Akademija Purity dobila najviše priznanje za razvoj estetike i kozmetologije na Balkanu

Razvoj estetike i kozmetologije na Balkanu

Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity, američki York univerzitet i izraelski fakultet za medicinsku kozmetiku svečano su otvorili danas svoje predstavništvo u Skoplju na MIT univerzitetu.

Predstavnik ove tri ustanove za jugoistoćnu Evropu Željko Stanojević, prisustvovao je svečanosti. Tom prilikom MIT univerzitet uručio je Akademiji Purity i izraelskom fakultetu za medicinsku kozmetiku svečanu povelju o zaslugama za razvoj estetike i kozmetologije na Balkanu. Svečanost su uveličali i rektor univerziteta u Istanbulu, dekan mesicinskog Fakulteta u Zagrebu kao i predsednik svetske asocijacije dermatologa, šef odseka za dermatologiju italijanskog univerziteta u Rimu.

Estetika

Estetika kao grana filozofije, bavi se posebnim oblikom ljudskog stvaralaštva — umetnošću. Estetika ispituje lepo i vredno u umetnosti, suštinu umetničkog stvaranja i doživljaja umetničkog dela. Estetika zajedno sa etikom spada u zajedničku oblast filozofije koja se naziva aksiologija ili teorija vrednosti.

Iako su filozofi vekovima razmišljali o lepoti i umetnosti, estetika se izdvojila kao nezavisna filozofska disciplina tek u 18. vijeku. Estetika potiče od grčke reči αισθητική, što znači „onaj koji primećuje“, „osetljiv“. Kod Imanuela Kanta, estetika znači „nauku koja posmatra uslove osećajne percepcije“.

Estetika je filozofska studija lepog i ukusa. Međutim, preciznije definisati njen subjekat je veoma teško. Umesto toga, može se reći da je njeno samodefinisanje najviši zadatak moderne estetike. U estetici se nalazimo na jednoj zanimljivoj teritoriji i pred jednim uznemirujućim iskustvom. Estetika je carstvo lepog, ružnog, uzvišenog i elegantnog; ali takođe i carstvo ukusa, kritike i lepih umetnosti. Veruje se da u ovim fenomenima operišu zajednički principi kao i da su oni pokretači zajedničkih interesovanja. U slučaju da je ova impresija pogrešna, onda se moraju odbaciti ideje kao što su lepota i ukus, pošto tada jedino imaju periferni filozofski interes. Ipak, ukoliko je ova impresija ispravna i filozofija je u stanju da je potvrdi, onda je moguće razotkriti osnove filozofije estetike.

Priroda i zadatak estetike

Estetika je obuhvatnija od filozofije umetnosti, koja je jedna od njenih grana. Ona se ne bavi samo prirodom i vrednošću umetnosti, već takođe odgovorima na prirodne objekte koji nalaze svoj izraz u jeziku lepog i ružnog. Ipak, na samom početku pojmovi kao što su lepo i ružno nailaze na probleme pošto izgledaju suviše nejasni i subjektivni kada je u pitanju primena njihovog značenja na one stvari koje ih egzemplifikuju i one koje ne. Skoro sve može biti viđeno kao lepo od strane jednog pojedinca ili iz nekog ugla; različiti ljudi primjenjuju pojam lepo na skroz različite stvari i objekte, iz razloga koji često imaju vrlo malo ili ništa zajedničko. Može biti da ovde, kao podloga, postoji neko jedinstveno verovanje koje motiviše te sudove. Takođe može biti, međutim, da pojam lepo nema smisla izuzev kao izraz jedne namere, koju različiti ljudi povezuju sa različitim stanjima stvari.

Šta je zadatak estetike? Da li estetski doživljaj treba objasniti kao posebnu vrstu užitka, ili posebnu vrstu iskustva? Možda kao posebnu vrstu rasuđivanja ili kao posebnu vrstu odnosa prema svetu ili kao posebnu vrstu kvaliteta? Svako od navedenih pitanja je bilo predmet analize kroz istoriju filozofije. Njemački filozof racionalista Aleksander Baumgarten je prvi upotrijebio pojam estetika, 1735. godine, u značenju „osećajna percepcija“ a koji je trebalo da bude u suprotnosti sa logikom, odnosno naukom intelekta.

Iako je nemački racionalizam estetici dao ime i prvu definiciju, britanski empirizam je postavio njene okvire kao filozofske discipline i trasirao put za njen budući razvoj. Glavni problem estetike koji je zaokupljao mislioce osamnaestog veka ticao se prirode estetskog suda, odnosno rasuđivanja o ukusu. Ako je estetika trebalo da postane ozbiljna filozofska disciplina, onda se morala zasnivati na principima koji mogu opravdati estetske sudove i razlikovati ih od običnih izraza sviđanja i nesviđanja. U isto vrijeme, empiristi su smatrali da estetski sudovi zavise od subjektivnih osećaja užitka. Hjučison, Hjum i njihovi naslednici su smatrali da je estetski sud, na prvom mjestu, sud o tome da li je nešto lijepo, tako da je primarni izazov bio odrediti da li postoji posebna vrsta užitka koja je odgovarajući odgovor na lepotu, ili, da li govorimo o posebnoj vrsti suda kada za jedan objekat kažemo da poseduje lepotu.