+381607237853 akademija.purity@gmail.com

BENIGNI TUMORI KOŽE

SEMINARSKI RAD

BENIGNI TUMORI KOŽE

 

 

SADRŽAJ:

 

Uvod………………………………………………………….1

Tumori kože-uzroci…………………………………….1

Dijagnostikovanje tumora…………………………..2

Lečenje tumora…………………………………………2

Podela tumora………………………………………….2

Benigni tumori…………………………………………3

Vrste benignih tumora………………………………3,4,5,6

Tipovi mladeža…………………………………………7,8

Komplikacije mladeža………………………………9

Lečenje mladeža……………………………………..10

Dermoskopija………………………………………..11

Zaključak………………………………………………12

Literatura……………………………………………..13

 

 

1.UVOD

 

Reč „tumor”reč latinskog porekla označava oteklinu koja je nastala povećanjem tkiva ili organa, zbog bujanja ćelija ili otoka (edema) tkiva zbog zadržavanja tečnosti ili krvarenja unutar tkiva.

TUMOR– RAK je izraz kojim se označava oboljenje praćeno nekontrolisanom i ubrzanom deobom ćelija nekog tkiva koji svojim rastom može zahvatiti druga tkiva i organe. Tako stvorene ćelije se mogu širiti u druge delove tela putem krvi ili limfnog sistema. Karcinom može da obuhvati grlić materice, vulvu, matericu, jajnike, jajovode i dojku i manifestuje se kroz pojavu otoka, krvarenja, bolova.

 

1.1 TUMOR KOŽE- UZROCI

 

Tumor- rak kože nastaje kada dođe do greške (mutacije) u DNK ćelijama kože. Mutacije uzrokuju nekontrolisan rast ćelija- tako dolazi do stvaranja raka.

Rak kože se prvo manifestuje na gornjem sloju kože odnosno epidermu. Područje na kojem se rak pojavi određuje vrstu, a samim tim i mogućnosti lečenja. Veliki deo oštećenja DNK u ćelijama kože rezultat je ultraljubičastog (U V) zračenja.

Međutim, rak se može pojaviti i na mestima koja se ne izlažu sunčevoj svetlosti. Uzroci raka mogu biti:

  • Izloženost radijaciji,
  • Nasleđe
  • ili pad imuniteta zbog druge maligne bolesti mogu biti uzrok.

Svi ga mogu dobiti, ali najugorženije grupe su:

  • Osobe sa svetlom kožom i svetlim očima
  • Osobe sa velikim brojem mladeža po telu
  • Osobe sa naslednim faktorom
  • Osobe koje žive na velikim geografskim visinama
  • Osobe koje su se lečile od posledica radijacije
  • Osobe koje su se mnogo izlagale suncu ili veštačkim izvorima UVA zračenja

 

1.2 DIJAGNOSTIKOVANJE TUMORA

 

Tumori kože se lakše dijagnostikuju jer se pojavljuju na površini kože.

Postoji više metoda za dijagnostikovanje tumora:

 

  • Ultrazvuk
  • Magnetna rezonanca
  • Mamografija
  • Galaktografija
  • Papanicolau test

 

1.3 LEČENJE TUMORA

 

U većini slučajeva rak kože se otkrije na vreme, i moguće ga je izlečiti, ali rak koji se proširio na druge organe teško je izlečiv.

Da bi se sprečilo oboljevanje od raka treba se pridržavati određenih mera opreza:

 

  • Izbegavanje izlaganja suncu od kasno ujutru do rano popodne
  • Potrebno je nositi šešir, naočare za sunce, duge rukave, pantalone
  • Pre izlaganja suncu obavezno naneti kremu sa zaštitnim faktorom
  • Ukoliko se na koži pojave mladeži neobičnog izgleda, sumnjiva oštećenja kože

 

1.4 PODELA

 

Tumori kože mogu biti:

 

  • Benigni
  • Permaligni
  • Maligni

 

Osnovna razlika između benignog i malignog tumora je ta što se benigni ne širi dalje ka drugim organima putem krvi, dok se maligni širi u okolne organe putem krvi ili limfnog sistema i zahvata jedan ili više organa (npr. jetra) ili sistema (npr. kosti) u organizmu. Jedino maligni tumori “napadaju” okolna tkiva i mogu da metastaziraju.

 

2. BENIGNI TUMORI

 

Glavna karakteristika benignih tumora kože je da njihove ćelije imaju ograničen rast i da su slične normalnim ćelijama tkiva. Dok rastu, benigni tumori takođe potiskuju okolne ćelije ali ih ne uništavaju.

Karakteristike benignog tumora:

  • Jasno su diferencirani,
  • pomični su,
  • i ne metastaziraju,
  • dok rastu, rastu sporije

 

2.1 VRSTE BENIGNIH TUMORA

 

  1. Seboroične keratoze– poznatija pod nazivom seboroična bradavica ili staračka keratoza.

To su dobroćudni tumori epidermisa građeni od:

  • epitela i strome koji su raspoređeni u pravilnom odnosu.

Relativno su česte promene na koži koje se susreću u srednjoj i starijoj životnoj dobi kod osoba oba pola, sa najvećom učestalošću između 35. i oko 60. godine života, mada postoje i takozvani juvenilni oblici (kod adolescenata), ali su jako retki. Najčešće lokacije su:

  • na licu
  • i trupu

Boje seboroične keratoze variraju od boje kože do tamno baron. Promene su obično višebrojne, retko pojedinačne, ako ih ima manji broj obično su većih dimenzija i raštrkane po seboroičnim zonama (zone koje se više znoje). Međutim, češće susrećemo pojavu velikog broja keratoza različitih dimenzija (preko 10 komada) simetrično raspoređenih u seboroičnim predelima lica, grudi i leđa, ali i na koži abdomena i velikih

pregiba.

 

Lečenje:

Lečenje nije neophodno, ali se u najvećem broju slučajeva preduzima iz smetnji koje mogu napraviti (infekcija, svrab, nelagodnost), kozmetičkih razloga.

Mogu se ukloniti:

  • Krioterapijom,
  • elektrokauterom,
  • radiotalasnom hirurgijom.

 

  1. Viseće bradavice- Fibroma molle

 

Benigne izrasline na koži. Predispozicije za nastajanje visećih bradavica su hormonski dizbalans i gojaznost. Javljaju se kod osoba oba pola, srednjih godina i kod starijih. Kod dece je to ređa pojava, obično su boje kože ili pigmentovane.

 

Lokalizacija:

 

  • Na vratu
  • U predelu pazuha
  • Preponama
  • Na gornjem delu trupa
  • Očnim kapcima

 

Lečenje:

 

  • Radiotalasna hirurgija,
  • redje krioterapija ukoliko su malog promera

 

Mladeži- Naevus

 

Mladež je dobroćudna promena na koži i sluzokoži koja može biti različite boje, oblika i veličine. Odrastao čovek ima oko 15-30 mladeža. . Mladeži se mogu pojaviti na bilo kom delu kože. Mogu se naći čak i na dlanovima, između prstiju ili ispod noktiju, iako je to ređi slučaj.

 

Mogu biti:

  • Kongenitalni- urođeni
  • Stečeni

 

Prema nivou pigmenta dele se na:

  • Junkcione
  • Instradermalne- svetli, često boje kože, sa dlakama.

Mladeže ne treba uklanjati, izuzev u slučaju nepogodne lokalizacije na mestu stalne iritacije (veš, odeća, nakit) ili iz estetskih razloga, ali povremeno treba izvršiti njihov pregled i obratiti pažnju na rast, boju, oblik i propratne pojave kao što su svrab, perutanje ili krvarenje. Uklanjaju se hirurškom ekscizijom, a histo-patološki se verifikuje konačna dijagnoza.

 

2.2 TIPOVI MLADEŽA

 

  1. Atipičan (displastičan) mladež
  2. Dermalni mladež:
  3. Urođen (kongenitalni) mladež
  4. Spitz mladež
  5. Blue naevusi-plavi, pigment u dermu

 

Atipičan (displastičan) mladež: obično je veći od normalnog, nepravilnijeg je oblika i sa varijacijom boje na površini. Atipičan mladež ima povišen rizik da se razvije u melanom. Ovakvi mladeži se najčešće javljaju u kosmatom predelu glave ili na vratu.

Dermalni mladež: može varirati od minimalno ispupčenog oblika do veoma uzdignutog i okruglog. Takođe može imati varijacije u boji. Kod dermalnih mladeža postoji rizik od nastanka melanoma.

Urođen (kongenitalni) mladež: to je mladež koji osoba ima od rođenja i može imati drastične varijacije u veličini tokom godina. Mogu biti minimalni ali i jako veliki, a rizik nastanka melanoma se povećava sa veličinom urođenog mladeža.

Spitz mladež: ova vrsta mladeža je jako slična melanomu. Obično su roze boje, ispupčeni i nepravilnog oblika, a mogu i krvariti. Često dermatolozi ne mogu golim okom prepoznati razliku između melanoma i Spitz mladeža, pa je preporučeno uraditi dodatne preglede kako bi se utvrdio rizik nastanka melanoma.

Blue naevusi-plavi, pigment u dermu

 

2.3 MLADEŽI KOMPLIKACIJE

 

  1. Maligna transformacija -najčešća kod kongenitalnih, urodjenih mladeža, što veća veličina veća mogućnost transformacije:
  • Svrab,
  • porast,
  • nejednaka pigmentacija,
  • promena oblika,
  • crvenilo,
  • ranica sa krvarenjem ili krastico
  1. Depigmentacija -Halo naevus-
  • dobroćudna promena,
  • gubitak pigmenta oko mladeža,
  • kod maldih osoba, može biti družena sa vitiligom,
  • mladež može spontano da nestane- involucija.
  1. Zapaljenje ili inflamacija
  • Javlja se otok,
  • bol,
  • usled tarume,
  • bakterijska infekcija,
  • posle znojenja ili depilacije.

 

2.4 LEČENJE MLADEŽA

 

U zavisnosti od kliničke i dermoskopske slike, moguće je uklanjanje mladeža:

  • Radiotalasnom
  • ili klasičnom hirurgijom, o čemu odluku donosi dermatolog.

Radiotalasima se mogu uklanjati sledeći mladeži:

  • Mladeži veličine do 7mm, pravilnih struktura.
  • Mladeži koji se uklanjaju iz estetskih razloga.
  • Mladeži koji se nalaze na mestu stalne iritacije a još uvek se nisu izmenili.

Hiruško uklanjanje mladeža indikovano je u sledećim slučajevima:

  • Ako je mladež displastičan.
  • Ako se mladež promenio i dermoskopskim pregledom postoje kriterijumi za melanom.
  • Ako je mladež urođen – kongenitalni. Ovi mladeži nose za 15% veći rizik da tokom života pređu u malignitet.
  • Ako je mladež plav, blue nevus. Plavičasto siva boja mladeža ukazuje na pigmentne ćelije u poslednjem, najdubljem delu kože. Takodje, nosi veći rizik da se tokom života promeni.
  • Ako se mladež uklanja iz estetskih razloga ili je na mestu česte iritacije a veći je od 7mm.
  1. DERMOSKOPIJA

Pregled mladeža ili dermoskopija je jednostavna , brzo izvodljiva i veoma korisna metoda pomoću koje je moguće postaviti pouzdaniju dijagnozu pigmentnih lezija ili mladeža, a posebno razlikovati melanom od drugih benignih pigmentnih promena na koži.

Tokom dermoskopije koristi se aparat dermoskop koji ima odgovarajući optički sistem sočiva i izvor polarizovane svetlosti. Postoji mogućnost da se dobijena slika promena snimi – digitalna dermoskopija. Slike ostaju u bazi podataka ordinacije, koriste za dalje praćenje i uporedjivanje promena nakon odredjenog vremenskog perioda.

ZAŠTO SE KORISTI?

  • U ranom otkrivanju melanoma i razlikovanju malignih od benignih promena na koži.
    • Digitalna dermatroskopija je značajna za praćenje promena na koži tokom dužeg vremenskog perioda.
    • U ispitivanju i otkrivanju različitih tumora kože: bazocelularnog  karcinoma, skvamocelularnog karcinoma, dermatofibroma, seboroične  keratoze i drugih.
    • U otkrivanju šuge i stidne vaši.
    • U isptivanju baradavica; razlikovanju bradavica od drugih promena na koži.
    • U ispitivanju gljivičnih infekcija kože, ćelavosti …
    • Utvrđivanje margina pri hirurškoj eksciziji promena.

 

ZAKLJUČAK

 

Najčesći problem kod današnjeg stanovništva predstavlja neodgovornost i ne odlazak lekaru za bilo koju vrstu problema ili promene koju uoče na svojoj koži, a samim tim i za neke izglede tumora. Benigni tumori koji se na vreme otkriju i odstrane ne predstavljaju nikakav izvor opasnosti po život čoveka. Svaki kozmetičar je obavezan da zna sve vrste tumora i njihov izgled da ne bi izazvao još veći problem klijentu svojim neznanjem, jer u dodir sa tumorima sme doći samo obučen lekar. Takođe, kozmetičar sa predznanjem o tumorima može svog klijenta da uputi na lečenje i tako mu spase život. Cilj jeste da se radi na informisanosti i osvešćavanju stanovništva o važnosti redovnih kontrola i prevencija kod lekara.

 

LITERATURA

 

  1. Dermatologija sa mikrobiologijom, Akademija za estetiku i kozmetologiju, Beograd
  2. https://www.bastabalkana.com/2011/03/maligni-i-benigni-tumori-rak-i-karcinom/

 

 

SEMINARSKI RAD

PREDMET: DERMATOLOGIJA SA MIKROBIOLOGIJOM

Tema: Benigni tumori kože

Mentor: Prim. dr Svetlana Grubor

Student: Ivona Jovanović

Beograd, 2019.

 

 

POSTANI I TI ESTETIČAR - KOZMETIČAR

VIDI OVDE

Više informacija na telefon 0607237853