Acne Rosacea

AKADEMIJA ZA ESTETIKU I KOZMETIKU PURITY Beograd
DERMATOVENEROLOGIJA SA MIKROBIOLOGIJOM

Tema: Acne Rosacea
Prof. dr. Svetlana Grubor
Beograd, 5.12.2020. Nikolina Štakić
Kozmetoterapeut

SADRŽAJ:
– Uvod-Rozacea
-Acne
-Acne Rosacea
-Zaključak
-literatura

Uvod
Poznato je bilo koji problem na licu kod osobe koja ga ima u stvari vise utiče na
psihičke probleme nego na zdravstvene jer će čovek sam po sebi pre da zapusti jetru nego lice. Ali će na kraju ta dublja oboljenjaja koja se zapusteo na kraju da se
i ispoljne na koži
S tim što i male promene na koži lica daju nam nelagodan osecaja dok god ga
imamo ali ako nas boli stomak to ce proci ili odlažemo dok ne dodje do nekog
ozbiljnijeg problema jer se ne vidi.
Kod nas se malo vodi računa o prevenciji bilo koje bolesti s tim sto u poslednjih
30ak godina znatno nam je i povećan faktor zagadjenja cele okoline odnosno i
vazduh i voda, naravno i zemlja.
Trebali bismo kroz neke edukacije ili samoedukacije da podignemo svest o zaštiti
okoline pa samim tim i zdravlja.
Rozacea
Rozacea ili pojačano crvenilo na licu, spada u oboljenja sebacealnih ili lojnih žlezda
lica. Rozacea se može pojaviti kod osoba bilo kog tipa kože, ali je češća kod osoba
svetle puti i nešto izražajnijeg rada lojnih žlezda. Najčešće se javlja izmedju 30 i 40 godine života. Kako je ovo oboljenje koje traje godinama, a nekada i doživotno,
možemo ga nazvati i stanjem kože lica.
Pravi uzrok bolesti još nije pronađen, radi se o uticaju niza faktora okoline i
nasleđa. Zapaženo je učestalije javljanje bolesti kod osoba svetlije puti, kod krvne
grupe Rh A+ i kod osoba koje imaju migrenu. Bolest se najčešće javlja između 40 i
50 godina i češća je kod žena. To su obično vegetativno labilne osobe, ponekad sa
stomačnim tegobama praćenim opstipacijom (zatvorom), hipoacidnim gastritom
(zapaljenje sluzokože želuca praćeno smanjenim količinom kiseline), nalazima
oštećenja jetre i dr. Pogoršanja su naglašena u vreme menstruacije a i pod
uticajem raznih spoljašnih faktoa, naročito hladnoće toplote, sunčevih zraka.

Uočljiva su pogoršanja unosom hrane koja je teško svarljiva, ugljenih hidrata, kafe,
alkohola, začina. Najvažnije je prepoznati provocirajuće faktore i što više ih
izbegavati jer u suprotnom dolazi do daljeg razvoja bolesti uprkos terapiji.
Klinički su karakteristične perzistentne premene na čelu, obrazima, nosu, bradi,
ređe van lica. To su eritem (crvenilo), papule i papulopustule (promene iznad
nivoa kože nalik bubuljicama), kasnije teleangiektazije (tačkasta proširenja
kapilara). Izloženost kože toploti praćena je osećajem žarenja i svraba. Moguće su
i promene na očima.
Najteži oblik je rhynophima, koji se viđa češće kod muškaraca. Promene su
lokalizovane na nosu. Postoji izrazita hiperplazija (bujanje) tkiva, koža je sjajna,
glatka, pilosebacealni otvori su prošireni i uočljive su teleangiektazije.Lečenje
Potrebno je voditi računa da se izbegavaju alkoholni losioni ili slična agresivna
sredstva za negu lica jer većina bolesnika ima osetljivu kožu. Potrebno je što
nežnije lice umivati mlakom vodom i sušiti mekim peškirom. Kod muškaraca se
savetuje brijanje električnim aparatom. Potrebno je izbegavati Sunce i koristiti
sredstva s zaštitnim faktorom. Peeling i slične agresivne metode bolje je
izbegavati.Lečenje ovog oboljenja je kompleksno i individualno. Rozacea se teško
leči ali se vrlo uspešno drži pod kontrolom. Terapijom je moguće dovesti kožu lica
u stanje neprimetnog crvenila.
Temelj lokalne terapije se sastoji uglavnom na protivupalnom efektu. U tu svrhu
se koriste antibiotici i azelaična kiselina. Od antibitotika se najčešće koristi:
metronidazol, eritromicin i klindamicin. Pojedini autori navode antimikotike tj.
sredstva protiv gljivica kao npr. ecalin.U obzir dolaze i retinoidi tj. derivati
vitamina A kao npr. adapalen i tretionin. Potreban je oprez kod upotrebe
antimikotika i retinoda jer navedena sredstva lako izazivaju iritaciju lica. Retinoidi
izazivaju zadebljanje površinskog sloja kože tj. epidermisa čime se smanjuje
crvenilo lica. Od najnovijih lekova se navodi tacrolimus i askomicin.Tretmani sa IPL
laserima mogu dovesti do regresije promena ali uz održavanje sa adekvatnom
farmakološkom teraijom
Treba da se koriste sapuni bez sapuna, prilagodjeni osetljivoj koži. Proizvodi sa
veštačkim mirisima, mentolom ili uljem eukaliptusa takodje pojačavaju crvenilo.
Kod žena, šminka treba da bude bude bez mirisa i sa zaštitnim faktorom najmanje
15 SPF.
NamirniceNamirnice koje aktiviraju nalete crvenila nisu iste kod svakog bolesnika. Neki će
primetiti da topli napitci pogoršavaju izgled lica, kod nekih pacijenata je to kafa,
alkohol – posebno crno vino kao i različiti začini. Najčešće su dovoljne sasvim male
količine kafe, začina ili alkohola. Dodavanje minerala i vitamina ishrani nema
značajnijeg efekta na ovo stanje. Za dejstvo Cinka napravljeno je najviše studija. U
pojedinim studijama pronadjeno je značajno poboljšanje sa konzumiranjem
220mg cinka 2x dnevno tokom 3 meseca, dok je u studiji iz 2006 ova razlika bila
zanemarljiva.
Stres i crvenilo lica
Stres je poznat okidač upale i deluje na mnogim poljima našeg tela, uključujući i
kožu lica. Stres deluje vrlo nepovoljno na sve upalne procese na i u telu. Fizička
aktivnost u velikoj meri oslobadja od stresa ali osobe koje se leče od rozacee treba
da biraju prostorije koje su dobro provetrene i sa adekvatnom temperaturom.
Vežbe u kraćim intervalima su korisne jer preveniraju pregrevanje.

ACNE
Akne su poremećaj pilosebacealnih folikula koji se razvija na licu i trupu. U
pubertetu androgeni hormoni povećavaju produkciju sebuma (masnih supstanci)
iz uvećanih sebacealnih žlezda koje postaju začepljene. Propionibacterium acnes,
saprofitne bakterije koje se nalaze u folikulima doprinose nastanku akni. Osnovna lezija (promena) je komedon. Komedoni (mitiseri) mogu biti otvoreni (crni) ili
zatvoreni (beli). Upala vodi ka stvaranju čvorića, gnojanica (pustula) i čvorova.
– Većina tinejdžera može očekivati pojavu akni u nekom periodu života, mada su
one obično blage. Srednje do teži oblik akni pogađa oko 20% mladih ljudi.
– Genetski faktori (nasleđe) igraju ulogu i pojava akni u porodici je česta. Nasleđe
je prisutno u oko 80% slučajeva kod prvih rođaka.
– Češće su kod dečaka nego kod devojčica. Akne nastaju u adolescenciji, kada se
polni hormoni aktiviraju. Pošto pubertet počinje ranije akne se sada viđaju kod
mlađih pacijenata.
– Kod ženskog pola se mogu pojačavati predmenstrualno.
– Akne mogu biti udružene sa policističnim jajnicima.
– Mogu biti rezultat abnormalne produkcije androgena.
Lečenje akni
Ako su akne manje izražene, nazivamo ih fiziološkim, i tada su dovoljne blage
terapijske procedure. Ukoliko je problem sa akanama ozbiljniji, onda svakako
treba doći na pregled kod dermatologa koji će prepisati individualno prilagođenu
terapiju, u skladu sa godinama i polom pacijenta, kao i sa tipom njegove kože,
rasprostranjenošću akni i slično.
Svaka fizička trauma, dovodi do zapušavanja i opstrukcije lojnih žlezda, što znači
da je štetno svako ceđenje, ali i UV zračenje u solarijumu, kao i sunčanje. Za
zaštitu od sunca treba odabrati “oil free” preparate. Takođe, upotreba preparata
za mehanički piling lica, takozvane “scrub” kreme nije poželjna, a upotrebu
hidratantnih krema treba pažljivo dozirati.
Izbor i koncentracija leka za akne je stvar procene dermatologa nakon pregleda.
Uz lekove uvek treba adekvatno čistiti lice, vodom i blagim sapunima neutralnih
pH odn. gelovima. Terapija zavisi od vrste promena i raširenosti akni.
Blage akne mogu se tretirati medicinskom kozmetikom koja se kupuje u
apotekama i nije komedogena (ne stvara komedone).Lečenje srednje teških i izraženijih oblika akni
Srednje teški oblici akni leče se preparatima za lokalnu primenu (mazanje) kao što
su keratolitici-salicilna kiselina 10%, sumpor, benzoil peroksid, azelaična kiselina i
retinoidi. Najefikasniji su retinoidi (tretinoin, adapalen). Svi ovi preparati izazivaju
blago isušivanje kože i osetljivost na sunce. Koriste se uveče, a dodatno se
propisuju preparati za negu koji imaju zadatak da hidriraju kožu.
Losioni sa antibioticima (klindamicin, eritromicin) smiruju upalu, i najčešće se
kombinuju sa već nabrojanim preparatima. Uz lokalnu terapiju mogu se primeniti i
hemijski pilinzi voćnim kiselinama.
Akne nisu oboljenje izazvano mikroorganizmima. U njima se nalazi određena
saprofitna bakterijska flora, tj. već pomenuti Propionbacterium acnes, koja je
ponekad aktivnija kod osoba sa masnom kožom, ali nema govora o nekakvoj
superinfekciji. Besmisleno je uzimati bris ili raditi antibiogram, a pogotovo
primenjivati nekakve autovakcine.
Ukoliko postoje izraženiji oblici akni sa većim brojem pustula (gnojanica) i
čvorićima prepisuju se antibiotici za peroralnu upotrebu (tablete, kapsule) koji
imaju antiupalno dejstvo (tetraciklini, azitromicin). Uzimaju se po određenim
režimima, nekada i više nedelja, a terapiju mora odrediti dermatolog, i ta terapija
je prilagođena svakom pacijentu ponaosob. U terapiji kod žena nekada se dodaju i
antiandrogeni ili standardni oralni kontraceptivi. Preporučuje se pregled
ginekologa.
Teži oblici akni, osim na licu često su i na grudnom košu (leđima, i grudima) kod
pacijenata koji imaju izražene čvorove, ciste, gnojne promene i težnju ka stvaranju
ožiljaka, leče se preparatom izotretinoin (Roaccutane) koji se primenjuje više
meseci i u dozi zavisno od kliničke slike. Mogu ga koristiti i mlađi uzrasti (već od 12
g života). Smanjuje lučenje sebuma, masnoće kože, a u početku isušuje kožu i
povećava osetljivost na sunce (pacijentima se savetuje zaštita kože od Sunca i
nošenje naočara za sunce). Ima teratogeno dejstvo, oštećuje plod, pa je potrebna
striktna zaštita žena od neželjene trudnoće. Retko izaziva poremećaj lipidnog
statusa (povišenje masnoća u krvi) i oštećenja jetre. Laboratorijski rezultati, po
preporuci dermatologa se kontrolišu pre i u toku terapije Roaccutanom.Posle nekoliko meseci dermatolog treba da dovede pacijenta u stanje da nema
promena, ili su one minimalne. Inače, čak i vrlo teški oblici akni ako se leče na
vreme, i ako ih pacijent ne dira, mogu da prođu bez ožiljaka. Ukoliko ožiljci ipak
ostanu, uz veliko strpljenje pacijenta i lekara, mogu se otkloniti, primenom
različitih tretmana.

Zablude u vezi sa aknama
Jedna od najčešćih zabluda odnosi se na uticaj ishrane na stvaranje ili širenje akni.
Čokolada i masna hrana nemaju uticaja na akne, jedino se ne preporučuje
preveliki unos ugljenih hidrata (šećera) sa visokim glikemijskim indeksom.
MiDobro odabran puder može biti i koristan u terapiji akni. Puder koji ima dobru
moć pokrivanja povećava samopuzdanje a žene kad imaju puder ređe “cede
bubuljice”. Puder se može koristiti svakodnevno, ali to mora biti onaj na kojem je
naznačeno «oil free» ili su to specijalne tonirane kreme koje proizvode
farmaceutske kuće, posebno namenjene za akne. Kameni puder treba koristiti
samo za korekcije, jer je prirodno mastan. Pre nanošenja puder nije potrebna
nikakva podloga, a kvalitetan puder nije štetan.
Prognoza akni: Većina slučajeva su blagi oblici – fiziološke akne, koje nestaju
spontano. Srednje teži i teški oblici zahtevaju dermatološko lečenje.
Nakon 25. god života kod 12% žena i 3% muškaraca mogu i dalje postojati
promene tipa akni. U tom slučajevima preporučuje se dermatološko lečenje
nakon pregleda.

ACNE ROSACEA
Pojam „acne rosacea“ je tako uveden u medicinsku literaturu, a bolest je
definisana kao dermatoza koja se razlikuje u odnosu na vulgarne akne, ali ipak deli
neke sličnosti sa tim poremećajem. Willian je izabrao pojam „acne rosacea“ kako
bi opisao sličnost sa aknama, ali takođe i da naglasi druge karakteristike ovog
poremećaja (upečatljiv crveni izgled lica koji ga razlikuje od vulgarnih akni).
Ovu razliku je dodatno razgraničio Erasmus Wilson (1809 – 1884), 1842 godine
kada je predložio mogućnost zajedničkog patogenetskog puta za akne rosacea i
akne vulgaris. U to vreme akne rosacea su smatrane za stanje kože koje je veoma
blisko povezano sa aknama vulgaris, kliničkom slikom i patogenezom. U prilog
ovog razmišljanja, veliki francuski dermatolog Jean-Louis Alibert (1768 -1837)
citirao je obdukcijsku studiju njegovog kolege Alphonse Devergie (1798 – 1879) u
bolnici Saint Louis u Parizu. Ovaj dermatolog je izneo podatke o patološkim
promenama kod pacijenata sa„gutatnom rozaceom“ i to da kod rozacee
patogenetski proces zahvata sebacealne žlezde. Alibert je proučavao i klasifikovao
rozaceu u grupu dermatoza sa patologijom u lojnim žlezdama (koja uključuje i
akne vulgaris).Međutim, početkom 20. veka, Radcliff-Crocker (1845 – 1909) i neki
drugi engleski dermatolozi smatraju pojam „acne rosacea“ neprikladnim. Oni su
tvrdili da crvenilo kod rozacee nije posledica inflamacije pilosebacealnih žlezda ili
njihovih folikula, već pretpostavljaju da je to zbog abnormalne dilatacije krvnih
sudova lica. Stoga su preporučili da se prefiks „acne“ izostavi i da se ovo stanje
označava jednostavno samo kao „rosacea“, a da je poremećaj u svakom slučaju
drugačiji u odnosu na akne vulgaris. U tom smislu verovatno su prepoznavali i
podtipove koje mi sada poznajemo kao eritemotelangiektatičnu rozaceu (ETTR)
kao i činjenicu da se mnogi pacijenti sa rozaceom žale na intoleranciju na toplotu i
imaju tendenciju ka flushing-u. Radcliff-Crocker i njegove kolege smatrali su da rozacea
nastaje zbog hiperreaktivnosti krvnih sudova što se manifestuje flushing-om.
Zapravo mislili su da je ponavljajuća dilatacija krvnih sudova lica u početku
praćena konstrikcijom, a da kasnije dolazi do trajnog proširenja krvnih sudova sa
posledičnom hroničnom kongestijom (telangiektazije). Oni su pretpostavljali da se
proces širi i na zidove krvnih sudova što usporava protokom krvi i da tečnost
dospeva u perivaskularno tkivo derma. Tako dospela tečnost izaziva reaktivnu
inflamaciju u koži oko krvnih sudova, što dovodi do lezija kod papulopustularne
rozacee (PPR). Oni su takođe smatrali da je stanje hronične kongestije (PR)
zapravo „zadnji stadijum rozacee“

Prema ovoj teoriji rozacea napreduje u fazama, od čestih flushing-a do konstantne
dilatacije krvnih sudova, zatim do razvoja papula i pustula (PPR) i na kraju se
razvijaju fimatozne promene (PR). Međutim, ova teorija pruža sveobuhvatnu
patogenezu za svaki oblik ispoljavanja rozacee, ignorišući
realnost da se svi pacijenti sa rozaceom ne žale na flushing. Kod pacijenata koji su
se žalili na flushing
to nije bio uvek prvi simptom koji prethodi svim drugim promenama. Osim toga,
telangiektazije nisu
uvek karakteristika kliničke slike PPR, a neki pacijenti sa naglašenim
telangiektazijama nikada nisu razvili papule i pustule.
ZAKLJUČAKSve sto je izneto gore znači da osoba ima ekstremno osetljivu kožu a samim tim i
organizam i Moravom se dati dobar savet za pazljivu negu kože, jer sa tim
problemom može da se živi kao i sa svim drugim bolestima uz potpunu kontrolu.
Saveti mogu biti
1. Lice treba štititi od sunca svakodnevno tokom cele godine. Zaštita od sunca štiti
kapilare od daljeg oštećenja UVA zracima koji prodiru i u derm. Treba koristiti
kreme sa zaštitnim faktorom 15 i većim.
2. Treba izbegavati tople i vruće napitke.
3. Alkohol takođe izbegavati jer on direktno širi krvne sudove i pogoršava rozaceu.
Alkohol ne može da izazove, ali može da pogorša rozaceu.
4. Takođe ne treba konzumirati začinjenu i ljutu hranu.
5. Nagle promene spoljašnje temperature ne pogoduju rozacei.
6. Ne koristiti kozmetičke preparate koji sadrže alkohol. Važne su i konsultacije sa
dermatologom o kremama za negu.7. Umivanje lica treba da bude mlakom
vodom i bez trljanja peškirom, bez masaže lica.
8. Prilikom uzimanja lekove u redovnoj terapiji, treba od dermatologa saznati da li
ovi lekovi mogu da dovedu do ili da pogoršaju crvenilo lica.
9. Sa kozmetičkim tretmanima biti obazriv.
10. Pacijentima se savetuje da vode dnevnik o epizodama crvenila i da probaju da
ih povežu sa provocirajućim faktorima.
Literatura
-Dermatologija i venerologija, Beograd, Grafolik 2002. Karadagić DJ, Pavlović DM
-scindeks.deon.r