DERMOROLER, AKNE I DERMOPEN - kolokvijum na predmetu Medicinska kozmetika

Na predmetu Medicinska kozmetika studenti treće godine smera ESTETIČAR-KOZMETIČAR polagali su kolokvijum.

Tema kolokvijuma bio je dermoroler, dermopen, akne i uklanjanje bradavica termokauterom.

Dermoroler ili kolagen-indukciona terapija je tretmam namenjen zreloj koži lica i prevenciji starenja kože. Ovaj tretman se radi na principu mikro iglica koje deluju na kožu klijenta i omogućavaju da serum, koji je prilagođen tipu i potrebi kože, prodre i deluje u najdubljim slojevima.

Dermapen je elektronski uređaj koji koristi fine i sitne iglice koje probijaju kožu vertikalno. Koristi metod štampanja da postigne precizno kontrolisanu dubinu u koži kako ne bi došlo do oštećenja epiderma. Ono što dermapen svrstava u sam vrh antiage metoda 21. veka je mogućnost podešavanja dubine prodiranja iglice. 

Bradavice smo uklanjali termokauterom. Termokauter radi na principu male sonde – elektrode – kroz koju prolazi elektirčna struja te se na vrhu elektrode razvije vrlo visoka temperatura kojom se uništava tkivo. 

Tretman se izvodi se u lokalnoj anesteziji kako bi klijentu eliminisali neprijatan osećaj.

 

Rezultat je glatka koža bez bradavica i ožiljaka. 

Aknoznu kožu smo tretirali klasičnim higijenskim čišćenjem, parenjem lica i komedoekspresijom.

Više o smeru ESTETIČAR-KOZMETIČAR pogledajte OVDE

Akne

Akne (lat. Acne vulgaris) su inflamatorno (upalno, zapaljensko) oboljenje kože, uzrokovano promenama u pilosebacealnoj jedinici (strukturi koja se nalazi u koži i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridružene lojne žlezde). Uobičajeno je da se akne nazivaju bubuljice.

Ovo stanje obično nastaje tokom puberteta, i naročito je zastupljeno u populaciji zapadnih zemalja, što se objašnjava većom genetskom predisponiranošću. Akne su pojavni oblik preteranog odziva lojnih žlezdi na uobičajene nivoe muškog hormona testosterona. Kod većine ljudi ovaj prenaglašen odziv nestaje tokom vremena i oko dvadesete godine akne nestaju ili se u najmanjoj meri povlače, bilo delimično bilo privremeno. Međutim, ne postoji način pomoću koga se može pouzdano predvideti koliko dugo vremena će one opstati, i kod nekih osoba one se zadržavaju decenijama, i opstaju u tridesetim i četrdesetim godinama života, pa ponekad i kasnije. Akne pogađaju veliki procenat populacije u nekom od životnih razdoblja.

Sam izraz akne potiče iz netačno preuzetog grčkog izraza άκμή (akme, u smislu osipa kože) koji se sreće u spisima Etiusa Emideusa.

Simptomi

Najuobičajeniji oblik akni sa kojim se srećemo je poznat pod imenom “acne vulgaris”, što u prevodu znači “uobičajene akne.” Prekomerno lučenje loja iz lojne žlezde deluje u sprezi sa začepljenjem kanala lojne žlezde kroz koji se loj, kod zdrave kože, normalno oslobađa. U nekim slučajevima može doći i do poremećaja procesa izumiranja ćelija u površinskim podslojevima kože koji dovode do prekomernog ljuspanja kože, čiji mikrokomadići mogu dospeti u kanal pore lojne žlezde i tako fizički omesti normalno oslobađanje loja. Tada se lojne izlučevine nakupljaju u koži, u unutrašnjosti blokiranog kanala, stvarajući povoljne uslove za rast bakterije Propionibacterium acnes koja se i inače nalazi u koži ali se pod ovim uslovima nekontrolisano razmnožava. Kao reakcija na ovu pojavu, u koži se pokreću zapaljenski procesi, dolazi do upale koja stvara vidljivi znak na površini kože. Lice, grudi, leđa, ramena i nadlaktice bivaju obično najpogođenije regije tela.

Tipične povrede, ili rane, uzrokovane aknama su: komedoni, papule, pustule, noduli i zapaljenske ciste. One predstavljaju u većoj meri upaljene oblike ispupčenja rumene boje koja su ispunjena gnojem. Neupaljene lojne žlezde, koje se pravilnije nazivaju epidermoidne ciste, se pojavljuju ili zajedno sa aknama ili samostalno, ali nisu uvek prisutne. Nakon nestanka rana izazvanih aknama, mogu ostati mali ožiljci koji mogu biti i neuočljivi golim okom.

Osim posledica koje predstavljaju ožiljci, glavno dejstvo akni je psihološko i ogleda se u smanjenju samopouzdanja i depresiji. Akne se obično pojavljuju tokom puberteta, kada su mladi ljudi i inače skloni osećanju nesigurnosti.

Uzročnici akni

Nije u potpunosti poznat uzročnik, ili uzročnici, akni. Poznato je da postoje i nasledni činioci. Nekoliko činilaca je uočeno u proučavanjima procesa vezanih za akne:

  • Hormonska aktivnost, poput menstrualnog ciklusa i puberteta.
  • Stres, koji pokreće povećano lučenje hormona nadbubrežnih žlezda (hormoni stresa).
  • Hiperaktivnost lojnih žlezdi, koja je uzrokovana između ostalog i preko prethodno pomenuta dva mehanizma.
  • Nagomilavanje izumrlih ćelija površinskih slojeva kože.
  • Bakterije u porama, usled čijeg prekomernog prisustva telo pokreće alergijsku reakciju.
  • Iritacija kože ili češanje bilo koje vrste aktivira i potpomaže upalne procese.
  • Upotreba anaboličkih steroida.
  • Bilo koji preparati, lekovi koji sadrže halogene (jodidi, hloridi, bromidi), litijum, barbiturate, ili androgene.
  • Izlaganje visokim nivoima jedinjenja hlora, pogotovo hlornim dioksinima, može uzrokovati snažnu i dugotrajnu pojavu akni poznatiju kao hlorakne.

Tradicionalno, pažnja je uglavnom usmeravana na hormonski izazvano prekomerno lučenje loja koja je smatrana glavnim doprinosiocem ovoj bolesti. Nedavno je veća pažnja posvećena pojavi suženja lojnih kanala jer se ona smatra drugim najvažnijim činiocem u razvoju bolesti. Abnormalno ljuspanje ćelija u površinskim podslojevima kože, abnormalno vezivanje ćelija unutar folikula dlake (“hiperkeratinizacija“), i nagomilavanje vode unutar kože (koje izaziva nadimanje tkiva kože i pritisak na kanale sve do njihovog zatvaranja) su pojave predložene kao važni delujući mehanizmi. Nekoliko hormona je dovedeno u vezu sa aknama: muški hormoni testosteron, dihidrotestosteron (DHT) i dihidroepiandrosteron sulfat (DHEAS), kao i insulinu sličan faktor rasta 1 (IGF-I). Osim toga, pokazalo se da je koža koja je sklona aknama otporna prema insulinu.

Razvoj akni (acne vulgaris) u zrelijem dobu je neuobičajen, mada je ovo starosno doba pogodno za drugo oboljenje kože pod imenom Rosacea (rozacea) koja ima i sličnu pojavnu sliku. Prave akne (acne vulgaris) kod zrelijih osoba mogu biti pokazatelj, ili odličje, drugih povezanih stanja poput trudnoće ili poremećaja poput sindroma policističnih jajnika ili retkog Kašingovog sindroma.

Zablude vezane za poreklo akni

Postoje zablude o uzroku akni i o stvarima koje ih ne uzrokuju. Najčešće su:

  • Dijeta (način ishrane). Jedna pogrešna studija navela je na zaključak da čokolada, pomfrit, čips i šećer, između ostalog, utiču na akne.[1] Nedavno sproveden pregled naučne literature pokazuje da nema argumenata niti u korist niti protiv ovih tvrdnji.[2] Konsenzuz postignut među zdravstvenim radnicima je taj da oboleli od akni treba da isprobavaju različite načine ishrane i uzdržavaju se od uzimanja onih namirnica za koje otkriju da utiču na pogoršanje stanja akni.[3] Skorašnje proučavanje, sprovedeno nad 47,335 žena otkrilo je pozitivnu epidemiološku pridruženost između konzumiranja, pogotovo obranog, mleka i pojave akni.[4] Istraživači iznose hipotezu da ova pridruženost može biti uzrokovana hormonima (poput goveđeg IGF-I) prisutnog u kravljem mleku; ali ovaj podatak nije definitivno potvrđen. Morska hrana, sa druge strane, može sadržati relativno visoke nivoe joda, ali verovatno nedovoljno da izazove navalu akni. Ipak, osobe koje su sklone aknama će možda poželeti da izbegnu prekomerno konzumiranje namirnica sa visokim sadržajem joda. Takođe se predlaže postojanje veze između načina ishrane sa visokim sadržajem šećera i akni. Prema ovoj hipotezi, iznenadno odsustvo akni u zemljama koje ne pripadaju zapadnim područjima može se objasniti njihovim načinom ishrane koji ima niski glikemijski indeks.[5] Neophodna su dodatna istraživanja su kako bi se utvrdilo da li smanjen unos namirnica visokog glikemijskog indeksa (poput gaziranih napitaka, slatkiša, belog hleba) može značajno ublažiti akne, mada konzumiranje namirnica visokog glikemijskog indeksa treba svakako svesti na minimum, zbog njihovog uticaja na opšte zdravstveno stanje.[6]
  • Nedostatak lične higijene. Akne nisu uzrokovane nečistoćom. Ova zabluda verovatno potiče od činjenice da su u mehanizam nastajanja akni uključene i infekcije. Zapravo, blokada koja stvara akne nastaje duboko unutar kože u uskom kanalu folikula dlake, iz kojeg ih je nemoguće isprati. Ovi čepovi se formiraju od ćelija i loja koji stvara telo. Bakterije uključete u proces su iste te koje su i inače prisutne u koži. Redovno čišćenje kože može ublažiti, ali ne i preduprediti, akne kod određene osobe i veoma su male varijacije u ispoljavanju akni uzrokovane varijacijama u higijeni. Sve što prevazilazi veoma nežnu negu može zapravo pogoršati povrede i čak podstaći pojavu novih kroz oštećivanje ili presušivanje kože.
  • Seks. Rašireni su mitovi koji tvrde da masturbacija potpomaže pojavu akni i da ih, suprotno njoj, celibat ili seksualni odnos mogu izlečiti. Ne postoje naučni podaci koji dokazuju činjeničnost bilo koje od ovih tvrdnji.