Akademija za estetiku i kozmetologiju

,,PURITY“Beograd

 

 

 

Predmet:

Nutricionistički kurs

 

 

 

Seminarski rad:

DIABETES MELLITUS

 

 

 

 

 

 

 

Polaznik:

Mr ph Nela Krstić

 

 

 

 

 

 

Sadržaj

 

 

Uvod                                                                                          3

 

Etiologija bolesti                                                                         4

 

Prevencija                                                                                   5

 

Lečenje                                                                                       7

 

Dijeta                                                                                          7

 

Pravilna ishrana kod osoba sa Diabetes Mellitus-om                     9

 

Žitarice i proizvodi od žitarica                                                     11

 

Mleko i mlečni proizvodi                                                            12

 

Meso i jaja                                                                                  13

 

Masti                                                                                          13

 

Povrće                                                                                        15

 

Voće                                                                                           16

 

Zaključak                                                                                    18

 

Literatura                                                                                    19

                                          Uvod

 

Reč dijabetes je grčkog porekla i znači ,, teče kroz,,.To odgovara glavnom simptomu ove bolesti-neprekidno uzimanje tečnosti i prekomerna produkcija urina.Urin bolesnih je slatkog ukusa otuda je dodata reč mellitus(latinski sladak) (1).

Šećerna bolest ili dijabetes(lat. Diabetes mellitus) je hronični poremećaj metabolizma koji se karakteriše povišenim nivoom glukoze u krvi.

Nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog dejstva hormona insulina. Ovo utiče na razmenu ugljenih hidrata,masti i belančevina,a samiim tim,vremenom,i na strukturu krvnih sudova,nerava i drugih vitalnih organa.

Ovo oboljenje je uslovljeno naslednim faktorima i stalno je u porastu kao posledica modernog stila života i gojaznosti.Kod mladih osoba nastaje usled genetskih poremećaja ili oštećenja pankreasa izazvanog nekim zaraznim bolestima a kod starijih osoba kao posledica sklerotičnih promena u organizmu (2).

Za šećernu bolest se zna dugo ali je prvi put izučena i opisana tek krajem 19. veka.Uloga pankreasa u nastanku dijabetesa je pripisana naučnicima Meringu iMinkovskom.Oni su radili eksperiment sa psima i otkrili da se kod pasa kojima je otklonjen pankreas vrlo brzo javljaju simptomi šećerne bolesti i da oni vrlo brzo posle toga umiru.Šarpej je 1910. otkrio da kod obloleih kod dijabetesa nedostaje jedna supstanca koju stvara pankreas i nazvao je insulin(lat.ostrvo). To je zbog toga što insulin stvaraju ćelije Langerhansovih ostrvaca u pankreasu (3).

1921. Best i Bauting su otkrili da se diabetes kod pasa bez pankreasa može sprečiti davanjem ekstrakta iz Langerhansovih ostrvaca zdravih pasa.Oni su sa saradnicima uspeli da izoluju insulin iz pankreasa govečeta na univerzitetu u Torontu, što je 1922. omogućilo njegovu primenu u terapiji šećerne bolesti, a Bauting i Mc Land za ovo otkriće godinu dana kasnije dobijaju Nobelovu nagradu.

Primena insulina u terapiji šećerne bolesti počinje da se brzo širi i primenjuje širom sveta.

 

Etiologija bolesti

 

Većina ugljenih hidrata iz hrane se proceosom varenja pretvara u monosaharid glukozu(prosti šećer) i u tom obliku dospeva u krv.Krv je prenosi do svih ćelija i ona pretstavlja izvor energije, deponuje se kao glikogen ili skladišti kao masno tkivo. Kada količina glukoze dostigne određeni nivo(posle obroka), β ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa počinju da luče insulin. On omogućava ćelijama da adsorbuju glukozu a istovremeno je i signal za konverziju glukoze u

glikogen(polisaharid) koji se skladišti u jetri i mišićnim ćelijama i po potrebi se ponovo pretvara u glukozu (4).

Bez insulina glukoza ne ulazi u ćelije,povećava se njena koncentracija u krvi i to je stanje hiperglikemije.

Normalne vrednosti šećera u krvi su od 3.6-6.1mmol/L. Hiperglikemija(diabetes) je kada je količina šećera u krvi veća od 7mmol/L .

Hiperglikemija izaziva mnoge komplikacije i bolesti, utiče na rad vitalnih organa i oštećuje ih, smanjuje rast i deobu ćelija, sintezu proteina, taloženje masti. Uzročnici za pojavu diabetesa mogu biti genteski, različite bolesti, trudnoća, lekovi kod nekih hroničnih bolesti.

Pored ovih faktora postoje i drugi kao što su unošenje velikih količina slatkiša, smanjena fizička aktivnost, loša i neredovna ishrana, stres, prelazni period kod muškaraca i žene itd.

Šećerna bolest se klasifikuje na Diabetes mellitus tip 1 i Diabetes mellitus tip 2.

Diabetes mellitus tip 1 se javlja kod mlađih osoba, obično usled autoimunih oboljenja koja uništavaju β ćelije pankreasa. Ovde je potrebno stalno I doživotno uzimanje insulina, pa se zato naziva insulin-zavisni.

Diabetes mellitus tip 2 se javlja kod starijih od 40 godina I oni imaju smanjenu sekreciju β ćelija kao posledicu abnormalnosti na nivou perifernih tkiva. Njima nije uvek potreban davanje insulina za preživljavanje I naziva se insulin-nezavisan tip (5).

Šećerna bolest se dijagnostikuje laboratorjskim testovima urina i krvi.

 

                                       Prevencija

 

Pravilna ishrana je nezaobilazna u lečenju obolelih ali i u prevenciji novih slučajeva DM tip 2. Majčino mleko štiti bebu od eventualnog oboljevanja. Preporuka je da se detetu pre navršene 1 godine života ne daje kravlje mleko jer sadrži bečančevinu kazein koja može uticati na povećanje rizika kod dece da dobiju šećernu bolest.

Ishrana koja podrazumeva stalni unos prostih šećera, rafinisanih ulja, prerađenih žitarica, hidrogenizovanih proizvoda mesa sa velikim sadržajem masnoća ima negativan efekat na normalan nivo glukoze u krvi. Ova hrana dovodi do toga da je prisutna velika količina glukoze u krvi. Da bi se razložila ta količina šećera i da bi glukoza dospela do ćelija dolazi do povećanog lučenja insulina, odnosno do preteranog angažovanja β ćelija pankreasa. Kod svakodnevnog

uzimanja ove hrane i potrebe za pojačanim lučenjem insulina može se smanjiti snaga ovih ćelija a kao posledica toga je da ubačena količina insulina nema isti učinak i dolazi do otpornosti na insulin (6).

Ovo može u kasnijim godinama dovesti do povećanja TT, povećanja vrednosti glukoze u krvi, promene na srcu i krvnim sudovima. Pored ishrane, na poremećaj glukoze utiče i genetika,

fizička neaktivnost, povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola i triglicerida, povecanje telesne mase. Šecer je tihi ubica jer se simptomi sporo razvijaju i posebno su ugrozena deca.

Uzimanje rafinisanog šećera i namirnica koje ga sadrže, dovodi telo u deficit sa vitaminima i mineralima koje šećer koristi da bi se eliminisao iz organizma. Svaki organ u telu je zahvacen procesom prevelike kiselosti kao posledice prisutnog šećera u njima. Nerafinisani šećer ima u

svom sastavu melasu pa predstavlja malo bolji izbor. Javorov sirup i med su najbolja varijanta, u malim kolicinama. Najbolji secer koji telo moze da iskoristi je šećer iz voća i nekog korenastog povrća i kvalitetnog meda.

Maslinovo ulje, pola kasicice cimeta dnevno, sargarepa, pomorandža, limun, pasulj, hleb sa celim zrnom, povrće koje sadrži vlakna, mogu smanjiti rizik od nastanka poremećaja nivoa glukoze u krvi. Sok od kupusa i šargarepe regeneriše ćelije pankreasa koje luče insulin.

Neke namirnice podstiču sporo lučenje insulina a to su: jabuka, sok od jabuke bez šećera, šljive, grejpfrut, groždje, trešnje, breskve, sočivo, crveni, crni i šareni pasulj, paradajz, jogurt, ječam, raž, ovsena kaša, pšenične mekinje, soja, špagete od integralnog brašna itd.

Namirnice koje podstiču brzo lučenje insulina su mango, marelice, banana, suvo voće, papaja, kuvana šargarepa i paškanat, kukuruz, pirinčanem i kukuruzne pahuljice, krompir, kuvani beli pirinač, prosti šećeri, čips, proso itd.

Namirnice koje podstiču umereno lučenje insulina su grašak, beli hleb, banane, razne vrste peciva, heljda, kukuruz šećerac, bareni krompir sa ljuskom.

Rizik od nastanka dijabetesa tipa II može se sprečiti higijensko- dijetetskim načinom života.

Mnoge studije su pokazale da se najbolji rezultati postižu kombinacijom individualno podešene dijete i kontrolisane fizičke aktivnosti.

 

 

Lečenje

 

Osnovni cilj u lečenju dijabetesa je otklanjane tegoba, sprečavanje akutnih i odlaganje hroničnih kopmlikacija. Time se može znatno produziti život obolelim osobama i poboljšati njihov kvalitet. Glavni cilj je podstizanje približno normalnih vrednosti glikemije, lipida i krvnog pritiska(7).

Pristupi u lečenju dijabetesa:

• Insulin u kombinaciji sa dijetom
• Oralna antidijabetska terapija u kombinaciji sa dijetom
• Samo dijeta

 

Dijeta

 

Dijeta je osnova lečenja dijabetesa. Kod gojaznih tip II dijabetičara gubitak telesne težine je osnovni cilj. Ostvarivanjem ovog cilja normalizuje se glikemija, lipidi i krvni pritisak. Dijeta je individualno prilagodjena svakom pojedincu pema njegovom načinu života, stanju

kardiovaskularnog sistema. Neophodno je odrediti energetske potrebe, ciljnu telesnu masu, vrstu terapije, intoleranciju na neke namirnice, kao i njegova kulturološka, ekonomska i verska ograničenja.

Pre svega ograničava se unos

• ugljenih hidrata (55-60%) od dnevnog energetskog unosa
• proteina 10-20% dnevnog energetskog unosa ili 0.8g/kg telesne mase
• masti, < od 30% dnevnog energetskog unosa
• holesterol < od 300mg na dan
• dijetna vlakna > 25g/1000 cal , maksimalno 50g/ dana

 

 

 

 

 

 

Neophodne su periodične kontrole dijabetičara u savetovalištu za dijabetes i uskladjivanje i korigovanje dijete u skadu sa tokom i razvojem bolesti.Samokontrola je jako bitna kod

dijabetičara jer od nje zavisi tok i razvoj bolesti.Obuku dijabetičara obavlja lekar endokrinolog sa saradnicima.

 

 

Program samokontrole obuhvata:

• Kontrolu telesne težine
• Poseban režim ishrane
• Fizičku aktivnost
• Davanje insulina ili uzimanje tabletirane terapije
• Redovno merenje visine šećera u krvi
• Evidencija rezultata na kontrolnim pregledina
• Korišćenje odgovarajućih minerala, vitamina i antioksidanasa

 

 

Pravilna ishrana kod osoba sa Diabetes Mellitus-om

 

Energetsku vrednost obroka bitno je uskladiti sa telesnom masom. Ako je telesna

masa veća od idealne, što je najčešće slučaj kod dijabetesa odraslih, energetska vrednost dnevnog obroka treba da je takva da dovede do smanjenja telesne mase na idealnu vrednost.U ovakvim slučajevima dijeta treba da ima karakter dijete za mršavljenje.

Dijabetičari koji imaju telesnu masu manju od idealne treba pojačanom ishranom da dovedu telesnu masu do idealne. Idealnu telesnu masu treba održavati odgovarajućom ishranom (8).

Namirnice sa visokim sadržajem biljnih vlakana smanjuju potrebu organizma za

insulinom. Vlakna skraćuju vreme kontakta hranjivih sastojaka sa površinom creva i vezivanjem ugljenih hidrata usporavaju i otežavaju resorpciju glukoze iz creva. Ishrana bogata mahunarkama (pasulj, grašak,…), integralnim žitaricama, voćem i povrćem može da bude najbolja odbrana od dijabetesa. Složeni ugljeni hidrati iz voća, povrća, žitarica i mahunarki, u organizmu sagorevaju lagano i ravnomerno (a ne kao slatkiši koji sagorevaju gotovo trenutno), dajući tako dovoljno vremena insulinu da iskoristi glukozu.

 

 

Način ishrane kod osoba sa dujabetesom ne traži rigurozna odricanja, glad ni stroge režime koji mogu da iscrpe organizam. Izbalansirana, raznovrsna ishrana i umerenost u  količini pružiće organizmu samo najbolje. Organizam mora da bude snabdeven optimalnim unosom svih hranljivih materija (ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina, minerala i vode).

 

Dijabetičarima se savetuje da jedu češće i  to 5-6 pravilno rasporedjenih obroka od kojih su tri glavna ( doručak, ručak, večera)  i 2-3 sporedna , prepodnevna I popodnevna užina I ako treba pomoćni obrok pre spavanja. Ovako rasporedjeni obroci će sprečiti da dodje do nagomilavanja šećera u krvi I smanjti opasnost od oštećenja krvnih sudova. Najbitnije u ishrani dijabetičara je potpuno izostaviti proizvode koji u sebi sadrže šećer, što su čokolade, bombone, keks, torte I ograničiti  upotrebu belog hleba I proizvode od belog brašna. Nesumnjivo veliki značaj imaju dijetetska vlakna jer vezivanjem vode ova vlakna bubre stvarajući zaštitnu mrežu koja smanjuje upijanje masti, belančevina I šećera iz creva. Tako se sniđava nivo šećera u krvi, odnosno nema velikih skokova šečera posle obroka. Iz tog razloga dijabetičari treba da jedu raženi I crni hleb I proju kao I peziva od integralnog brašna.

 

Veoma je važno napraviti pravilan izbor namirnica sa niskim glikemijskim indeksom koji označava brzinu porasta šećera u krvi nakon uzimanja određene hrane. Važno je da dijabetičari dobro poznaju glikemijske indekse, jer tako mogu sastavljati jelovnike i biti oprezni kod upotrebe namirnica koje imaju veliki glikemijski indeks. Takođe na taj način mogu u jednom obroku kombinovati namirnice sa višim i nižim glikemijskim indeksom. Idealna hrana su namirnice koje imaju glikemijski indeks do 45. Hranu čiji je glikemijski indeks od 45 do 60 treba koristiti povremeno, a onu čiji je glikemijski indeks preko 60 redje.

 

Žitarice i proizvodi od žitarica

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Žitarice (glikemijski indeks)
Ječam	22	Kukuruz	56
Ovas	26	Pirinač neglazirani	59
Pšenica	41	Pirinač glazirani	98
Heljda	55

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Brašno i pahuljice (glikemijski indeks)
Mekinje mešane	44	Pšenične pahuljice	74
Ovsene pahuljice	53	Zobene pahuljice	87
Pšenčni griz (krupno mleveni)	66	Pirinčane pahuljice	90
Kukuruzno brašno	71

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Hleb i peciva (glikemijski indeks)
Palenta (od žutog brašna)	40	Kačamak (od belog brašna)	68
Crni hleb	51	Prepečeni hleb, kifla, peciva, đevrek	72
Integralni raženi hleb	52	Makaroni (kuvani 5 minuta)	46
Raženi hleb	64	Beli hleb	72

 

Prednost imaju hleb i peciva od celih zrna žitarica, tj. od integralnog brašna jer imaju manji glikemijski indeks, a bogatiji su biljnim vlaknima. Preporučuje se mladi kuvani kukuruz, kuvana pšenica povremeno, mekinje i ovsene pahuljice. Povremeno bi trebalo jesti mekinje sa kiselim mlekom ili jogurtom radi regulisanja pražnjenja creva. Umesto mekinja mogu se koristiti ovsene, ječmene ili ražane pahuljice. Izbegavati upotrebu testa kome je dodat šećer (kolači, slatka testa) kao i testa sa skrivenim masnoćama (lisnata testa).

Mleko i mlečni proizvodi

Mleko I mlečni proizvodi (glikemijski indeks)
Jogurt (od obranog mleka)	14	Jogurt (od punomasnog mleka)	34
Obrano mleko	28	Sladoled	50
Punomasno mleko	38

 

Mleko i mlečni proizvodi su bogat izvor visoko kvalitetnih belančevina, ali zbog visokog procenta masnoća i mlečnih šećera, dijabetičarima se preporučuje u ishrani upotreba obranog mleka, time se smanjuje unos zasićenih masnih kiselina, kalorijski unos, što utiče na manje postprandijalne skokove šećera u krvi. Pri kupovini mleka i mlečnih proizvoda obratiti pažnju na procenat mlečne masti u proizvodu i kupovati proizvode sa što manjim procentom mlečne masti. Takođe koristiti u ishrani nemastan mladi sir od obranog mleka.

 

 

                                                       Meso i jaja

 

Dozvoljena je upotreba svih vrsta posnog mesa i ribe (teletina, govedina, piletina,

ćuretina, pastrmka, oslić, skuša, grgeč,…). Bitan je i način pripreme ovih namirnica pa se preporučuje kuvanje, pečenje bez dodatka masnoća (vatrostalna posuda), pečenje na roštilju ili barite sa malo ulja. Pre pripreme treba odstraniti vidljive masnoće, a kod živinskog mesa odstraniti i kožicu koja je veliki izvor holesterola. Dozvoljena je i upotreba jaja, ali njihov unos treba ograničiti na dva sedmično jer žumance ima visok sadržaj holesterola.

Naročito treba ograničiti unos žumanceta ukoliko je dijabetes praćen hiperlipidemijom. Ograničenje se odnosi na unos žumanceta pa se može pojesti i više jaja bez žumanceta (10).

 

 

                                      Masti

 

Prednost imaju masti biljnog porekla, naročito kukuruzno, suncokretovo i maslinovo ulje, koja štite krvne sudove od ateroskleroze. Unos masti treba ograničiti kod gojaznih dijabetičara. Preporučuju se biljna ulja kao preliv za salate (omogućuju apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima – A, D, E i K; daju bolji ukus i produžuju osećaj sitosti) i kao dodatak već skuvanim jelima (jela se pripremaju bez masnoća, a u gotova jela se dodaju manje količine ulja). Ne preporučuje se prženje u masnoći, pohovanje i pravljenje raznih sosova sa masnoćama. Poželjno bi bilo da udeo zasićenih masti (životinjskih) ne pređe 10% ukupnog kalorijskog unosa, a udeo nezasićenih masnih kiselina (biljnih) 20% od ukupnog kalorijskog unosa.

 

Povrće

 

 

 

Povrće (glikemijski indeks)
Kikiriki	14	Šargarepa	73
Soja	18	Paškanat	11
Pasulj – tetovac	27	Instant pire krompir	71
Mladi grašak	32	Krompir pire	58
Šareni pasulj	42	Bareni krompir	36
Cvekla	66	Smrznuti grašak	39

 

Prednost treba dati povrću  koje sadrži mali deo ugljenih hidrata, belančevina i zanemarljiv deo masti (zelena salata, blitva, spanać, kelj, prokelj, tikvice, paprike, paradajz, krastavac, kupus, karfiol, rotkvica,…). Ovo povrće je male kalorijske vrednosti, a bogato je

vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima. Povrće bogato skrobom (krompir, šargarepa, cvekla,…) ima veću energetsku vrednost i glikemijski indeks, pa treba da je manje zastupljeno u ishrani u odnosu na zeleno povrće. Mahunarke imaju veliku kalorijsku vrednost, ali su bogate biljnim vlaknima pa se koriste u ishrani povremeno. Povrće (naravno koje može) treba koristiti sirovo kao salate, da bi im se očuvali vitamini, minerali i biljna vlakna. Termička obrada povrća, naročito mahunastog, krompira i korenastog povrća, dovodi do povećanja glikemijskog indeksa. Usitnjenje, pasiranje i gnječenje takođe utiče na povećanje glikemijskog indeksa obrađenog povrća. Pri termičkoj obradi povrće ne treba prekuvati, tj. raskuvati.

 

       Voće

 

 

 

Voće (glikemijski indeks)
Trešnje	22	Mango	55
Višnje	22	Kajsija	57
Grejpfrut	25	Banana	62
Šljiva	32	Suvo grožđe	65
Jagoda	32	Ananas	66
Kruška	36	Dinja	64
Jabuka	38	Lubenica	72
Breskva	43	Sok od jagode	33
Pomorandža	43	Sok od pomorandže	43
Kivi	52

 

Voće je veoma značajna namirnica u ishrani zbog visokog sadržaja vitamina, minerala, organskih kiselina, antioksidanasa, biljnih vlakana i raznih drugih hranjivih sastojaka. Svo voće je izvanredna hranjiva namirnica za dijabetičare, samo treba paziti na količinu i dinamiku kojom se uzima. Voćne obroke je najbolje rasporediti u nekoliko uzimanja (obroka) u toku dana da bi izbegli postprandijalne skokove glikemije. Voće je najbolje jesti sa korom (gde se kora jede). Mogu se koristiti i sveže ceđeni voćni sokovi umesto voća, mada se prednost daje svežem voću zbog visokog sadržaja biljnih vlakana. Ne preporučuje se upotreba slatkih kompota, džema i kandiranog voće.

Čaj – upotrebljavati blage biljne i voćne čajeve (nana, kamilica, šipurak, šalfija,…). Izbegavati jake čajeve (crni, indijski, ruski).

So – osobe sa hipertenzijom mogu uzimati do 2 grama, a osobe sa normalnim arterijskim pritiskom do 4 grama.

Začini – koristiti sve začine u umerenim količinama. Začini sa ograničenom upotrebom jesu: senf, majonez, tartar sos, pire od paradajza.

Zasladjivači- odlike prirodnih zasladjivača , fruktoze I manitola, su da sporije dižu šećer  I njih treba uzimati ograničeno samo pod uslovom da je dobro regulisana bolest dok oni koji su gojazni ili imaju loše regulisan šećer treba da uzimaju veštački zasladjivač, najbolje steviju.

Mineralne vode – mogu se koristiti bez nekog obraničenja, ali se mora obratiti pažnja na koncentraciju natrijuma u njima. Mineralne vode sa visokim sadržajem natrijuma mogu uticati na porast arterijskog pritiska.

Alkoholna pića – dozvoljena je upotreba manjih količina alkoholnih pića povremeno, ako je šećerna bolest dobro regulisana. Alkoholna pića ne treba piti na prazan želudac.

Kao dodatak ishrani mogu se koristiti specijalno izbalansirane kombinacije vitamina i minerala za dijabetičare, koje se mogu naći u apotekama.

Zaprška – Dijetetska ishrana isključuje upotrebu zaprške u pripremi jela i variva. Ovaj princip je uslov za dobru ishranu i zdravih osoba (10).

 

Priprema hrane -Namirnice koje se koriste u ishrani dijabetičara mogu da se upotrebljavaju na sledeće načine: sveže, kuvane, kuvane pod parom (pretis lonac), kuvane na pari, dinstane (kuvani u vodi i ulju u poklopljenoj posudi), pečene u l specijalnoj posudi u kojoj hrana neće zagoreti), , pečene u rerni, pečene na roštilju. Samo pržena i pohovana hrana nije dozvoljena dijabetičarima, a nju bi trebalo da izbegavaju i zdravi.

Sveže namirnice treba da su prvenstveno zastupljene u ishrani (povrće, voće, mlečni proizvodi, jaja, meso). Pored svežih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su konzervisane zamrzavanjem (povrće, voće, meso), i proizvode specijalno pripremljene za dijabetičare (razne vrste sladila, džemova, keksa, čokolade, testenina, hleba, testa, napitke i dr.). Znatno ređe treba koristiti konzervisano voće, povrće, meso, polugotova ili gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetičare).

 

                                       ZAKLJUČAK

 

U hrani je i uzrok bolesti i lek. Ukoliko dugo vremena unosimo hranu koja nije kvalitetna i dobra javlja se gubitak energije, motivacije, umor, migrena, bolovi u

zglobovima, tegobe sa varenjem, promene na koži, depresija, gojaznost, carcinom, šećerna bolest. Danas je nažalost teško prepoznati nepoželjnu hranu. Tehnologija je toliko napredovala da i najopasnije namirnice prepoznajemo kao najsladje zbog dodatih začina i boja.

Ne postoji hrana bez štetnih materija. I u organskoj hrani se nalaze štetne materije ali u manjoj meri. Zagadjeni vazduh, voda i zemlja sadrže puno štetnih supstanci. Danas se u biljkama nalaze pesticidi, u životinjskom mesu različiti hormoni i antibiotici koji

izazivaju različite zdrvstvene probleme. Najbolje je koristiti, ako je moguće, namirnice koje su gajene na zemljištu koje nije zagadjeno, u blizini vode koja nije zagadjena, na svežem vazduhu. Ovo ima veliki značaj jer nam govori da možemo biti zdravi pametnim unosom hrane.

 

 

 

I kao što je Hipokrat rekao:

 

 

 

NEKA VAŠA HRANA BUDE VAŠ LEK, A VAŠ LEK VAŠA HRANA

 

 

 

 LITERATURA

 

1. ADA: Clinical practice recommendations. Diabetes Care 2000; 23 (Suppl 1)
2. Alberti KG, Zimmet PZ: Definition, diagnosis and classification of diabetes, provisional report of WHO Consultation. Diab Med 1997, 15:539-544. April 15, 2004
3. American Academy of Family Physicians, Lifestyle Changes to Manage Type 2 Diabetes, january 1, 2009. Diabetes Care 2008: 31: S55-
4. American Diabetes Association: Clinical Practice Recommendations 2002. Diabetes Care, 25; 1: 69-70.
5. American Diabetes Association: Clinical Practice Guidelines 2000. Diabetes Care 22 (Suppl): S1
6. Diabetes Care 2002; 25 (Suppl 1): S64-S68
7. American Diabetes Association: Diabetes Neuropathy (Position Statement).Diabetes Care 2002; 25 (Suppl 1): S85-S89
8. American Diabetes Association: Report of the Expert Committee on the Diagnosis and Classification of Diabetes Mellitus. Diabetes Care 2000, 23 (Suppl 1).
9. Aslander- Van Vliet E, Smart C, Waldron S. Nutritional management in childhood and adolescent diabetes. ISPAD Clinical Practice Consensus Guidelines 2006-2007. Pediatr Diabetes 2007; 8: 323-
10. Nacionalni vodič za diabetes mellitus Republike Srpske, oktobar 2004.

Prevencija tipa 2 dijabetesa, Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi, Ministarsvo zdravlja Republike Srbije, Srpsko lekarsko društvo, Novembar, 2005.god.