BAKTERIJSKE INFEKCIJE KOŽE-POJAM,UZROCI,KLINIČKA SLIKA,LEČENJE
AKADEMIJA ZA ESTETIKU I KOZMETIKOLOGIJU PURITY
BAKTERIJSKE INFEKCIJE KOŽE-POJAM,UZROCI,KLINIČKA SLIKA,LEČENJE
DERMATOLOGIJA SA MIKROBIOLOGIJOM
STUDENT MENTORKA MILENA TODOROVIĆ Prof. SVETLANA GRUBOR ES/UNM 05/11
BEOGRAD 2019
SADRŽAJ
1.UVOD 1
2.BAKTERIJE 2-3
- SIMPTOMI BAKTERIJSKIH INFEKCIJA KOŽE 4-14
- KLINIČKA SLIKA-LEČENJE 15-18
5.ZAKLJUČAK 19
6.LITERATURA
Infekcije kože, bilo da ih izazivaju gljivice ili bakterije, veoma su rasprostranjenje. One ne biraju ni pol ni starost, a znaju biti vrlo uporne i neprijatne po obolelog. Svrab, neprijatni mirisi, crvenilo na koži, ljuštenje, sve su to simptomi koji prate pomenuto stanje kože.
Koža je naš najveći organ koji nas štiti od negativnih spoljašnjih uticaja. Međutim, baš zato što je koža prva na udaru kada je reč o sprečavanju patogena da dospeju u organizam, podložna je infekcijama. Infekciju kože mogu izazvati bakterije ili gljivice, a redovna pravilna nega tela, baš kao i nega lica, mogu sprečiti pojavu ovih kožnih bolesti. Ipak, kada dođe do oboljenja kože, neophodno je da se u vezi sa lečenjem posavetujete sa dermatologom. A evo kako infekcije kože nastaju i kako se leče.
1
BAKTERIJE
Bakterije su najstariji i najbrojniji organizmi na planeti. To su jednoćelijski organizmi vidljivi pod mikroskopom. Bakterija ima svuda i korisne su jer učestvuju u različitim hemijskim procesima. Međutim, oko stotinak vrsta su patogene bakterije. Iako mnoge bakterije žive na koži, u normalnim uslovima one ne uzrokuju infekciju. Međutim, kada dođe do bakterijske infekcije kože, one se mogu manifestovati od akni do opasnih stanja (kao što je ljuštenje kože izazvano stafilokokom).Bakterijske infekcije kože češće se javljaju u detinjstvu, ali do njih može doći u bilo kojoj starosnoj dobi. Više vrsta bakterija može da izazove infekciju kože, a najčešće su to piogene bakterije – one koje dovode do stvaranja gnoja:stafilokoke i streptokoke,dok se u bolnicama ili domovima za negu, kao i tokom plivanja ili radova u bašti, mogu javiti infekcije kože izazvane ređim vrstama bakterija. Koža se može inficirati bakterijom kada je oštećena, bilo da je do toga došlo usled fizičke povrede (ogrebotina, ujed insekta) ili pod uticajem sunčevih zraka.
2
3
SIMPTOMI BAKTERIJSKIH INFEKCIJA KOŽE
Najpoznatije bakterijske infekcije zbog kojih se pacijenti javljaju su: Impetigo contagiosa ili medene kraste Angulus infectiosus oris, perleche ili žvale Ektima – Ecthyma Erysipelas – Erizipel – crveni vetar Folikulitis simplex Furunkul Sindrom ljuštenja kože izazvan stafilokokom Paronihija Erythrasma
Impetigo contagiosa ili medene kraste Impetigo contagiosa ili medene kraste je najčešća bakterijska infekcija kože, a izazivaju je zlatna stafilokoka ili hemolitička streptokoka grupe A. Javlja se tokom leta, pretežno kod dece. Manifestuje se kao plikovi ispunjeni gnojem i ranice prekrivene krastom zlatnožute boje. U najvećem broju slučajeva lokalizovana je na licu, rukama, oko nosa, usta, ali se može javiti i na bilo kom drugom delu tela. Prenosi se sa osobe na osobu.
4
Angulus infectiosus oris, perleche ili žvale Angulus infectiosus oris, perleche ili žvale takođe se češće javlja kod dece. Ova bolna bakerijska infekcija zahvata uglove usana, javlja se kao crvenilo i kraste, a do nje dolazi usled stalnog vlaženja i oblizivanja uglova usana i zarazna je.
5
Ektima – Ecthyma Ektima je streptokokna infekcija kože, a javlja se sa gornje strane zgloba šake, na potkolenicama i stopalima, a ređe na glavi, trupu i butinama, kako kod dece, tako i kod odraslih. Do njene pojave dolazi najčešće u tropskim područjima usled uboda insekta ili ogrebotine, ali i usled upale folikula dlake.
6
Erysipelas – Erizipel – crveni vetar Erizipel je upalno streptokokno oboljenje koje se najčešće javlja na nogama ili glavi. Prenosi se kontaktom sa obolelom osobom, a manifestuje kao crveni otok i može dovesti do porasta temperature. Češće oboljevaju novorođenčad i starije osobe.
7
Folikulitis simplex Folikulitis simplex karakteriše pojava gnojnih plikova sa crvenim ivicama, dok se u središtu često vidi dlaka. Ovom upalnom bakterijskom infekcijom najčešće su zahvaćeni kosmati delovi tela.
8
Furunkul Furunkul izaziva stafilokoka usled čega je koža na zahvaćenom mestu upaljena, crvena, otečena i bolna na dodir. Nakon pražnjenja gnojnog sadržaja, dolazi do olakšanja. Međutim, s obzirom na to da se najčešće javlja na vratu, licu, ispod pazuha i donjem delu leđa, potrebno je da dermatolog izvrši pražnjenje furunkula kako ne bi došlo do širenja gnojne upale venskim putem.
9
Sindrom ljuštenja kože izazvan stafilokokom Sindrom ljuštenja kože izazvan stafilokokom je bakterijska kožna infekciji prilikom koje se koža ljušti kao da je reč o opekotini. Ova kožna infekcija može dovesti do toksičnog šoka
10
Paronihija Paronihija je bolna bakterijska infekcija kože koja se javlja oko noktiju zbog skidanja zanoktica, stalnog nadražaja ili energičnog manikira. Duž nokta se može razviti gnojni plik.
11
Erythrasma Erythrasma je blaga i površna bakterijska infekcija kože koja se javlja na prevojima kože, a izaziva je Corinebacterium minitissimum. Manifestuje se kao jasno ograničene kružne ploče u početku crvene, a kasnije tamno crvene prekrivene ljuspama.
12
-IMPETIGO
Impetigo je površna bakterijska infekcija izazvana beta – hemolitičkim streptokokom grupe A ili zlatnim stafilokokom. Karakteristična je za decu predškolskog uzrasta, posebno kod čestih kontakata sa drugom decom tokom boravka u vrtićima. Impetigo se može javiti i kod odraslih, a nastanku infekcije pogoduju stanja oštećene kože, postojanje ekcema, ujed insekta, opekotine i slično.Početni simptom prilikom infekcije impetigom je crvenilo kože, na kojoj se formira plik, čiji sadržaj brzo postaje žućkast i lako puca, pretvarajući se u krastu boje meda. Promene se periferno brzo šire, a po otpadanju krasta ne ostaju ožiljci. Promene se lokalizuju prvenstveno na licu i šakama, ali i na kožnim promenama kod atopijskog dermatitisa, akni ili uboda insekta. Opšti znaci infekcije nisu prisutni a moguće je lokalno uvećanje limfnih žlezda. Veoma retka komplikacija kod raširene streptokokne infekcije je akutni glomerulonefritis.Dijagnoza se može postaviti kliničkim pregledom ili se uzima bakteriološki bris kožnih promena radi izolacije uzročnika. Potrebno je nežno pranje kože toplom vodom i sapunom, radi sprečavanja daljeg širenja infekcije, kao i nanošenje odgovarajućih antibiotskih masti. Kod rasprostranjenih lezija, radi sprečavanja komplikacija daju se sistemski antibiotici. Pravilno sprovedenim higijenskim merama i lečenjem, oboljenje se povlači u roku od 7 dana. Impetigo je veoma zarazan – kontagiozan i radi toga treba ozbiljno povesti računa o širenju infekcije unutar porodice ili kolektiva.
13
14
KLINIČKA SLIKA-LEČENJE
Bakterijske infekcije kože mogu se klasifikovati na osnovu kliničke slike ili etioloških agenasa koji ih uzrokuju. Na osnovu kliničke slike dele se na primarne, sekundarne i kutane manifestacije sistemskih bakterijskih oboljenja. Primarne infekcije su one koje bakterije uzrokuju na primarno zdravoj koži, sekundarne nastaju kao superinfekcija već postojećih lezija i obično su, za razliku od primarnih, multibakterijske.
Bakterijske infekcije kože (i mekog tkiva) često uzrokuju akutne bolesti, a ponekad i urgentnu reakciju i jedan su od najčešćih uzroka infekcija različitih dobnih grupa. Mogu biti predstavljene širokim spektrom različitih kliničkih manifestacija različite ozbiljnosti. Incidenca ovih oboljenja raste tokom poslednjih dekada i daleko prelazi do sada utvrđenih 7-10%. Uzročnici bakterijskih lezija mogu biti gram-pozitivne bakterije, gram-negativne bakterije, spororastuće bakterije i spirohete. Najčešće se izoluju gram-pozitivne bakterije sa predominacijom Staphylococcus aureusa i Streptococcuspyogenesa, praćene Enterococcus faecalisom i Corynebacterium spp. Staphylococcus aureus je najčešći uzročnik bakterijskih infekcija kože i mekih tkiva. Tokom poslednje decenije otkriven je u 40% bakterijskih infekcija kože i predstavlja daleko najčešći uzrok celulitisa, apscesa i infekcija rana. U istom tom periodu Staphylococcus aureus postaje rezistentan na meticilin (Ethicillin resistant S. aureus, MRSA) i širi se po svetu, posebno kao intrahospitalna infekcija, po jedinicama za intenzivnu negu i urgentnim blokovima.
15
Do klinički manifestne infekcije dolazi zbog dizbalansa između patogene moći mikroorganizma i imunoloških odbrambenih moći domaćina. Mnogobrojne fiziološke i hemijske alteracije kože mogu narušiti kožnu barijeru i predisponirati penetraciju, rast i multiplikaciju bakterija. Kada bakterija penetrira u slojeve kože i njeni faktori virulencije prevagnu nad lokalnim odbrambenim snagama, dešava se lokalna invazija. Dodatna diseminacija mikroorganizma u druga tkiva izaziva sistemsku reakciju domaćina. Gubitak integriteta kože može biti uslovljen ogrebotinama (laceracijama), ubodima, hirurškim ranama, češanjem, opekotinama ili ulkusnim ranama, uporedo sa inflamatornim dermatozama, virusnim i gljivičnim infekcijama. Takođe, varijacije pH vrednosti kože, telesne temperature, isušivanje i maceracija kože mogu biti pogodno tlo za razvoj bakterijskih infekcija. Uopšte, faktore rizika za nastajanje bakterijskih infekcija kože možemo svrstati u unutrašnje lokalne faktore (anatomske alteracije, varičela, gljivične infekcije, inficirane rane – hirurške, traumatske i ubodne, inf amatorne dermatoze – kontaktni dermatitis, atopijski dermatitis, psorijaza, limfatička opstrukcija, loša higijena kože, ranije bakterijske infekcije kože, rane nastale pritiskom, ponavljajuća trauma, infekcije urinarnog trakta, perianalne i retroperitonealne infekcije, vaskularni ulkusi), unutrašnje sistemske faktore rizika (alkoholizam, hronične bubrežne bolesti, kardiovaskularne bolesti, ciroza, šećerna bolest, starost, HIV- infekcija, imunosupresija, pothranjenost, neuropatija, pušenje duvanskih proizvoda, gojaznost i sedentaran način života, periferna vaskularna insuficijencija, solidni i hematološki tumori) i faktore rizika okolne sredine
16
(životinjski ujedi i ubodi, blizak kontakt sa članom porodice koji već ima bakterijsku infekciju kože, invazivne medicinske tehnike – liposukcija, endoskopske procedure i kateterizacija, intravenozna ili subkutana aplikacija injekcija, pirsing…). Da bi se postavila rana i brza dijagnoza bolesti, potrebno je uzeti iscrpnu anamnezu koja uključuje i nedavna putovanja, hobije, traume, ujede i ubode insekata i ekspoziciju svežoj i morskoj vodi, prethodne infekcije kože i imuni status pacijenta. Pri postavljanju dijagnoze treba uzeti u obzir četiri glavna klinička znaka – eritem, edem, lokalno povišenu temperaturu kože i bol ili napetost. Lokalni znaci koji ukazuju na ozbiljniju bakterijsku infekciju kože uključuju eritem, edem, bule, hemoragijske lezije, krepitacije, lokalnu disfunkciju i diskoloraciju (od ishemije do tromboze lokalnih krvnih sudova). Sistemske manifestacije, kao hipotenzija, tahikardija, hipotermija i groznica i izmenjen mentalni status, uviek ukazuju na veoma ozbiljnu bakterijsku infekciju kože. Nekrotizirajuće infekcije kože i mekih tkiva generalno su fulminantne, sa tipičnim progresom 24-48 časova i mogu značiti ozbiljnu opasnost po život pacijenta! Laboratorijska ispitivanja bakterijskih infekcija kože i mekih tkiva uključuju bris kože ili mekog tkiva na bakterije sa antibiogramom, iglene aspiracije i eventualno hemokulturu. U krvnoj slici se mogu pronaći, u ozbiljnijim slučajevima, povišeni broj leukocita, anemija i trombocitopenija. Pacijenti sa erizipelom mogu imati ubrzanu sedimentaciju, povećan CRP, leukocitozu s neutrofilijom. U slučajevima ozbiljnijih infekcija kože i mekih tkiva, potrebna su i dodatna ispitivanja. 17
Bakterijske infekcije kože (i mekih tkiva) najčešće se klinički manifestuju kao impetigo, Ecthyma, Erysipelas, Cellulitis, Scarlatina, Folliculitis, Furunculus, Carbunculus, dok se ozbiljnije kliničke slike bakterijskih infekcija kože i mekih tkiva javljaju kao nekrotizujući fasciitis, stretokokna gangrena, stafilokokni sindrom oparene kože (SSSS), stafilokokni toksični šok-sindrom (TSS), gasna gangrene.
Lečenje bakterijskih infekcija kože sprovodi se lokalnom terapijom antibiotskim mastima i sistemskom primenom antibiotika. Zaražena mesta neophodno je i redovno tretirati vodom i sapunom.
18
ZAKLJUČAK
Jedan od najaktuelnijih je svakako linezolid koji pripada novoj grupi antibakterijskih lekova pod nazivom oksazolidinoni. Linezolid (uz vankomycin) se smatra lekom izbora kod teških, po život opasnih infekcija u područjima s velikom prevalencijom bolničkih i vanbolničkih MRSA. Visoko učešće multirezistentnih izolata osetljivih samo na linezolid quinupristin/dalfopristin među vankomicin rezistentnim enterokokama jeste od posebnog značaja, što zahteva dalje praćenje osetljivosti ovih bakterija i preduzimanje mera za kontrolu i prevenciju pojave i širenja rezistentnih sojeva.
Linezolid je izuzetno efikasan u lečenju rezistentnih gram-pozitivnih infekcija, komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva, što potvrđuju celokupni rezultati brojnih studija. Preparat je vrlo efikasan i bitan upravo u situacijama gde konvencionalno lečenje nema rezultata. Jedna od prednosti Linezolida, je visoka bioraspoloživost, koja dostiže skoro 100 posto, otvara mogućnost da se mnoge infekcije koje su ranije lečene dugotrajnom intravenskom antibakterijskom terapijom, sad mogu lečiti ranim prelaskom na oralnu terapiju i ambulantno lečenje bolesnika. Svetska zdravstvena organizacija ističe neophodnost pronalaska savremenijih antibiotika u cilju borbe komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva. Jedan od najsavremenijih antibiotika je svakako linezolid koji je sintetski antibakterijski lek, i koji pripada novoj grupi antibakterijskih lekova pod nazivom oksazolidinoni.
19
LITERATURA
www.medicalcg.me/broj-41/bakterijske-infekcije-koze-2/
www.dermatologija.rs/…/infekcije-koze-uzroci-simptomi-i-lecenje-gljivica-i-bakterija