristično je i istanjenje spoljne ivice obrva, to se naziva- Herthogeov znak. Može se uočiti i pigmentacija oko očnih kapaka- atopske naočari, kao i pojava dodatne brazde ispod dodnjih kapaka- Denie Morganova brazda. Izraženo je bledilo oko usana i pukotina na spoju usne školjke i vrata. U 10% slučajeva javlja se katarakta koja zahvata oba oka u uzrastu od 15-25 godina. Česta je i pojava veće zakrivljenosti rožnjače oka. Na zahvaćenoj koži karakterističan je beli dermografizam. Često ovakva koža može biti propraćena stanjem ihtioze- ovakva koža podseća na riblju krljušt i pilarna keratoza- guščija koža.

Dijagnostički kriterijumi za odjeđivanje atopijskog dermatitisa putem major I minor znaka:

Major znaci:

– Pruritus(svrab kože)

– Dermatitis koji zahvata fleksorne površine kod dece starije od dve godine i odraslih ili lice u prvoj godini

– Hronični ili hronično-recidivirajući tok bolesti

– Lična i porodična anamneza o atopiji

Minor znaci:

– Pozitivni prik kutani testovi (I tip preosetljivosti)

– Povećana ukupna koncentracija IgE u serumu

– Pojava bolesti u najranijem detinjstvu (kod 90% pre pete godine)

– Suvoća kože

– Bledilo i/ili eritem lica

– Pityriasis alba

– Ihtioza

– Tamni podočnjaci

– Deni-Morganovi (Dennie-Morgan) infraorbitalni nabori

– Hiperlinearnost dlanova

– Keratosis pilaris

– Heilitis

– Ekcem šaka i stopala

– Ekcem areola dojki

– Svrab prilikom znojenja

– Nepodnošenje vune

– Beli dermografizam

– Perifolikularna akcentuacija

– Nabori prednje strane vrat

 – Supkapsularna katarakta i keratokonus

– Sklonost bakterijskim i virusnim infekcijama kože (S. aureus, HSV)

– Smanjen ćelijski posredovan imunski odgovor

– Pogoršanje promena na koži pod uticajem emocionalnih faktora, faktora sredine i iritanasa

– Preosetljivost na hranu, naročito kod dece mlađe od dve godine

Ipak razni tipovi upala naročito kod male dece mogu dovesti do crvenila kože, kao na primer, seboroični dermatitis, poremećaji znojnih I lojnih žlezda, iritacija od odeće itd. Suvoća može biti znak I da se bebina koža još uvek nije prilagodila spoljnoj okolini I nije razvila mehanizme hidratacije. Simptome svakako mora da protumači doktor I odredi o čemu je reč.

Ukoliko roditelj primeti neki od znakova AD veoma je važno dete odvesti kod dermatologa ili pedijatra, jer se ranim tretiranjem smanjuje intenzitet simptoma, bolest drži pod kontrolom I smanjuje se mogućnost pogoršanja bolesti. Važno je da koža deteta bude stalno hidrirana I adekvatno kupana I negovana.

Klinička slika-stadijumi:

U većini slučajeva, prvi simptomi atopijskog dermatitisa se javljaju pre 5. godine života. Crvenilo, ljuspice, lezije koje svrbe se pojavljuju na koži, a kasnije se mogu javiti krastice i rane. Kao rezultat češanja zapaljenje kože se pojačava, svrab se dalje pojačava, što dovodi do nastanka začaranog kruga svrab-češanje-svrab.
Promene na koži kod atopijskog dermatitisa se po malo razlikuju zavisno od uzrasta osobe sa atopijskim dermatitisom ili stepena ozbiljnosti bolesti. Iako u određenom uzrastu postoje uobičajena mesta na kojima se javlja AD, u ozbiljnijim stanjima može se javiti na bilo kom delu tela.

Najčešća priroda i lokalizacija AD zavisno od uzrasta:

1. Atopijski dermatitis kod odojčadi (0-2. godine života)

Karakteristična klinička slika ovog oblika AD poznata je kao-eczema infantum

Predstavlja jedno od kožnih oboljenja koje izaziva najviše problema. Javljaju se crvene promene tj. regije na koži i one nastaju kao reakcija na svrab i češanje. Lice je najviše zahvaćeno, promene se lokalizuju na obrazima najčešće, potom na čelu i bradi, dok je centralni deo lica pošteđen. Promene se zatim javljaju na pregibima: bočne strane potkolenica, zglobovi lakta, kolena, ručni zglob i šaka, podlaktica i vrat. Mogu se proširiti na kapilicijum i predeo članaka, a u teškim slučajevima dolazi do generalizacije oboljenja. Pro­mené su eksudativne i ekcemskog tipa i sastoje se od nejasno ograničenih plakova sa eritemom, edemom, papulo-vezikulama, vlaženjem i krustama. Pelenska regija je najčešće nezahvaćena. Svrab može biti ta­ko intenzivan, da onemogućava spavanje. Na trupu mogu imati numulami izgled. Lezije se spontano povlače krajem II go­dine života kod 50% dece.

Slika 6: atopijskidermatitis.rs

2. Prurigo Besnier (kod dece od 2.-12. godine života)

 Najčešće se javlja na vratu, šakama, udovima I licu. Kožne promene se uglavom, kako dete raste, kasnije šire I tada su lokalizovane i na unutrašnjim stranama velikih pregiba (laktovi, kolena, iza ušiju, na vratu I kapcima) u vidu smeđih plaza grube i suve kože uz izrazit osećaj svraba tako da su tragovi češanja redovna pojava. Promene se mo­gu razviti prelaskom prethodne forme u hronični oblik, ili nastati “de novo”. Jav­ljaju se u vidu nejasno ograničenih plakova sa lihenifikacijom i deskvamacijom. Povremeno na ovim lezijama mo­gu nastati akutni ekcemski naleti. Manifestuje se svrabom i promenama u vidu ploča na kojima je koža zadebljana, suva, pojačanog crteža sa perutanjem i ekskorijacijama (tragovi češanja). Opisane promene mogu postojati tokom čitavog detinjstva ili se pak mogu u potpunosti povlačiti i iznova javljati pod dejstvom provocirajućih faktora.

Slika 7: hr.medicineh.com

 

3. Klinička slika kod odraslih osoba I adolescenata

Ovaj tip AD ostaje aktivan kod manjeg broja obolelih, a retko se po prvi put javlja. Lihenifikovani plakovi se vide u pregibima, u anogenitalnoj regiji, ali i po ostaloj koži, uglavnom na licu I vratu. Pored ovoga česti su pruriginozni čvorovi, tragovi češanja i hronični ek­cem šaka, i/ili stopala, inflamacija oko očiju, što odgovara kliničkoj slici difuznog atopijskog dermatitisa. Kod većine pacijenata posle puberteta ili do 30. godine nastupa remisija oboljenja. Javlja se lihenifikacija(zadebljanje) kože zbog ponavljanih faza sa zapaljenjem kože I kao rezultat imamo kožu koja je zadebljala, tamnije boje sa skvamama I naglašene su kožne brazde.

Slika 8: simptomibolesti.com

 

5. Dijagnoza

 

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, a atopijski dermatitis nije teško dijagnostikovati. Najčešće se utvrdi već na prvoj kontorli bebe kod pedijatra. Ali s obzirom da je AD hronična bolest sa fazama smirivanja i pogoršanja, koje se smenjuju, neophodno je redovno praćenje od strane dermatovenerologa. Neophodno je, čim se primete prve promene na koži, obratiti se dermatovenerologu kako bi se na vreme odreagovalo i sprečila neka veća oštećenja atopične kože.

Ne postoje laboratorijski testovi kojima se može definitivno postaviti dijagnoza AD. Kod mnogih bolesnika sa AD dokazana je imunološka disfunkcija gde su povišena ukupna i neka specifična IgE antitela u serumu, eozinofilije- to su bela krvna zrnca u perifernoj krvi, pozitivnih RAST testova(tip krvnog testa) ili patch testova(alergeni se nanose na kožu u vidu flastera), ali to nije slučaj kod svih bolesnika. Na osnovu toga moguće je izdvojiti najmanje dve grupe bolesnika sa AD:  1) extrinsic AD (70-90% slučajeva) gde je AD udružen sa senzibilizacijom na alergene iz okoline i povišenom koncentracijom IgE u serumu; 2) intrinsic AD (preostalih 10-30% slučajeva) gde nije moguće utvrditi vezu sa klasičnom atopskom dijatezom. To je podgrupa bolesnika sa AD koji imaju normalnu koncentraciju IgE u serumu i negativne patch testove. Za takve slučajeve Bos predlaže uvođenje termina atopiformni dermatitis, s obzirom da oni imaju dermatitis sa mnogim karakteristikama pravog AD, ali nisu atopičari. Ovaj termin, međutim još nije zaživeo i o tome se vode brojne polemike. Nedavno rađena studija u Italiji ukazuje da se bolesnici sa klinički manifestnim AD mogu podeliti u čak u četiri grupe prema imunopatogenetskom mehanizmu: prva grupa obuhvata bolesnike sa IgE posredovanim mehanizmom (koji su imali pozitivne prick testove i povišene koncentracije serumskih IgE, a negativne patch testove), druga grupa bolesnika sa ćelijski posredovanim mehanizmom (koji su imali pozitivne patch testove, a nisu imali povišene koncentracije IgE u serumu, niti pozitivne prick testove); treća grupa bolesnika je imala oba mehanizma (dakle pozitivne i prick i patch testove i povišene IgE) i četvrta grupa bolesnika gde nije bilo moguće dokazati ni jedan ni drugi mehanizam (normalne koncentracije IgE u serumu, negativni testovi).

 

6. Lečenje

Atopijski dermatitis je hronično, recidivno, zapaljensko oboljenje iz grupe ekcema. Jedna od glavnih kliničkih manifestacija ekcema je intenzivan svrab. Lekovi koji se izdaju na recept: kortikosteroidi, antihistaminici, imunomodulatori i antibiotici – propisuje ih doktor i koriste se samo uz lekarski nadzor. Nikada se ne koristite samoinicijativno. Terapija je u najvećoj meri je simptomatska i usmerena protiv tri osnovna elementa bolesti: suvoće kože, svraba i superinfekcije.

Promene na koži kod AD  brzo reaguju I najčešće se koriste lokalni potentni kortikosteroidni preparati, a kada se postigne poboljšanje, prelazi se na blage lokalne kortikosteroide uz emolijentne preparate. U osnovi kortikosterodini preparati koriste se za vreme pogoršanja inflamacije(zapaljenja). Ukoliko se desi ponovni nalet bolesti, pacijent se ponovo vraća na kratkotrajnu upotrebu potentnijih kortikosteroida u vidu kremova ili masti. Topikalni kortikosteroidi su u širokoj primeni, jer deluju antiinflamatorno-protivupalno I ublažavaju svrabež, a imaju I pozitivan učinak na smanjenje kolonizacije kože stafilokokom.

Njihova upotreba mora biti strogo kontrolisana zbog poznatih neželjenih efekata koji su naročito pojačani kod dece i u određenim regijama tela, a to su pregibi. Treba voditi računa o potentnosti upotrebljenog topikalnog steroida, osetljivosti tretirane regije, frekvenciji i dužini primene. Preporuka je da se odmah nakon postizanja poboljšanja pređe na intermitentni režim primene(sa prekidima).

Za vreme korišćenja protivzapaljenskih lekova-kortikosteroida, od izuzetne važnosti je nega kože emolijentnim kremovima. Emolijensi će pomoći pri prodiranju kortikosteroida(glukokortikoida) I omogući će korišćenje manjih doza medikamenata čime je umanjena I mogućnost komplikacija.

Kortikosteroide bi trebalo koristiti u skladu sa uputstvom I prema savetu lekara obično je to- jednom do dva puta dnevno što je kraće moguće, ali I dovoljno dugo radi potpune efikasnosti. Ne smeju se koristiti samoinicijativno više puta na dan, jer se tako mogu blokirati ćelijski receptori na ove lekove I tako direktno uticati na smanjenu efikasnost samog lečenja.

Sada se smatra da uloga infekcije ima veću važnost u patogenezi bolesti, pa treba češće koristiti antibiotike kao što su fucidin, mupirocin. Opšta terapija:  U slučaju superinfekcije treba koristiti antibiotike kao što su eritromicin, azitromicin, cefalosporini ili virucidi (aciklovir).

Koriste se se I antihistaminici, prvenstveno u cilju redukcije svraba-mogu se primeniti sedativni ili nesedativni antihistaminici. U sistemskoj terapiji se primenju H1 i H2 antihistminici.  Sedirajući H1 antihistaminici su bolji od nesedirajućih, jer smiruju svrab i obezbedjuju bolji san, ali ih ne treba davati maloj deci. U odraslom dobu kod teških oblika može se primeniti ciklosporin A i metotreksat u nižim dozama.

Kod bolesnika kod kojih standardna terapija nije efikasna mogu se primeniti sistemski imunomodulatori (ciklosporin, interferon). Ovi lekovi se primenjuju lokalno, a zbog mogućih sistemskih nuspromena, koriste se isključivo po preporuci specijalista kod srednje teških I teških oblika AD.

Još jedan od vidova lečenja je fototerapija u vidu različitih modaliteta ( UVA, UVB, PUVA).

Kod hroničnih oblika AD daju se kortikosteroidne masti uz koje se mogu  primeniti i katranski preparati(masti, paste I gelovi), korste se kako bi koža bila što manje gruba I suva.

Sekundarne bakterijske infekcije izazvane stafilokokom su čest pratilac AD i treba ih lečiti fusidinskom kiselinom u obliku masti. Mogu se koristiti I blagi keratolitici, posebno preparati na bazi uree.

Potreban je oprez, jer može doći do atrofije-istanjenosti kože I baš zbog toga što znamo da je koža kod atopijskog dermatitisa već oštećena tj. njena barijerna funkcija, pri lečenju ovog oboljenja akcenat se  mora staviti na negu koja ima za cilj da popravlja narušenu barijernu funkciju.

Atopijski dermatitis ima hroničan ili hronično recidivantan tok. Čak 60% teških formi i  40% umerenih formi ima kožne promene, naročito na rukama. Zbog toga je lečenje AD izuzetno dugačak proces.

Postoje I neke opšte mere kako bi terapija bila uspešna:

-Jako je važno obezbediti dobar kontakt sa pacijentom ili roditeljima;

-Objasniti pacijentu prirodu oboljenja;

-Odstraniti provocirajuće faktore;

-Obezbediti pacijentu adekvatnu negu kože;

 

7. Ishrana

Danas je generalno prihvaćeno da  je 10 do 25% obolelih od ekcema preosetljivo na neku od namirnica i da ta preosetljivost pokreće mehanizam i nastanak ekcemskih promena. Ukoliko se radi o deci, smatra se da hrana igra ulogu u 30% ovih pacijenata, ali da je hrana tj. ishrana glavni faktor kod samo 10%. Dijeta se smatra korisnom kod vrlo male dece ili kod dece sa veoma izraženim simptomima. Neke namirnice izazivaju pojačan svrab, dovode do trljanja i češanja, i pogoršanja već postojećih ekcemskih promena na koži. Ovo je relativno često i ovakvu vrstu hrane je lako identifikovati. Uobičajeni primeri su paradajz i citrusno voće. Mleko, jaja, soja i brašno izazivaju naglo pogoršanje ekcema i to 24 do 36 časova nakon uzimanja.

Ređe, hrana izaziva akutne alergijske reakcije, a može pogoršati i ekcem. Ovakve reakcije uključuju otoke na licu, usnama i očnim kapcima, mučninu (i povraćanje), koprivnjaču. Simptomi se javljaju obično 30 minuta nakon uzimanja hrane. Ova stanja mogu biti ozbiljna i zahtevaju  intervenciju lekara.

Samostalna identifikacija potencijalnih okidača u ishrani predstavlja najefikasniji metod smanjenja mogućnosti nastanka ekcema, ali imajući u vidu to da od atopijskog dermatitisa u najvećem broju procentualno boluju deca, ovakav vid praćenja sopstvenog tela, bio bi malo teži zadatak. Zbog toga ako doktor posumnja da je u pitanju alergija na hranu i da je ona okidač simptoma ekcema, ako na svrab i lezije na koži ne deluju terapije, uputiće pacijenta na konsultacije sa alergologom. Ispitivanje alergije na hranu podrazumeva kožno testiranje ili testiranje putem krvi.

Za mnoge ljude, način ishrane i njegova pravilna primena može imati glavnu ulogu u uspešnoj kontroli simptoma ekcema. Pažljiv izbor namirnica i kvalitativno isplanirana ishrana, može doprineti boljem razumevanju sopstvenog ekcema i pronaleženju razloga nenadanih i čestih pogoršanja. Pre nego što započnete bilo kakvu vrstu dijete, potrebno je napomenuti da ukoliko su u pitanju deca koja boluju od ekcema, nikada takve dijete iz bezbedonosnih razloga ne treba sprovoditi bez stručnog nadzora lekara.

Ipak, postoje neke opšte preporuke vezane za hranu koju bi trebalo izbegavati ili koristiti.

Hrana koju treba izbegavati I koristiti:

Karbohidrati

Izbegavati rafinisane karbohidrate i šećere. Oni mogu poremetiti metabolizam esencijalnih masnih kiselina, koji je često već problem koji postoji kod ljudi sa atopijskim dermatitisom. Umesto toga može se povećati unos svežeg voća i povrća zbog njihovog sadržaja antioksidanata (posebno žuto i zeleno povrće i crveno i crno bobičasto voće).

Masti

Izbegavati sve zasićene masti iz crvenih mesa, mlečne proizvode, jer oni podstiču inflamaciju, ali može se povećati unos esencijalnih masnih kiselina iz riba, različitih vrsta semenja (bundeva, susam, suncokret) i različitih vrsta koštunjavog voća.

Proteini

Redukovati unos životinjskih proteina iz crvenih mesa, kao što su biftek, svinjsko i jagnjeće meso, jer je to povezano sa visokim nivoima zasićenih masti, a pogodno bi bilo povećati unos proteina iz vegetarijanskih izvora. Vegetarijanski način ishrane dokazano ublažava simptome atopijskog dermatitisa. Ovo uključuje pasulj, sočivo, proizvode od soje, semenje.

Vlakna

Ishrana bogata vlaknima održava sistem za varenje zdravim i smanjuje preosetljivost na hranu. Dobri izvori vlakana su i sveže voće i povrće, kao i proizvodi od celog zrna.

Tečnosti

Redukovati unos stimulišućih napitaka kao što su kafa i neke vrste čajeva, zbog uticaja na nadbubrežne žlezde i uticaja na stres, što može biti dodatni faktor za nastanak promena. Potrebno je piti od 1,5 do 2 l vode dnevno nevezano za obroke i polagano, da bi se izbegao stres bubrega. Kako bi unos tečnosti bio raznovrstan mogu se uzimati i razblaženi voćni sokovi, organski sokovi od povrća i biljni čajevi.

Izbegavanje “poznatih alergena” iz hrane neće sprečiti pojavu ekcema i atopijskog dermatitisa, a dete može biti uskraćeno dragocenih nutrijenata iz hrane. Eliminacione dijete koje podrazumevaju izbacivanje određenih namirnica iz ishrane u potpunosti, se ne preporučuju deci koja nemaju dokazanu alergiju na određenu vrstu hrane, već se sprovode tek kada je dokazano prisustvo alergije na datu namirnicu.  Adekvatnom ishranom simptomi se mogu ublažiti ali će i dalje biti potrebna lokalna terapija u vidu emolijenasa i lokalnih kortikosteroidnih preparata.

 

8. Nega kože kod atopijskog dermatitisa I uloga estetičara-kozmetičara

Ne postoji lek za atopijski dermatitis, ali postoji niz načina kako osobe sa ovim problemom mogu negovati svoju atopičnu kožu I možda čak produže periode između upalnih stanja.
Kao što već znamo, atopijska koža je preosetljiva I kao takva sklona alergijama.

Preparati koji se koriste moraju biti hipoalergeni, dermatološki testirani I dermokozmetički preparati- namenjeni su osetljivoj koži I služe kao dodatna terapija dermatološkim lekovima. Kozmetički preparati koje koriste atopičari ne smeju sadržati alergene, parabene, sulfate, konzervanse, boje I parfeme, a takvu kozmetiku trebali bi da koriste za sve- lice, kosa, telo. Isto važi I za dekorativnu kozmetiku tj. šminku.

Sastav proizvoda mora biti kvalitetan I od izuzetne je važnosti ispoštovati rok trajanja. Ukoliko se koristiti preparat koji više nije u roku, on postaje alergen. To dalje može izazvati niz komplikacija kao što su: kontaktni dermatitis, alergijski dermatitis, iritantni kontaktni dermatitis, urtikariju,…

Nega kože traži i pravilan izbor krema, ali isto tako i izbegavanje kontakta sa hemijskim sredstvima kao iritansima eliminiše spoljašnje uzroke i predstavlja još jedan način i pristup kontroli ekcema.

Nega atopične kože mora da sadrži pravilno balansirane emolijense koji u svom sastavu imaju humektanse – supstance koje sprečavaju gubitak (isparavanje) vode sa kože i vezuju vodu iz spoljašne sredine, kao i supstance za obnovu zaštitne lipidne barijere kože i supstance koje smiruju zapaljenje kože i svrab.

Tokom terapije i tokom stadijuma mirovanja atopijskog dermatitisa, pacijentu je potrebna adekvatna emolijentna nega koja će čuvati vlagu u koži i suzbijati svrab i peckanje.

Kada je reč o tretmanima u kozmetičkim salonima aparaturno se može raditi sve. Najbitnije je ispoštovati I koristiti adekvatne preparate. To znači da kompletna kozmetika mora biti odabrana: mleka za otklanjanje šminke I nečistoća sa lica, tonici, losioni, maske, serumi, čak I ulja za masažu, mleka za telo. Posle svakog tretmana od izuzetne je važnosti obratiti pažnju na zaštitu od sunca, mnogo više nego kod ljudi sa prosečno zdravom kožom. Kućna nega takođe podrazumeva korišćenje ovakvih preparata- hipoalergenih.

Tokom terapije i tokom stadijuma mirovanja atopijskog dermatitisa, pacijentu je potrebna adekvatna emolijentna nega koja će čuvati vlagu u koži i suzbijati svrab i peckanje.
Adekvatna nega podrazumeva mazanje kože celog tela i lica dva puta dnevno, tokom prva 3 minuta nakon kupanja i nežnog brisanja kože, dok je koža još uvek vlažna. Potrebno je naneti emolijens u dovoljno bogatom sloju da bi nega bila funkcionalna. Uobičajena mera na nedeljnom nivou je 150-200 ml za negu celog tela dece, pa do 500 ml preparata kod odraslih. Dobro odabrani preparati će pospešiti obnavljanje kožne barijere i osnažiti prirodnu zaštitnu sposobnost kože..

Za pranje kože kod atopijskog dermatitisa, trebalo bi koristiti hipoalergene emolijentne kupke-ulja, syndet sredstva za pranje ili blaga pH neutralna sredstva. Sapuni i deterdženti menjaju pH vrednost kože i time uzrokuju oslobađanje pro-inflamatornih faktora iz ćelija površinskog sloja kože (epiderma) koji dalje razgrađuju njihove lipide. Doktori su složni kada je reč o izboru sredstava za higijenu. Ovi proizvodi moraju imati fiziološku pH vrednost sa prosečnom vrednošću 6, ne smeju izazivati iritacije i moraju imati nizak nivo alergena.

Prilikom odabira ovih proizvoda, preporučljivo je ne voditi se mišljenjem ljudi u blizini ili reklamama, već birati proizvod koji ne sadrži deterdžente i izbegavati kozmetiku koja u svom sastavu ima lekovito bilje i boje.
Najbolje je izabrati kozmetiku iste „linije“ pouzdanih proizvođača. Na tržištu postoji mnogo različitih proizvoda za održavanje higijene u obliku sapuna, sintetičkih deterdženata, ulja za tuširanje, gelova i emulzija. Neki od njih su obogaćeni supstancama koje suzbijaju razvoj bakterijske flore (bakar sulfat i cink sulfat), koji sadrže ovlaživače kao što su glicerin ili su ojačani vitaminom B3 i lipidima koji deluju na zaštitni sloj kože. Potrebno je pažljivo čitati sastav proizvoda, a ukoliko postoji nedoumica, najbolje bi bilo konsultovati svog doktora ili farmaceuta. Proizvode uvek treba kupovati u apoteci.

Temperatura vode trebala bi biti umerena, nikako vrela jer ona dodatno isušuje kožu. Odgovarajuća temperatura vode je 30-32°C. Vreme provedeno u kupanju ne bi trebalo da traje duže od 15 minuta, a najbolje bi bilo 5 minuta. Učestalost kupanja zavisi od godišnjeg doba, aktivnosti deteta i intenziteta atopijskog dermatitisa. Mnogi doktori  veruju da kod dece sa rizikom od AD redovno I svakodnevno čišćenje kože sprečava bakterijske infekcije i pomaže pri otklanjanju odumrlih ćelija kože kao I uklanjanje ostataka medicinskih preparata. Preporuka za novorođenčad i bebe je svakodnevno kupanje. Kupanje, u našim klimatskim uslovima mora da bude svakodnevno, po potrebi tokom leta i dva puta dnevno posebnim sredstvima za kupanje. Ukoliko je zbog velike vlažnosti vazduha i znojenja potrebno češće tuširanje tokom dana, savetuje se tuširanje čistom vodom tokom dana, a kupanje posebnim preparatima ujutru i uveče.  Zimi dovoljno je jedno kupanje dnevno.

Kod brisanja treba blago peškirom pokupiti vodu sa kože bez preteranog trljanja I isušivanja, uz obaveznu primenu emolijentnih sredstava u periodu od tri minuta nakon kupanja, da bi se zadržala vlaga na koži. Za pranje kose treba koristiti blage neparfimisane šampone I potrebno je izbegavati da šampon dođe na ostalu tela zbog moguće iritacije ili egzacerbacije.

Za negu kože u akutnoj fazi koriste se losioni ili kreme na bazi ulja u vodi, sa što manjim brojem sastojaka, da bi se smanjila mogućnost senzitizacije I sredstva trebaju da budu hladna- pogodno bi bilo čuvati ih u frižideru, jer se na taj način postiže umirujuće dejstvo za svrab. Emolijensi se mogu koristiti više puta u toku dana, kad god se primeti da je koža suva.

U hroničnoj formi ekcema gde je koža suva preporučuju se emulzije tipa voda u ulju. Zadebljana I  lihenifikovana suva koža najbolje reaguje na upotrebu masti ili lipidima obogaćenih emulzija tipa voda u ulju. U emulzije tipa voda u ulju poželjno je dodati humektanse kao što su urea, glicerin I mlečna kiselina. Kod postojanja prskotina na koži ne treba koristiti preparate sa ureom jer mogu izazvati neprijatan osećaj pečenja na koži.

 

9. Alergeni u kozmetičkim preparatima

Para-fenilendiamin

Drugačije poznat i kao PPD, ovaj sastojak obično se može naći u farbama za kosu. Najčešće reakcije su dermatitis kože glave, lica, očiju i ušiju, uključujući osip, natečenost i osećaj gorenja u ovim oblastima.

Šea puter

Ovaj sastojak nalazi se u mnoštvu kozmetičkih proizvoda i, iako deluje bezopasno, oni koji su alergični na orašaste plodove treba da ga izbegavaju. Isto važi i za kakao puter. Čak i ako je prozvod organski, može izazvati alergijske reakcije.

Formaldehid

Ovaj alergen ulazi u sastav gelova za tuširanje, šampona za bebe, lakova za nokte, lepka za veštačke nokte, lepka za trepavice, sapuna, proizvoda za negu kose i gela za kosu. Formaldehid ima kancerogeno dejstvo i može da izazove osip i iritaciju.

Konzervansi

Bilo da se nalaze u hrani ili kozmetičkim proizvodima, konzervansi su veoma štetni. Neki od najčešćih su fenoksietanol, timerosal (poznat i kako tiomersal) i imidazolindil urea. Konzervansi mogu da izazovu crvenilo, osip i iritiranu kožu.

Mirisi

 Mirisi su, po definiciji, složene mešavine prirodnih ili sintetskih jedinjenja. Kod veoma osetljivih osoba javlja se generalizovani svrab pri kontaktu sa mirisnom komponentom. Takav je, recimo, cinamaldehid, koji reaguje sa proteinima kože i izaziva alergijsku reakciju. Alergeni potencijal imaju i peruanski balzam, citral, linalol i drugi.

Parabeni

Naziv ovih sastojaka obično se završava sa –paraben, tako da ih je lako uočiti. Najzastupljeniji su etilparaben, butilparaben, metilparaben i propilparaben, a izazivaju alergije, imunotoksičnost, reproduktivnu toksičnost i endokrini poremećaj. Mogu se naći u losionima, šamponima, regeneratorima, ili gelovima za tuširanje.

Glavni alergen u lakovima za nokte je tozilamid, formaldehidna smola. Međutim, uglavnom se ne rade testiranja na sastojke iz lakova za nokte, pa je teško proceniti učestalost ovih alergija. Kolofonijum je sastojak voskova za depilaciju, takođe alergen.

 

10. Zaključak

Poznato je da je atopijski dermatitis hronično I multifaktorijalno oboljenje, može biti genetski uslovljeno, ali etiopatogeneza nije tačno utvrđena. Smatra se da je AD delom I imune prirode, zbog izmenjenih igE antitela u krvi. Provocirajući faktori ovog oboljenja su mnogobrojni, neki su individualni, dok drugi važe za gotovo sve osobe koje imaju dijagnostifikovan AD.

Jesen I zima su godišnja doba koja ne pogoduju atopičarima I zbog toga je potrebno, da posebnoo u ovom periodu nega I zaštita budu na visokom nivou. Pod tim se misli da se zimi ne nose džemperi ili generalno stvari od vune I sintetičkih materijala, već je pamuk najbolji izbor.

Na proleće I leto stanje biva bolje ne smemo zanemariti činjenicu da su tada UV zraci jači I da se svakodnevno koža mora štititi od od sunca SPF faktorom I to bez obzira da li je koža direktno izložena suncu ili ne. SPF zaštitta od sunca savetuje se I u toku zime, jer je sunce tj. sunčevi UV zraci prisutni u toku cele godine neovisno od godišnjeg doba. Adekvatna nega podrazumeva I redovno nanošenje emolijentnih kremova koji su u isto vreme I vlažni I masni, ali hipoalergeni, jer je ovakva koža izazito suva I svrab je prisutan.

Iako je poznato da za ovo oboljenje ne postoji lek, niti njegov tačan uzrok nastanka, izbegavanjem spoljnih iritansa I pridržavanjem adekvatne nege AD se poprilično može držati “pod kontrolom”. Važno je da pacijent ili roditelj ovakvog detata razume problematiku, propozna, a dalje otkloni sve provocirajuće faktore, kao što su alergeni iz spoljašnje sredine, kozmetika, a u nekim slučajevima I ishrana može imati uticaj.

Lečenje AD I terapiju može prepisati samo lekar-dermatolog, gde su uključeni redovni pregledi ili pregledi po potrebi gde se prati stanje.

Estetičar-kozmetičar mora biti edukovan kako bi pružio adekvatnu negu koja je pogodna I preporučljiva, ukoliko se sprovodi na pravilan način. Nestručno osoblje kožu, kao naš najveći organ, može dosvesti u disbalans npr. korišćenjem neadekvatne kozmetike I kozmetičkim aparata u datom momentu, a time samo pogoršati stanje.

 

11. Literatura

Knjige:

1. Jakan Dušan, “Dermatologija I venerologija”, Beograd-Zagreb, 1981, Medicinska knjiga
2. Damjanov Ivan, Jukić Stanko, Nola Marin, “Patologija”, Prvo Srpsko Izdanje, Zagreb, 2009, Medicinska naklada
3. Čajkovac M., “Kozmetologija”, Jastrebarsko, Naklada Slap, 2000
4. Sekulović Dragana, “Primenjena Kozmetologija, Beograd, 2013
5. Isailović Gorana, Bjekić Milan, Adamović Aleksandar, “Dermatologija sa osnovama medicinske nege kože”, Beograd, 2007

Internet:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B5%D0%BC

Slike:

https://mogujatosama.rs/sites/default/files/images/Dry-Skin-Rash.jpg

https://www.avon.me/PRSuite/static/images/skin_care_advices/struktura_koze.jpg

https://herbasvet.com/wp-content/uploads/2021/11/epitel.jpg

http://www.biola.rs/image/catalog/Biola%20Blog/suva_koza.jpg

https://www.atopijskidermatitis.rs/site/assets/files/1101/ad_cover_vesti_-_dete_sa_ad-om_690x480.png

https://img.medicineh.com/img/skin-problems-and-treatments/eczema-medical-reference.jpg

https://dijetaplus.com/wp-content/uploads/2014/01/decji-ekcem.jpg

https://simptomibolesti.com/wp-content/uploads/2017/11/perioralni-dermatitis-slike.jpg