DEJSTVO MASAŽE NA ORGANIZAM

DIPLOMSKI RAD

DEJSTVO MASAŽE NA ORGANIZAM

 

 

Sažetak – Masaža je terapija koja se izvodi mehaničkim pritiskom na organizam, kako bi se na taj način organizam opustio i rešio tegoba. Namenjena je za sve uzraste.

Dokazano je još od davnina da je korišćena kao sredstvo u lečenju, da je lekovita za astmu, bolove, jačanje ekstremiteta, lečenju neuralgija. A danas, koristi se za opuštanje, relaksaciju, otklanjanje tegoba i umora, pokretanje cirkulacije, zatezanje i vraćanje tonusa kože, leči glavobolju.

Primenjuje se kod svih delova tela i ima uticaj i na organe.

Klasična masaža je jedna od najčešće korišćenih masaža i najpopularnijih. Njen zadatak je da opusti, oslobodi stresa i napetosti klijenta. Čak se koristi i u kombinaciji sa drugim masažama.

Sportska masaža je grublja i bolnija masaža u odnosu na klasičnu. Pre početka sportske, telo uvek zagrevamo i pripremamo klasičnom masažom. I praktikuje se najčešće kod sportista ili osoba koje se bave nekom fizičkom aktivnošću za opuštanje napetih mišića i kod grčeva.

Akupresura se zasniva na lečenju pritiskom na određene aku-tačke koje se nalaze na telu. Taj pritisak mora biti jak i bolan. Kako bi svaka od tih tački imala dejstvo na neki organ.

Aromaterapijska masaža se razlikuje od ostalih,ne po pokretima, već po vrsti ulja kojom se izvodi. Ulja kojom se izvodi su prirodna, eterična i dosta koncentrovana.

Ove masaže imaju i zajednička dejstva, od kojih su: uklanjanje napetosti i nervoze, vraća balans telu, uklanjanja glavobolju, pospešuje se cirkulacija, nadoknađuje se san, uklanjaju se bolovi, pospešuje disanje, smanjuje se otok, tretiramo miće, postiže se bolja detoksikacija organizma i podstičemo cirkulaciju krvi i limfe.

 

Ključne reči – dejstvo masaža, klasična, sportska, akupresura, aromaterapijska masaža, istraživanje.

 

Sadržaj

 

1. Uvod………………………………………………………..9

1.1. Cilj i značaj rada …………………………………….10

1.2. Predmet istraživanja………………………………10

1.3. Metode rada……………………………………………10

2. Istorija masaža……………………………………..11
3. Klasična masaža…………………………………..13
4. Dejstvo masaže na organizam………….14

4.1. Glava i lice……………………………………………….15

4.2. Masaža glave………………………………………….16

4.3. Masaža lica……………………………………………..17

4.4. Vrat i ramena………………………………………….18

4.5. Ruke…………………………………………………………19

4.6. Masaža ruku. …………………………………………20

4.7. Leđa. ……………………………………………………….21

4.8. Grudni koš i stomak. …………………………..23

4.9. Donji deo tela. ……………………………………..24

4.10. Stopala. ……………………………………………….27

5. Klasična masaža. ……………………………….30
6. Sportska masaža. ………………………………32
7. Akupresura. ………………………………………..34
8. Aromaterapijska masaža. …………………37
9. Istraživanje. ………………………………………..38
10. Zaključak. ……………………………………………42
11. Literatura. …………………………………………..43

 

 

1. Uvod

 

Masaža ima za cilj da opusti mišiće, da deluje na neke nerve, da ukloni bolove i napetost kod čoveka.

Ona predstavlja pritiskanje na tačno određene delove tela, preko kože deluje na nervni, mišićni i limfni sistem.

Jedno od dejstava masaže je pokretanje cirkulacije krvi, što znači više kiseonika, a manje štetnih materija iz ćelija mišića. Što je i njena glavna korist. Kada su mišići ispunjeni kiseonikom imaju više energije za svakodnevne aktivnosti.

Za cilj ima i rešenje bola u zglobovim i mišićima, pokreće gipkost tela, vraća tonus kože i deluje antistresno.

Masaže ne predstavljaju samo običnu relaksaciju, već se koristi i kao preventiva protiv nakupljanja stresa, fizičke i emotivne napetosti.

Parcijalna masaža može trajati od petnaest minuta do pola sata, a u nju spada masaža jednog dela tela, na primer ledja ili ramena. Ona nije bolna, osim kada je u pitanju jako napet mišić, ali i tada je dozvoljena vrlo mala količina bola.

Kao posledica masaže moguće je dobiti upalu mišića iz istog razloga kao i u sportu – mišić koji je duže neaktivan nakon povećane stimulacije reaguje upalom.

U cilju što boljih rezultata svaka masaža ima svoj metod i dejstvo rada.

1.1. Cilj i značaj rada

Cilj ovog rada je definisanje, uloga i značaj masaže na organizam kroz analizu najvažnijih teorijskih i praktičnnih delova masaže.

1.2. Predmet istraživanja

Predmet ovog rada je istraživanje kako masaža može da deluje na ljudski organizam, koje su idikacije i kontraindikacije, koje su popularne sve vrste masaža.

1.3. Metode rada

Kako bi se razumeo pojam i funkcionisanje dejstva masaže na organizam proučavana su naučna i teorijska znanja u svrhe izrade ovog rada, uključujući relevantnu literaturu. Metode korišćene pri izradi rada su metode analize i sinteze, metod deskripcije, analiza literature, statističke metode, istraživanje za stolom (desk research).

 

2. Istorija masaže

 

Postoje istorijski podaci koji dokazuju da je masaža najstariji oblik fizičke medicine poznat ljudima. Poreko reči ,,masaža’’ je, međutim, veoma nejasno. Neki kažu da je možda potekla od arapske reči maš, koja znači ,,blago pritiskati’’. Druga teorija kao osnovu navodi grčku reč massein, koja znači ,,gnječiti’’ ili ,,mesiti’’. Moguće je i da svoj nastanak duguje francuskoj reči masser, čije je značenje ,,prati’’ (kosu).[1]

Jedan od najstarijih tekstova, koji sadrži brojne podatke o masaži, njenoj upotrebi, dejstvu i svrsi lečenja jeste medicinski tekst, kineski Nej Čing, koji je napisao Žuti Car.

Slika 2. Jedna od slika iz knjige ,,Žuti Car’’

Kao što postoje razna verovanja o poreklu masaže, tako i o nastaku. Sem Kine, postoje i dokazi iz Egipta. Gde postoje slike na zidinama jednog groba, o masaži stopala i šaka, koje datiraju daleke 2330.p.n.e. Sem Kine i Egipta, postoji i Indijska ajurvedska medicina, koja datira oko 1800 godina pre n.e. gde se navodi masaža kao sredstvo u lečenju.

Da je masaža dobra i lekovita, njene vrline veličali su i mnogi brojni grčki i rimski lekari i filozofi. Neki od zagovornika masaže bili su Sokrat, Herodot i Platon. Poznati grčki lekar ,,otac medicine’’ Hipokrat, u svojim beleškama navodi da se ,,trljanjem može učvrstiti suviše labav zglob, i opustiti zglob koji je suviše krut … energično trljanje učvršćije, dugotrajno trljanje dovodi do tanjenja delova, a umereno trljanje ih podstiče na rast’’ .

Sem Hipokrata, mnogi drugi lekari su uspeli da uz pomoć masaže ublaže astmu, bolove, jačali ekstremitete, lečenju neuralgije.

Osnivač moderne masaže je švedski profesor Per Henrik Ling (1776-1839), koji je početkom devetnaestog veka razvio sopstvenu tehniku, poznatiju pod nazivom ko ,, švedska masaža’’.

Švedska masaža sastojala se iz gimnastike, fiziologije i tehnike masaže iz Egipta, Kine, Grčke i Rima.

Danas masaža postaje sve popularnija, sem u bolnicama i banjama, zastupljena je i privatno i u klubovima zdravlja i lepote.

Masažu ne možemo olako shvatiti, kao običan metod trljanja, već za nju je potrebno i znanje anatomije i fiziologije. Postoji više vrsta masaža, kao i njihovih dejstava, od kojih ćemo izdvojiti najzastupljenije i objasniti ih.

 

3. Klasična masaža

 

Masaža se deli i razvija u posebne discipline.

Jedna od najpoznatijih masaža je klasična masaža, koja se koristi kod upalnih procesa mišića i bolesti kože. Ali sem klasične masaže, postoji i unapređena refleksna masaža, koja je prisutna i koristi se u lečenju kod nekih unutrašnjih organa i oboljenja.

Masaže možemo podeliti u tri grupe:

• Po načinu delovanja na organizam
• Cilju njene primene
• Prema načinu tretiranja i sredstvima koja se koriste

Svaka od ovih grupa se deli na dodatne pod grupe. A to su:

• Masaža po načinu delovanja na organizam – klasična i refleksna
• Prema cilju njene primene – medicinska, sportska i kozmetička
• Prema načinu tretiranja i sredstvima koja se koriste – vakum masaža, manuelna (ručna), vibraciona (sa elektroaparatima) i masaža pritiskom vode ili vodene pare

 

4.  Dejstvo masaže na organizam

 

Pod dejstvom masaže nastaje niz lokalnih i opštih reakcija u organizmu koje obuhvataju učešće gotovo svih organa i tkiva.[2]

Tokom masaže imamo subjektivni osećaj, kako tokom masaže tako i posle, koji je prijatan. Klijent koji je napet i umoran po završenoj masaži, nakon dva do tri sata ima osećaj prijatne svežine i olakšanja.

Tokom masaže usled aktivne hiperemije normalna je pojava crvenila kože, kao i povećanje lokalne i opšte temperature tela.

Ako se masaža ne izvodi pravilno ili je suviše energična, klijent može imati osećaj izlomljenosti, pogoršanje raspoloženja, pojačanje ili pojavu bolova u predelu koji se masira. Sem toga možemo izazvati i neke druge komplikacije obolelog mesta ili celog organizma.

Naravno, tokom masaže, dozvoljena je mala količina bola.

Mehaničko delovanje masaže na kožu korist je za njenu čistoću, ishranu i aktivnost,

jer uklanja otpadne produkte, pa olakšava, stimuliše i poboljšava sekreciju i funkciju znojnih i lojnih žlezda. Pri masiranju mehanički se odstranjuju nagomilane, delimično odvojene epidermalne ljuspice deskvamiranih epitelnih ćelija, zaostali sekret kožnih lojnih i znojnih žlezda i prisutne bakterije sa površine sa površine kože. Uklanjanjem mrtvih ćelija kožne pore ostanu otvorene i omogućava se bolja respiracija kože.[3]

Pogodna je za podsticanje osveženja potkožnog tkiva i kože, i dovodi do njene regeneracije, poboljšanja enzimskih i biohemijskih reakcija. Kao krajnji produkt masaže jeste svežina kože, veća elastičnost, bolju ishranu, uklanjaju se bore, efekti masaže su umirujući i sedativni, tako da samim tim pozitivno utiče i na nesanicu, glavoblju, stres.

Dva glavna efekta kod masaža:

• Kozmetičko osvežavanje kože
• Podstiče se bolja ishrana kože i analgezija ( uklanjanje i prestanak bola ). Sa njenim dejstvom povećavamo tonus i elastičnost mišića, povećava se kontraktilna funkcija, a usporava atrofija mišića ( opušteni mišići ), ukoliko su mišići atrofirali oporavljamo ih. Sem što se tkiva snabdevaju kiseonikom i šećerom, masažom povećavamo snagu i sposobnost mišića, i ubrzava uspostavljanje normalnog stanja posle zamora.

Masažom delujemo na dva nervna sistema: kako na periferni, tako i na centralni nervni sistem. Da bi delovali na te nervne sisteme zavisi od izbora masaže, kao i od doziranja (inteziteta i trajanja). Ako je nežna, blagog pritiska (glađenje), površinska dovodi do smanjenja nervne nadražljivosti i umiruje nervni sistem. U suprotnom, ako jako pritiskamo (gladimo), posebno ako jako lupkamo, tapkamo dovodimo do malaksalosti nervnog sistema.

 

4.1. Glava i lice

 

Glava i lice su delove tela koji su najviše podvrgnuti spoljašnjim uticajima. To je zbog toga jer su na njima smesteni glavni čulni organi, pomoću kojih dobijamo informaciju iz spoljašnjeg sveta – vid, sluh, miris i ukus.[4]

Lice je deo tela koje je zaduženo za naše raspoloženje i stanje. To je veoma složen proces koji se sastoji iz nekoliko desetina mišića koji usaglašeno rade, što je zaslužno da lice može da održava na stotine varijanti emocija. Ali na žalost, mana ovoga je ta da se na licu pre svega odražava stresno stanje, koje izaziva napetost mišića u oblasti očiju, glave, vilice i usta, što kao posledicu dovodi do glavobolje, opadanja kose, peckanja u očima, bolova u oblasti vrata i ramena.

Takođe, mišići koji su u sklopu lica, a nalaze se dugo pod uticajem stresa mogu da izazovu glavobolje, osećaj umora.

Pošto dolazi do gubitka elastičnosti kože, lice je izloženo ranom starenju kože i počinje da gubi zategnutost, čiji su krajnji ishod bore.

Kako bi smanjili napetost, oslobodili se stresa i poboljšali svoje zdravlje korisno bi bilo da u svoj dnevni raspored dodamo i petominutne masaže, koje bi praktikovali pre sapvanja.

 

 4.2. Masaža glave

 

S obzirom da je glava deo tela koji retko dodirujemo, možemo i da ne primetimo da su njeni mišići gornjeg dela glave napeti. To izaziva poremećaj u cirkulaciji, što pogoršava ishranu kose, čini je mrtvom i lomljivom. Zbog toga što se ta oblasti graniči sa čelom, slepoočnicama i potiljkom, dolazi do prenapetosti mišića gornjeg dela glave, što može da dovede do poremećaja u cirkulaciji u susednim oblastima i da bude uzrok glavobolje, pa čak i migrene.[5]

Za cilj masiranja gornje oblasti glave jeste opuštanje mišića te oblasti, kao i svih ostalih oblasti glave koje se graniče sa njom.

Samim tim pojačava cirkulaciju, jača koren kose, poboljšava njen izgled kao i strukturu, lišava nas glavobolje, poboljšava kako fizičko, tako i psihološko stanje, posebni efekti se postižu u lečenju zubobolja i zapaljenju sinusa.

Masažom razvijamo svest o čulima; telo se sagledava u svojoj dvostrukoj dimenziji: kao paket treba otvoriti i kao savršeno sredstvo za duhovno oslobađanje i napredovnje.

 

4.3. Masaža lica

 

Pošto svoje lice gledamo svakodnevno u ogledalu, prirodno bi bilo da više pažnje poklanjamo tom delu tela. Ali, suprotno tome što konstanto razgledamo svoje lice, mi ga se retko setimo i često ne obraćamo pažnju na to da su mišići lica napeti. Masažom ćemo omogućiti da bolje istražite svoje lice i da usporite proces starenja, koje je uslovljeno stalnom napetošću mišića lica.

Korisni efekat masaže lica jeste tretman koji predstavlja efikasan način za umirenje i ublažavanje najrazličitijih glavobolja, bilo da su nastale zbog stresa, upalom sinusa, menstrualnim problemima ili lošim varenjem. Pošto masažom podstičemo dotok krvi u lice, ten se podmlađuje i dobija zdrav sjaj. Neki se radije opredeljuju za redovnu masažulica nego za fejs-lifting (operativno zatezanje kože lica koje se obavlja u domenu kozmetičke hirurgije), jer su blagotvovrni efekti ove masaže veoma vidljivi. Ljudi sa redovnom masažom izgledaju dosta mlađe nego što jesu.

 

4.4. Vrat i ramena

 

U današnje vreme je retko da možemo sresti čoveka kojeg nikada nije bolela glava ili ramena. Veći deo populacije pati od ove upale koja donosi veliki broj neprijatnosti.

Kod pravilnog držanja tela, u vratnim mišićima nije poželjno da se pojavljuju nikakve prenapetosti. Međutim, sve više imamo naviku da blago savijemo glavu napred kada razgovaramo ili sedimo ispred televizora,a sav taj napor dovodi do pojave ogromne napetosti vratnih mišića, s obzirom da čovekova glava iznosi oko pet do sedam kilograma.

Zbog loše navike naklanjanje glave ka napred vremenom izaziva smanjenje pokretljivoti vrata i često je uzrok pojave glavobolje i napetosti u očnim mišićima.

Takođe, zbog prenapetosti vratnih mišića negativno može uticati na funkcionisanje ramenih zglobova. U kombinaciji nepravilnog držanja tela i odsustvo dovoljnog fizičkog opterećenja, izazvano pasivnim načinom života, koji je sve više zastupljeniji u današnjoj populaciji, dovodi do toga da rameni zglobovi gube pokretljivost i gipkost. Kao posledica toga dovodi do smanjenja dubine disanja, pogoršava se cirkulacija tela, učestalost glavobolja, pogoršava se varenje.

Ako bi svakoga dana odvojili pet minuta za masažu oblasti vrata i ramena pomoći će nam da izbegnemo gore navedene neprijatne posledice, samom masažom poboljšavamo naše zdravlje i podižemo životni tonus.

Tretmani masaže mogu u mnogome pomoći da ublaži ili ukloni navedene probleme. Kao prvo, tokom tretmana mi telo dovodimo do stanja duboke fizičke opuštenosti, gde se opušta kompletna mišićna masa tela što dovodi do optimalne cirkulacije tela. Značajne zone tretmana su pluća i grudni koš kako bi disanje bilo duboko i opušteno, a rameni deo se tretira radi boljeg opuštanja mišića. Tretiranjem refleksne zone vratnog dela, dovodimo do opuštanja  mišića vrata i vratnih pršljenova na kičmi. Takođe pažljivo se masira cela kičma, naročito vratni pršljenovi u cilju da poboljšamo funkcionisanje nervnog sistema.

Svakako, terapeut će akcenat staviti na celokupno opuštanje tela, tako da se nakon tretmana klijenti osećaju opušteno i bez tegoba.

Kao preporuka, tokom radnog vremena bilo bi poželjno obratiti pažnju na ispravno sedenje, na ispravno držanje kičme, vrat i ramena da su opušteni.

 

4.5. Ruke

 

Pre nego što napravimo svoj prvi korak na nogama, ruke su te koje su prve zadužene da upoznamo i osetimo svet oko sebe.

Zahvaljujući rukama možemo da radimo sve aktivnosti koje zelimo i da iskažemo svoja osećanja.

Neke od aktivnosti su: podizanje,držanje, bacanje i hvatanje, pisanje, crtanje…

Koristimo ih čak i u gestikulaciji i u ispoljavanju naših emocija i psiholoških stanja.

Ruke spadaju u najpokretniji i najdinamičniji deo tela. Pošto su stalno aktivne i u nekom su pokretu, nagomilani stres i napetost mogu se zadržati u njihovim mišićima i zglobovima. Pošto su ruke povezane sa vratom i glavom, mogu izazvati i dovesti do pojave glavobolje, bolova u vratu, ramenom pojasu, pa čak i leđima.

Neke od pogodnosti masaže ruku, jesu te: da dovodi do opuštenosti mišića, pokretanja cirkulacije u toj oblasti, ublažavanje bolova kod mišića, povećava se radna sposobnost, stimulacija kako krvnog, tako i limfnog sistema, poboljšava se njihov rad i snaga, kao i pokretljivost.

Tokom masaže tela svu brigu i pažnju najviše zaslužuju baš one, ruke. One su uvek aktivne, nikada nisu opuštene i nikada nemaju vremena za odmor. I sve je to zbog konstantnog rada mišića ( bicepsa i tricepsa ) koji rade usaglašen, skupljaju se i opuštaju naizmenično.

 

4.6. Masaža ruku

 

Kod masaže ruku veoma je bitno da vodimo računa i da obratimo pažnju na nerve, gde su oni i kuda oni prolaze. Jer u suprotnom ako je masaža agresivna i pritisak jak može izazvati veoma neprijatne senzacije.

Sem nerava, moramoobratiti pažnju i na važne krvne sudove, koji se nalaze na unutrašnjem žlebu nadlaktice. Mere opreza su i na šakama, jer klijent kojeg masiramo možda pati od artritisa. Pa zbog toga moramo biti nežni i zamoliti ga da govori šta oseća i da li mu je masaža prijatna.

Dejstvo masaže je takvo da limfi, koja cirkuliše kroz organizam i kupi sve štetne materije koje izazivaju infekcije, ubrza kretanje i da se sve te štetne materije izluče iz organizma.

Masaža je od velikog značaja za ruke, a i za ceo organizam, jer svoje ruke, ručne zglobove i šake koristimo konstantno. Samom masažom podstičemo gipkost, snagu i veoma je delotvorna kod osoba čiji je posao vezan za tastaturu kompjutera, frizeri, maseri, osobe koje se bave nekim sportom (tenis, odbojka…), ili čišćenje kuće.

Sem opuštanja ruku, vraćanja gipkosti i snage, podstičemo i lučenje endorfina. A endorfin je još i poznat kao ,,hormon sreće’’, koji podstiče osećaj euforije, zadovoljstva i umanjuje osećaj bola.

 

4.7. Leđa

 

Kada su leđa u pitanju njihova masaža je vrlo blagotvorna, ma koliko godina imali.

Neki od faktora koji utiču na stvaranje ,,čvorova’’ na leđima jesu:

• Nepravilno držanje tela,
• Fizički ili emotivni stres,
• Dugotrajno zadržavanje položajana koji nismo navikli ( npr. čučanje ili rad u bašti ),
• Previše sportske aktivnosti,
• Dugotrajno učenje ili statičan način života,
• Čak i negativan faktor može biti preterao mekana posteljina.

Tokom života većina ljudi ima problema sa leđima, a masažom ti problemi mogu se ublažiti, otkloniti i redovnom masažom sprečiti ponovni nastanak problema.

Pažnju treba obratiti i voditi računa ukoliko je bol veoma jak i uporan, obavezno se obratiti lekaru za pomoć.

Takođe, moramo voditi računa i o kičmi, koja se nalazi u oblasti leđa i sastoji se od 33 pršljenova, sem kičme nalazi se i grupa mišića koja omogućava visok stepen pokretljivosti i gipkosti ove zone.

Prema statističkim podacima, kod 75% ljudi se pre ili kasnije pojavljuju problemi sa leđima. To mogu biti bolovi, čak i pomeranja kičmenog diska. Mi veći deo dana provodimo sedeći u fotelji. Fizički posao je mnogo korisniji za zdravlje, jer tada dolazi do rastezanja leđnih mišića i otklanjaju se napetosti.[6]

Masaža jeste zdrava i dobra za opuštanje i uklanjanje bolova, ali može biti i pogubna po zdravalje ukoliko:

• Masiramo delove koji su zahvaćeni infektivnim oboljenjem kože;
• Obrađujemo regiju direktno u predelu svežeg ožiljnog tkiva;
• Inflamatorne procese ili natečene regije;
• Primenjivati jak pritisak direktno nad kičmom;
• Obrađivati regije iznad čvorova i kvrga bez konsultovanja sa lekarom.

 

4.8. Grudni koš i stomak

 

Srce i pluća kao naši najvažniji organi za život, smešteni su u grudnom košu.

Srce je zaduženo da obezbeđuje krvotok i da celom telu obezbedi hranljive materije, a pluća su odgovorna za disanje, ona obezbeđuju kiseonik za sve organe i izbacuju štetni ugljen-dioksid. Dok su svi ostali organi koji su osetljivi, zaštićeni rebrima.

Napinjanje grudnih mišića dovodi do upale mišića i ramene oblasti, i gornjeg dela leđa, što može dovesti do otežanog disanja.

Dnevno je dovoljno pet minuta masaže ove oblasti, kako bi:

• efikasno otklonili napetost,
• poboljšali stanje celog organizma,
• izbacujemo toksične materije, pospešujemo varenje,
• otklanjamo mišićne bolove,
• olakšavamostanje kod jakog kašlja
• slabi napade astme
• uklanjamo bol u grudima
• pospešuje disanje
• otklanja i reguliše bolne menstrualne cikluse

Kod masaže trbuha moramo voditi računa, jer to je veoma osetljiva oblast, pokreti moraju biti nežni i laganiji u odnosu na ostale delove tela.

Blag pritisak mora biti i oko ključne kosti, jer su tu prisutni mnogi živci i krvni sudovi.

Čak postoji mogućnost da masaža bude neugodna, tako da je bolja opcija u tom slučaju da je preskočimo i pređemo na neku drugu regiju. U nekim slučajevima je čak i moguće da maser ne praktikuje masažu stomaka zbog osetljivosti tkiva.

Posebne mere opreza moramo voditi kod žena koje su trudne, osoba koje pate od hipertenzije ili problema sa gastrointestinalnim traktom (sistem za varenje).

Masaža neće odgovarati i prijati osobama koje su imale obrok pre masaže.

Prilikom masaže stomaka i grudnog koša tretiramo i sekvence:

• masaža kože
• masaža mišića grudi
• masaža organa u grudnoj duplji.

 

4.9. Donji deo tela

 

Udonji deo tela spadaju noge, butine, kolena, cevanice,zglobovi, stopala.

Tokom života naši delovi tela su izloženi pritisku, ali akcenat treba staviti na donji deo tela koji je zadužen za držanje celog organizma. Kao što su nam ruke zadužene da radimo svemoguće operacije i izražavanje svojih emocija, noge su te koje podnose veliko opterećenje i daju nam mogućnost kretanja u prostoru.

Zato nakon napornog dana naše noge imaju osećaj težine, javlja se otok i bol. Te imaju potrebu za odmorom i opuštanjem.

Na noge ne utiče samo naše telo i opterećenje, već na njihovu upalu ima uticaj i hod, trčanje, celodnevno stajanje na poslu ili nošenje visokih potpetica.

I pored svega naše noge imaju osećaj da je svaki korak sve teži i teži, što se odražava na našu kičmu, članci postaju sve napetiji i na skočnom zglobu se javlja otok.

Kao i kod ostalih regija tako i kod ove, ako bi u svoju svakodnevnu rutinu ubacili i pet minuta masaže postigli bi od odličan efekat.

Najbolja preporuka je da se noge masiraju posle bavljenja sportom, obavljanja neke fizičke aktivnosti, ili na kraju radnog dana. Smatra se najefikasnijim načinom da se oslobodimo svih komplikacija.

Masažom postižemo:

• oslobađanje bola u nožnim mišićima,
• otklanjamo umor,
• osećamo se mlađe,
• pokrećemo energičnost,
• podstičemo cirkulaciju krvi i limfe,
• pomaže u prevenciji pojave proširenih vena,
• smanjujemo količinu nakupljene tečnosti,
• masažom otklanjamo bol u donjem delu leđa,
• odlična je za uvod u vežbanje, kao i opuštanje nakon vežbi (tako sprečavamo ukočenost mišiča),
• odlična je za opuštanje.

Neke od osetljivih regija na koje bi trebalo obratiti pažnju i voditi računa:

• zona unutrašnje strane natkolenice ima veliki broj živaca i krvnih sudova,
• zadnja strana kolena,
• zatkolena jama- prostiranje velikih krvnih sudova i nerava,
• proširene vene,
• mesta gde je koža osobe istanjena.

Na takvim mestima masiramo blago i bez dugog zadržavanja.

Postoje i regije gde se masaža može izvoditi grublje i jače. Ali opet sve u dogovoru sa klijentom i odabirom vrste masaže.

Stanja i regije kod kojih je masaža zabranjena, a to su:

• osobe koje su skoro putovale avionom, a pojavio im se bol u nogama- to ukazuje na duboku vensku trombozu,
• oboljenja i tegobe kao što su plantarni fascitis ili koštanih egzostoza- to je posao za stručnjaka,
• nikako masirati regije gde je koža inflamirana ili natečena regija (tromboflebitis),
• sveže ožiljno tkivo,
• i koža na kojoj je primećeno neko infektivno stanje.

 

4.10. Stopala

 

Stopalo se smatra jednim od osetljivih zona, gde treba obratiti pažnju.

Zbog same građe stopala, predstavlja jedan od zahtevnijih sistema nerava, tetiva, mišića, refleksnih zona i kostiju koji su zaduženi za našu pokretljivost.

Sem što su jedan od složenijih i osetljivijih organa, oni spadaju i u najpokretljiviji i najelastičniji deo tela.

Nekada stopala izgledaju kao ljudski amortizeri, što nije ni čudo da su na kraju napornog dana veoma bolna i umorna!

Zašto je masaža stopala korisna svakog dana, jeste da:

• otklanja napetost mišića,
• vraća gipkost i pokretljivost,
• pokreće se cirkulacija (posebno kod osoba koje pate od hladnih stopala),
• opušta,
• ublažava bolove i probadanja,
• održava njihovu fleksibilnost,
• smanjuje pojavu grčeva u tabanima (jer dolazi do oslobađanja mišića od nagomilanih toksina),
• otklanja glavobolju,
• otklanja menstrualne bolove.

Kao i kod ostalih delova tela gde postoje  mere opreza, tako i kod stopala moramo obratiti pažnju na:

• kod osoba koje pate od artritisa,
• problem sa čukljevima,
• kurije oko,
• kalozne izrasline ( bradavice ),
• deformitet nožnih prstiju,
• voditi računa i izbegavati masiranje regije oko uraslih noktiju ( veoma su bolna),
• obratiti pažnju da li je osoba golicljiva,
• izbegavati jak pritisak kod osoba koje imaju proširene vene,
• izbegavati mesta gde postoji žulj,
• inflamatorni procesi ( gljivična oboljenja ).

 

5. Klasična masaža

 

Klasična masaža poznata je još i kao manuelna masaža.

Jedna je od najčešće korišćenih masaža i spada u grupu najpoznatijih.

Često je ljudi mešaju sa relax masažom jer imaju dosta sličnosti. Ali ipak te dve masaže se jedna od druge razlikuju po intezitetu, metodom izvođenja, nameni, pa čak i po ambijentu.

Relax masaža ima za cilj da klijnta opusti i dovede do sna, dok klasičnom masažom koja je jačeg inteziteta, postižemo bolju cirkulaciju , rešava klijente stresa i napetosti. I jedna od većih razlika je ta da klasična masaža može biti bolna, ali u granicama normale.

I najčešće je koristimo kao uvodnu masažu, kojom postižemo zagrevanje pred neku jaču i intezivniju masažu ( sportsku ).

Tokom klasične masaže postižemo:

• otklanjanje napetosti,
• tretiramo mišiće,
• izbacujemo štetne toksine iz mišića,
• postižemo bolju detoksikaciju organizma i izlučivanje vode

Nakon samog tretmana klijentima vraćamo fleksibilnost i normalno funkcionisanje celog organizma.

Kod klasične masaže važi jedno osnovno pravilo tokom same procedure koje se mora poštovati , a to je da masažu počinjemo i završavamo blagim zahvatima. Jer time klijentu dajemo do znanja da smo počeli ili završili proceduru.

Svi pokreti u klasičnoj masaži su isti kao i pokreti koji se primenjuju u drugim vrstama masaže. Postoji pet karakterističnih pokreta u klasičnoj masaži, a to su:

1. glađenje
2. trljanje
3. gnječenje
4. lupkanje
5. vibracije

Vremenski period koliko klasična masaža traje zavisi od regije koju tretiramo. Za svaku regiju ima određeno vreme koliko traje masaža:

• gornji deo ekstremiteta traje od 10-15 minuta
• donji deo ekstremiteta 15-20 minuta
• stomak i grudi 15-20 minuta
• masaža celog tela 45-60 minuta

 

6. Sportska masaža

 

Sportska masaža je, kao što i već njen naziv kaže, prvenstveno namenjena za sportiste. Ali nije zabranjena ni kod osoba koje se ne bave.

Sa razvojem sporta ova masaža je postala sve više popularna i zastupljenija. Gde je bila od velikog značaja za sportiste.

Ono što nju razlikuje od klasične, jeste da je njen intezitet jači, a pokreti su isti.

Intezitet sportske masaže nema za cilj da bude jak i bolan, već treba da se prilagodimo specifičnim okolnostima sporta.

Sportskom masažom postižemo:

• oporavljamo mišiće, tetive ili ligamente nakon neke sportske ili fizičke aktivnosti
• smanjujemo mišićnu napetost
• postižemo duboku telesnu i psihičku opuštenost
• pripremamo telo za bolje funkcionisanje ( što tokom dana, što tokom treninga )
• smanjujemo i uklanjamo mlečne kiseline iz tela
• ublažavamo i sprečavamo nastanak grčeva u mišićima
• pokrećemo cirkulaciju krvi i limfe
• istežemo i opuštamo mišiće

Karakteristika ove masaže jeste ta da traje kraće (30-40 minuta), a intezitet je jači.

Tokom treninga ili neke druge fizičke aktivnosti moguće su povrede, tako da moramo obratiti pažnju na klijenta.

Pre nego što krenemo sa masažom kod takvih osoba, koje imaju neku povredu, pregled treba da izvrši stručan medicinski radnik. Neke od povreda iziskuju rendgenski snimak.

U suprotnom, možemo izazvati trajne posledice.

 

7. Akupresura

 

Akupresura spada u grupu medicine koja je poreklom iz Azije. Sklop je japanske i kineske tradicionalne medicine.

Zasniva se na lečenju pritiskom na određene tačkena telu, koje su još i poznate kao aku-tačke.

Te tačkese nalaze duž četrnaest meridijana. Pritiskom na određene tačke ublažavamo određene simptome ili tegobe i poboljšavamo opšte stanje organizma.

Svaka akupresurna tačka povezana je sa nekim organom u organizmu, gde samim tim akupresurnom masažom delujemo na rad unutrašnjih organa.

Akupresurom postižemo:

• uklanjanje napetosti i nervoze,
• pruža otpor bolesti,
• vraća ravnotežu telu,
• smanjuje glavobolju,
• utiče na regulisanje probavnog sistema,
• bolovi u ramenom i vratnom predelu,
• bolovi u predelu leđa,
• bolovi,
• alergije,
• menstrualni bolni ciklus,
• nesanica,
• reguliše digestivne smetnje,
• mučnina

Nekada u nekim slučajevima klijenti oseteefekat već nakon prvog tretmana, a nekima je potrebno malo više, kako bi njihovo telo i organizam odreagovao.

Kako bi masaža imala dejstvo nekada je dovoljno i dva minuta pritiskakanja prstima. Ali taj pritisak da bi bio pravilan, mora da bude čvrst i bolan.

U akupresuri postoje i razične tačke, kod kojih moramo obratiti pažnju o:

• kod trudnica,
• otvorene rane,
• proširene vene,
• upaljena ili inficirana koža,
• sveža ožilljna mesta,
• tumori
• prelomi

 

8. Aromaterapijska masaža

 

Ova masaža je poznata još pod nazivom masaža sa eteričnim uljima. Jer glavni akcenat se stavlja na upotrebu čistih eteričnih ulja, koja se koriste tokom procedure.

Molekuli kod eteričnih ulja su sićušni i imaju sposobnost da prodru kroz kožu i dospeju u krvotok i limfu.

Eterična ulja koja koristimo tokom procedure su prirodna, bez parabena, veštačkih mirisa i boja. Veoma su koncentrovana i potrebno je samo par kapi kako bi započeli tretman i postigli željeni efekat.

Efekat aromaterapijske masaže jeste  da:

• očuva fizičko, psihičko i duhovno zdravlje
• deluje na kožu,
• eliminišu se svi štetni toksini iz organizma,
• opuštaju se mišići,
• otklanjanje stresa,
• dovode do potpune relaksacije,
• reguliše varenje.

Ono na šta moramo obratiti pažnju jeste da li je klijent alergičan na neku biljku.

 

9. Istraživanje

 

Na osnovu petnaest klijenata izvršeno je istraživanje.

Gde je na svakom klijentu primenjena po jedna vrsta masaže od navedenih:

• klasična masaža,
• sportska masaža i
• aromaterapijska masaža.

Pre početka svake masaže izvršen je pregled klijenata i konstatovanje tegoba. Nakon ispitivanja i pregledanja klijenata dolazi se do zaključka da klijenti imaju iste ili slične tegobe, kao što su:

• ukočenost u predelu vrata i ramena,
• bol u lumbalnom delu,
• napetost mišića,
• česte glavobolje,

Svaki ispitanik pre početka masaže popunio je sledeći upitnik:

Primer1. Upitnika za klijente

 

Upitnik za klijente

 

Datum:___________________________

Ime i prezime:__________________________________________________________

Datum rođenja:_________________________________________________________

Pol:

Muški__________

Ženski__________

Prebivalište:___________________________________________________________

Telesna težina:_________________________________________________________

Vrsta tretmana (masaže):_________________________________________________

_____________________________________________________________________

Problematika:__________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

Efekat nakon masaže:____________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

Utisak nakon masaže:____________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

 

 

 

_________________                                                         _____________________

Potpis klijenta                                                                                      Potpis masera

 

U istraživanju su učestvovali isptanici oba pola polna struktura prikazana je u grafiku1.

Grafikon 1. Polna struktura ispitanika:

Na osnovu grafika vidimo da je u istraživanju učestvovalo više pripadnika ženskog pola.

Tabela 1. Prikazana je polna struktura u odnosu na vrste masaža

	Muško	Žensko
Klasična masaža	1	4
Sportsksa masaža	4	1
Aromaterapijska masaža	2	3

 

Na tabeli je prikazana polna struktura u odnosu na vrstu masaže, gde se može videti koliko je muških, a koliko ženskih ispitanika dobilo klasičnu, sportsku ili aromaterapijsku masažu.

Klijenti kojima je primenjena klasična masaža imali su efekat: da su nadoknadili san, nisu imali osećaj težine, povukao im se otok, psihički su bili rasterećeni, imaju elana za rad, prestanak glavobolje.

Klijentima kojima je primenjena sportska masaža imali su efekat: istezanje mišića, smanjenje upale mišića, osećali su se opušteno.

Aromaterapijskom masažom postigli smo dejstvo: opuštenost, delovano je na sinuse i disajne puteve, olakšano je disanje i smanjen je pritisak u glavi, otklanjanje stresa, psihički rasterećeni.

Nakon istraživanja dolazimo do zaključka da su se svi klijenti nakon jednog tretmana masaže osećali bolje, da je pozitivno delovala na njihove tegobe i da su više imali elana za život i rad. Samim tim se podiže svest o značaju masaže i njenom dejstvu, da sem što opušta ima i lekovito dejstvo.

Jedan ispitanik se redovno masira, zbog svojih zdravstvenih problema sa migrenom. Ustanovljeno je da ima problema sa cirkulacijom i da je to uzrok stalne migrene. Ali zbog svojih godina i krhkosti kostiju nije u mogućnosti da redovno vežba. Ali kao zamenu za vežbanje primenjuje tretman masažom, jednom do dva puta sedmično. Zahvljujući tretmanima nema više problema sa migrenom, može normalno da obavlja svakodnevne poslove.

 

10. Zaključak

 

Masaža jeste vrsta terapije koja se izvodi putem mehaničke energije koja se prenosi usled pritiska. Može se primeniti na svim delovima tela, kao što su: glava, lice, vrat, ramena, ruke, grudni koš, stomak, leđa, noge, stopala.

Može se primenjivati kod svih uzrasta.

Njeno dejstvo jeste da klijenta opusti, odmori i reši tegoba. Neki od dejstava su: relaksacija, deluje antistresno, utiče na prokrvljenost, podstiče cirkulaciju, vraća tonus koži, vraća osećaj prijatne svežine, opušta mišiće, nadoknađuje san, rešava nas bolova, migrene, pospešuje disanje.

Postoji više vrsta masaže, a neke smo čak i objasnilu u radu, a to su klasična, sportska, akupresura i aromaterapijska masaža.

Klasična masaža ili manuelna masaža se najviše koristi u praksi. Ona je prisutna tokom svake masaže, da li kao glavni tretman ili je uvod u neku intenzivniju masažu.

Sportska masaža  spada u grupu intenzivnijih masaža i koristi se najčešće kod sportista, za zagrevanje mišića pre fizičke aktivnosti ili za opuštanje mišića nakon fizičke aktivnosti.

Akupresura se izvodi tako što se samo vrši mehanički pritisak na određene aku-tačke na telu.

Aromaterapijska masaža jetse masaža gde se akcenat stavlja na eteričnim uljima koja su prirodna, bez parabena, veštačkih mirisa i boja. I dosta su koncentrovana u odnosu na klasična ulja za masažu.

Navedene masaže sem što imaju dosta zajedničkih dejstava imaju i zajednike ili slične pokrete. Samo se razlikuju po jačini pritiska i vrsti preparata kojim se izvode.

U radu je prikazano istraživanje o dejstvu masaže na organizam. Gde je učestvovalo 15 ispitanika, od kojih je na svakom ispitaniku prema starosnoj dobi, polu i tegobi primenjena određena vrsta masaže. U istraživanju je primenjeno tri vrste masaže: klasična, sportska i aromaterapijska masaža.

Na kraju istraživanja dolazimo do zaključka da masaža ima pozitivno dejstvo na organizam, kako psihički, tako i fizički. Imali su osećaj psihičke rasterećenosti, osećali su se svežije i odmornije, imalisu volju i snagu za rad, nisu imali osećaj otečenosti, niti su imali problem sa glavoboljom.

 

11. Literatura

 

1. Carigen S., MASAŽA – Kako da brzo i jednostavno otklonimo bol, napetost i stres, Aruna, Beograd, 2006.
2. Dr. Čanev R., MASAŽA, Izdavačka zajednica ,,Veljko Vlahović’’, Beograd, Društvo za nauka i umetnost, Štip, 1989.
3. Ellsworth A., Altman P., MASAŽA – Anatomija, Data status, Beograd, 2012.
4. Sonato R., MASAŽA – Put do zdravlja i uživanja – tehnike i programi, EVRO-GIUNTI, Beograd, 2001.
5. Vičelo Braun Deniz, MASAŽA- Praktični priručnik, Alnari & Otvorena knjiga, Beograd, 2003.
6. Vulović D., OSNOVI KINEZITERAPIJE 11- MANUELNA MASAŽA, Klinika za rehabilitaciju ,, Dr Miroslav Zotović’’, Beograd, 2005.

 

 

[1] Deniz  Vičelo  Braun,  ‘’Masaža – Praktični  Priručnik’’, ( Alnari & Otvorena knjiga, Beograd, 2003),  11.

[2]Dragan  Vulović, Osnovi Kineziterapije  11– Manuelna Masaža, (Klinika za rehabilitaciju ,, Dr Miroslav Zotović’’, Beograd, 2005), 14.

[3] Dragan  Vulović, Osnovi Kineziterapije  11– Manuelna Masaža, (Klinika za rehabilitaciju ,, Dr Miroslav Zotović’’, Beograd, 2005), 14.

[4] Simona Carigen , Masaža – Kako da brzo i jednostavno otklonie bol, napetost i stres, (Aruna, Beograd, 2006),  11.

[5] Simona Carigen , Masaža – Kako da brzo i jednostavno otklonie bol, napetost i stres, (Aruna, Beograd, 2006),  12.

[6] Simona Carigen , Masaža – Kako da brzo i jednostavno otklonie bol, napetost i stres, (Aruna, Beograd, 2006),  52.

 

Diplomski rad

Tema: Dejstvo masaže na organizam

Mentor: Milena Ninić

Nevena Todorović, 16119/16

Beograd, 2019. godine