ВАРЕЊЕ ХРАНЕ И АПСОРПЦИЈА ХРАНЉИВИХ САСТОЈАКА

ДИПЛОМСКИ РАД

Варење хране и апсорпција хранљивих састојака

Садржај:

Шта је метаболизам – анаболизам и катаболизам?. 3
Шта је храна, а шта је варење хране?. 5
Подела хране по хемијском саставу. 8
Угљени хидрати, масти и протеини. 9
Који органи учествују у варењу и апсорпцији хранљивих састојака?. 14
Шта поспешује добро варење?. 18
Последице лошег варења и апсорпције. 20
Болести изазване лошим варењем хране, како их спречити и помоћ у лечењу. 21
Правилно комбиновање намирница. 25
Утицај физичке активности на варење. 27
Утицај стреса на варење. 28
Какав утицај има правилно варење на кожу, косу и нокте. 29
Закључак. 32

Увод

Варење представља сложен процес механичке и хемијске обраде хране из којег организам апсорбује нутритивне материје. Процес обраде (пробаве) хране почиње у усној дупљи где се храна уситњава и формирају се хранљиве грудвице; у желуцу храна и киселинска денатурација се складиште (нагомилавају и таложе); у танком цреву – настаје хидролиза помоћу фермената самог организма и фермената које садржи храна, а потом долази до асимилације тако прерађене хране; у дебелом цреву – даља пробава, асимилација, образовање екскрементних маса и њихова евакуација.

Варење главних састојака хране се састоји у читавом низу хемијских процеса који се одигравају одређеним редоследом и укључују велики број ензима пореклом из секрета пљувачних жлезда, желуца и егзокриног панкреаса. Хемијска обрада хране представља хидролитичко уситњавање хране ензимима специфичним за сваку врсту хранљивих материја. Апсорпција хранљивих материја је процес преузимања коначних производа варења од стране слузнице. Хранљиве материје су угљени хидрати, масти, беланчевине, витамини, минерали и др.

Довољним уносом овим нутријената побољшава се варење и рад органа за варење, спречавају се последице разних обољења која могу обухватити гастроинестинални тракт, утиче на квалитет коже, косе и ноктију и генерално на рад и функције других органа у човековом органиму.

У овом Дипломском раду је методом анализе садржаја докумената детаљно издвојен научни садржај који је у везу са варењем хране и апсорпцијом хранљивих састојака. Документа која су коришћена су књиге бројних аутора, публикације, стручни водичи и интернет странице који су на крају рада наведи у литератури. Рад је подељен у 13 поглавља, теза, које детаљније описују све сегменте које одговарају на ову тему. Од појмова метаболизма, хране, варења хране и начину апсорпције хранљивих материја.

Даље ће бити речи о добром и лошем варењу као и последицама и болестима лошег варења, као и о утицају стреса, али и позитивним ефектима правилног комбиновања намирница и физичке активности. Како је познато да правилна исхрана богата хранљивим материјама утиче на све органе, биће речи о томе какав утицај има правилно варење хране на кожу, косу и нокте. У закључном делу рада изнешене су већ поменуте констатације и разматрања без додатних чињеница које нису у претходном делу написане. Након закључка, налази се Прилог 1 који представља кратак научно – истраживачки рад, који је дело аутора. Он је у виду анкете која је спроведена у току израде дипломског рада, а у циљу бољег практичног примера свега што је теоретски представљено у истом.

1. Шта је метаболизам – анаболизам и катаболизам?

Метаболизам, назив потиче од грчке речи metabolos (μεταβολήσμός) што у преводу значи промена. Под појмом метаболизам се подразумевају све хемијске реакције које се одвијају у организму. Када се говори посебно о нпр. метаболизму угљених хидрата или метаболизму масти, онда се мисли на све хемијске реакције у које су укључени угљени хидрати или масти.

Метаболички процеси омогућавају организму да одржава независност, саморегулацију и репродукцију, односно да одржава хомеостазу, да расте и размножава се, одржава своју структуру и реагује на унутрашње и спољне енергетске надражаје. Према правцу метаболичких реакција, метаболизам има две категорије анаболизам и катаболизам.[1]

Анаболизам – представља низ хемијских реакција у којима се, од простијих, стварају сложенија једињења. У овим процесима се енергија углавном троши. С друге стране, катаболизам представља низ хемијских реакција у којима се сложенија једињења разграђују на простија, при чему се енергија углавном ослобађа (“ствара”). Када се анализирају или дефинишу неки хемијски процеси у организму са аспекта стварања или утрошка енергије онда се говори о енергетском метаболизму.[2]

Хемијске реакције које се одигравају у организму (биохемијске реакције), најчешће се не одигравају спонтано (саме од себе). Да би се одиграла нека биохемијска реакција, углавном је потребно присуство ензима. Ензим је сваки протеин способан да катализује (помаже, убрзава) неку биохемијску реакцију. Свака биохемијска реакција има свој специфичан ензим, мада постоје и ензими који могу катализовати више реакција. Ензими су према реакцијама које катализују подељени у шест група и они имају своју ознаку у међународно прихваћеном индексу. За ензиме се често употребљава и назив ферменти. За оптимално функционисање организма неопходно је да брзина биохемијских реакција буде адекватна тренутним потребама, а брзина одвијања реакција је директно контролисана ензимима. Да би остварили своју функцију ензимима је потребна “помоћ”. Ту помоћ добијају од коензима.

Коензими су непротеинска хемијска једињења која се везују за ензим и која су непходна за пуну биолошку активност ензима. Коензими могу бити органски или неоргански. Органски коензими су често витамини или су настали из витамина, а неоргански могу бити нпр. неки олигоелементи или минерали (цинк, бакар, магнезијум…). Већ из овога се могу наслутити неки од разлога због којих су, за оптимално функционисање организма, у исхрани важни витамини, минерали и олигоелементи.

Међу основним метаболичким путевима у људском телу су:

Метаболизам воде;
Метаболизам аминокиселина које се вежу једна уз другу преко пептидних веза и стварају полипептиде, тј. протеине;
Метаболизам угљених хидрата;
Метаболизам масти.

Пошто су ови молекули (аминокиселине, угљени хидрати и липиди/масти) основа живота, метаболичке реакције имају за циљ изменити ове молекуле да конструишу сопствене ћелије и ткива или их разградити, користећи их као изворе енергије, кроз варење. Ове супстанце се могу комбиновати у полимере као што су DNK и протеини, који су неопходни макромолекули живота.

Метаболизам је као мотор, који сагорева ове калорије које се уносе храном и скала која регулише калоријске потребе. Човеков метаболизам (количина калорија које тело сагори сваки дан) обухвата три кључне ствари:

Основне потребе – познато као стопа базалног метаболизма, која покрива калорије које су потребне за одржавање виталних телесних функција; “гориво” за органе, дисање, циркулацију крви, регулисање хормонских нивоа, раст и обнављање ћелија. Стопа базалног метаболизма обухвата 66% – 75% укупних калорија које су дневно потребне телу.
Варење и апсорпција хране – око 10% дневних калорија иде на варење и апсорпцију хране која је унета у организам.
Физичка активност – вежба, у зависности од тога, колико је човек активан преко дана, рачуна се као средство сагоревања калорија.[3]

2. Шта је храна, а шта је варење хране?

Храна је било која материја која апсорпцијом у људском организму доприноси очувању његове хомеостазе. Храна представља све материје биљног, животињског, минералног или синтетичког порекла које могу послужити за обнављање извесних функција у људском организму, односно које утичу на физички и умни рад, растење, обнављање ћелија, кретање, одржавање сталне топлоте…[4]

Сва жива бића имају примарни нагон за храном. Под храном се подразумевају хранљиве материје које човек узима од биљних и животињских производа, као и минералног дела света, ради одржавања живота и радне способности. Врло је широка разноликост у саставу хране људи с обзиром на могућности, укус, навике, климу и др. Људска храна састављена је од хранљивих материја, тј. од оних једињења која се могу издвојити из намирница биљног и животињског порекла у чистом стању, а служе за исхрану. Хранљиве материје осим воде и кисеоника, јесу беланчевине, масти, угљени хидрати, органске киселине, витамини, минералне материје (слика 1).

Слика 1: Храна биљног и животињског порекла[5]

Животне – намирнице представљају природне комбинације хранљивих материја. Деле се на две групе и то на намирнице животињског и биљног порекла. Намирнице животињског порекла су богатије беланчевинама и мастима него намирнице биљног порекла које садрже претежно угљенохидратне компоненте. Међутим, оваква подела намирница је релативно непотпуна јер не обухвата синтетичке хранљиве материје.

Храна има вишеструку функцију у организму. Ово се огледа у основној функцији хране односно градивној пластичној улози (протеини, калцијум – Са и фосфор – Р) из којих организам изграђује нове ћелије, односно ткива. Са и Р учествују у изградњи костију.

Друга функција хране је подмирење енергетских потреба, организма (угљени хидрати, масти, беланчевине). Енергија се не може створити ни из чега. Вршење рада је повезано са потрошњом енергије. Поред механичке енергије јавља се и топлотна која је неопходна за одржавање сталне температуре организма.[6]

Потреба за храном је императивна. Од њеног избора, односно квалитета зависи физичко и психичко стање човека. Развитак, нормално функционисање организма, повећање отпорности према болестима, психичке и радне способности, свеукупно зависе од правилне исхране.

Хранљиве материје које се уносе помоћу хране највећим делом се могу непосредно искористити од стране ћелије организма. Оне се могу предходно подврћи низу механичких и хемијских претварања која се одигравају у органима за варење а имају за крајњи циљ разграђивање хранљивих састојака до степена у коме могу лако да пређу у крв и лимфу.[7]

Пробавни систем одговоран је за варење, апсорпцију и асимилацију течности, макро и микро хранљивих састојака (витамини и минерали) и уклањање отпадака из гастроинтестиналног тракта. Храна и течност која се уноси разлаже се у пробавном систему на мање просте честице (молекуле) пре него што их танко црево упије и пре него што пређу у крвоток који носи хранљиве састојке, витамине и минерале до ћелија по читавом телу. У ћелијама молекули обезбеђују енергију и храну за тело.[8]

Узимање што лаганије хране, односно хране за коју је потребан краћи пробавни период, од великог је значаја за правилну и здраву исхрану. Прерада хране у желуцу траје од 1 до 5 часова, зависно од врсте хране. Лако сварљива храна преради се за 1 до 3 сата (пиринач, воће, већина поврћа, млеко, пржена јаја); док је за варање хлеба, куваног кромпира, маслаца, сира, куваних јаја, киселог купуса, меса и рибе, неопходно од 3 до 5 сати. Варење у цревима траје од 15 до 24 сата.

Храну која није потпуно пробављена тешко је избацити из организма, што доводи до успоравања метаболизма, гојазности и стварања токсина. Опсежна истраживања су потврдила да је основни кључ здравог организма и задржавања оптималне тежине управо редовно избацивање и ослобађање од токсичних отпадних материја. Да би се то постигло, исхрану треба прилагодити биолошким процесима функционисања организма, односно природним телесним дневним циклусима:[9]

Уношење хране у организам и њена пробава (апропријација) – одвија се од подне до 8 сати увече.
Асимилација, односно апсорпција и искориштавање хранљивих материја одвија се од 8 увече до 4 ујутро.
Елиминација, односно избацивање отпадних материја из тела – одвија се од 4 ујутро до поднева.

Посебно је важно да се храна не узима у време асимилације и током периода елиминације. Тако, за доручак (период елиминације) препоручује се узимање свежег воћа, првенствено оног са високим садржајем воде, или природних воћних сокова. Такође, након 8 сати увече (време асимилације) не препоручује се узимање било које друге хране осим свежег воћа. Иначе, узимање воћа је пожељно увек када се осети глад.

3. Подела хране по хемијском саставу

Животне намирнице по свом хемијском саставу представљају смешу различитих једињења неорганског и органског порекла. У ова једињења спадају вода, минералне материје, алдехиди, алкохоли, органске киселине, масти, беланчевине, угљени хидрати, витамини, танини, бојене материје и многа друга једињења. Сви ови састојци су природни састојци. Поред природних састојака, намирнице (храна) могу да садрже и друге састојке који су у њих доспели или у току производње и прераде (стране примесе) или су намерно додати (адитиви) ради кориговања укуса, мириса, боје (као конзерванси, емулгатори итд.)

Од бројних природних састојака намирница, организму су потребни само они који служе за изградњу и репродукцију телесне материје, за снабдевање потребном количином енергије и за нормално одвијање биохемијских процеса у организму. Ови састојци су хранљиви састојци.[10]

Други природни састојци намирница нису неопходни човеку и спадају у баластне материје хране. Међутим, неки од ових састојака имају известан значај у исхрани. Једињења од којих потиче боја, укус и арома (хлорофил, разни пигменти, органске киселине, танини, горке материје, есенцијална уља и др.) имају значаја у регулисању секреције сокова за варење и у подстицању апетита. Целулоза и њој сродна једињења, иако су несварљиви састојци хране (у органима за варење нема ензима за њихову разградњу, па их организам не може искористити), такође су од значаја у исхрани, јер омогућавају нормалан ток варења хране (дају одређену запремину храни и убрзавају рад црева, а самим тим убрзавају ресорпцију хранљивих материја и излучивање непотребних састојака).

Сва хемијска једињења, органског или неорганског порекла, која улазе у састав животних намирница, а која поседују одређену улогу у исхрани човека, дефинишу се као хранљиве материје, или хранљиви састојци.

По уобичајеној подели, хранљиве материје се деле на: главне или основне хранљиве материје (беланчевине (протеини), угљени хидрати и липиди (масти)) и допунске хранљиве материје (минералне материје, вода и витамини).

Према улози у организму, деле се у три групе:[11]

хранљиве материје које дају енергију – енергетске материје (масти, угљени хидрати и протеини/беланчевине);
хранљиве материје које служе као материјал за изградњу телесне материје – градивне материје (аминокиселине, беланчевине, калцијум, фосфор и др.);
хранљиве материје које омогућавају и регулишу правилан ток биолошких процеса у организму – заштитне материје, или делотворне материје, или биокатализатори (вода, витамини, беланчевине – саставни делови ензима и неке минералне материје),

Између наведених група не може се поставити оштра граница, јер поједине хранљиве материје поседују вишеструку физиолошку функцију. За организам човека од подједнаког су значаја и основне хранљиве материје и заштитне хранљиве материје, па је неопходно да се храном уносе све хранљиве материје, и то у одређеном међусобном односу.

4. Угљени хидрати, масти и протеини

Угљеним хидратима се називају органска једињења, која у свом саставу имају два типа функционалних група: алдехидну или кетонску и алкохолну. Другим речима, угљени хидрати су једињења угљеника, водоника и кисеоника, при чему водоник и кисеоник улазе у односу 2:1, као у води, отуда и њихов назив. Животиње и људи не синтетизују угљене хидрате. У зеленим листовима уз учешће хлорофила и сунчеве светлости одвија се низ процеса између упијања из ваздуха диоксида угљеника апсорбовања воде из земље (тла). Коначни продукт тог процеса, који се назива асимилацијом, или фотосинтезом, јесте сложени молекул угљеника. У њему је природа скупила сунчеву енергију у хемијску, која се касније ослобађа при распаду угљених хидрата у организму човека.Угљени хидрати се деле на просте – моносахариде, дисахариде и олигосахариде и сложене – полисахариде.[12]

Моносахариди – најпростије су грађе јер имају једну угљенохидратну јединицу, коју чине угљеникови атоми везани у низ и не ралажу се на простија једињења. Најзначајнији моносахариди у исхрани су глукоза (мед, грожђе…), галактоза (састојак млечног шећера) и фруктоза (мед, воће…).

Дисахариди – представљају спој две моносахаридне угљенохидратне јединице, од којих је једна обично глукоза. Познати дисахариди који се користе у исхрани су сахароза (глукоза и фруктоза – бели шећер), малтоза (два молекула глукозе – клице житарица, пиво) и лактоза (глукоза и галактоза – у намирницама животињског порекла).

Олигосахариди – садрже од две до десет угљенохидратних јединица. У њих се убрајају слабо сварљива једињења као што су рафиноза, стахиоза, вербаскоза и фруктани и налазе се у природним изворима као што су махунарке, црни лук, артичока, аспарагус. У ову категорију спадају и малтодекстрини, добијају се разлагањем скроба, лако се разлажу у цревима на глукозу, имају умерено сладак укус и користе се као додаци у производњи слаткиша и газираних сокова.

Полисахариди – настају везивањем великом броја молекула глукозе у дугачке молекулске ланце који могу бити линеарни (молекул амилозе), мање разгранати (молекул амилопектина) или више разгранати (молекул гликогена). Најзначајнији полисахариди су скроб (линеарни, стварају га само биљке) и гликоген (разгранати дугачки ланци, ствара организам животиња и људи).[13]

Масти (липиди) подразумевају материје које се састоје из глицерина и масних киселина, спојених етеричним везама. То су материје у чији састав улазе угљеник, водоник и кисеоник. То су једињења која се међу собом доста разликују, али имају заједничку особину да се не растварају у води, већ у органским растварачима. По засићености масним киселинама оне се деле на две велике групе: тврде масноће (сало,свињска маст, маслац) које садрже засићене масне киселине и течне масноће (сунцокретово, маслиново, орахово, уље из коштица итд.) које поседују углавном незасићене масне киселине.[14]

Како је већ поменуто, у масти (липиде) се сврставају масти животињског или биљног порекла (претежно триглицериди по хемијској структури), холестерол, воскови, лецитин, сфинголипиди, фосфолипиди, али и друга сложена једињења која нису масти по хемијској природи, али имају сличну судбину у организму јер су липосолубилна (растворљива у мастима), као на пример витамини А, D, Е и К.

Полузасићене масне киселине: линолинска, ланолинска и арахидонова – спадају у незамењиве факторе исхране, будући да се оне у организму не синтетизују па се морају уносити храном. Те киселине по својим биолошким својствима спадају у животно неопходне материје и чак се разматрају као витамини (витамин F). Физиолошка улога и биолошки значај тих киселина су вишеструки. Важнија биолошка својства датих незасићених киселина – њихово учешће у квалитету структурних елемената у таквим високоактивним комплексима, као што су фосфолипиди, липопротеиди и други. Они су неопходан елемент у стварању ћелијских мембрана, миелинових опни, везивног ткива и других.[15]

Масти имају своје место у свакодневној исхрани. Осећај ситости при уносу масне хране је продужен због споријег истискивања садржаја из желуца у танко црево. Поред тога, намирнице богате мастима су сочне и хрскаве, нежне текстуре, због чега су неизоставне у производњи брзе хране. У људском организму масти улазе у састав масног и других ткива, и чине од 13 до 30% телесне масе, зависно од пола.

Извори засићених масних киселина у исхрани су: млеко и млечни производи, све врсте меса осим рибе, јаја… Извор мононезасићених масних киселина у исхрани су маслиново и кикирики уље, док полинезасићене масне киселине преовладавају у уљу шафрана, кукуруза, сунцокрета, соје и сусама. Воће и поврће и свежем стању скоро да не садржи масти, осим у ретким случајевима као нпр. авокадо, маслине и кокос. Слично је и са житарицама, док намирнице од житарица (кекс, крекери, пите, производи из пекаре и сл.) садрже онолико масти колико је додато у процесу производње. Богати мастима су лешници, ораси, бадеми, кикирики (спадају у орашасто воће), биљна семена и махунарке.[16]

Протеини – Док масти и угљени хидрати у организму имају претежно енергетску улогу, највећи део живих ћелија је изграђен од протеина. Зато њихова прва и најважнија улога у организму јесте градивна. Протеини су пептидни ланци састављени од различитих аминокиселина. У зависности од броја аминокиселина које улазе у састав протеинског ланца разликују се:[17]

полипептиди који имају од 3 до 15 аминокиселина;
олигопептиди који имају од 16 до 30 аминокиселина;
комплексни протеини који имају између 30 и неколико стотина или хиљада аминокиселина.

У организму се налази око 50 хиљада комплексних протеина, који се разликују по садржају и распореду аминокиселина. Своју функцију у организму протеини могу да преузму искључиво ако садрже све аминокиселине по редоследу који је диктиран генетским кодом и ако у простору заузимају одговарајући положај који омогућава да функционална места буду доступна и активна. Губитак ове просторне конфигурације се зове денатурација протеина и представља истовремено и губитак функције.

У природи постоји око 200 аминокиселина, али само 20 улази у састав протеина у људском организму. Зависно од способности организма да их ствара, аминокиселине могу бити:

– Есенцијалне – оне које се морају обезбедити исхраном. Од 20 аминокиселина 9 не може бити створено у организму (хистидин, изолеуцин, леуцин, лизин, метионин, фенилаланин, треонин, триптофан и валин).

– Неесенцијалне или оне које се могу створити у довољним количинама од есенцијалних (аланин, аспарагин, серин, аспарагична киселина и глутамична киселина).

– Условно есенцијалне или оне које се под одређеним условима не стварају у довољним количинама у органиму (аргинин, пролин, глицин, глутамин, цистеин и тироин).

Протеини у људском организму имају веома разноврсне улоге и то су:[18]

Градивна (структурна) улога – протеини су основни градивни елементи већине људских ткива. Нпр. колаген даје чврстину и еластичност костима, кожи, коси и хрскавици. Састављен је од три хеликоидна уплетена протеинска ланца.
Каталитичка улога – ензими за варење су протеинске природе.
Имунолошка улога – бела крвна зрнца у контакту са антигенима стварају протеине који имају улогу антитела.
Транспортна улога – триглицериди и холестерол се кроз крвоток преносе искључиво у склопу липопротеина. Протеини учествују у транспорту преко крви кисеоника, масноћа, угљених хидрата, неких витамина, хормона и других материја. Специфични протеини – преносиоци – обезбеђују транспорт различитих минералних соли и витамина кроз мембране ћелија и унутар ћелијске структуре.
Хормонска улога – велики број хормона су по хемијској природи протеини (инсулин, тироксин, глукагон).
Складишна улога – запремина крви се одржава захваљујући албуминима, које ствара јетра.
Контрактилна улога – мишићна влакна су састављена од протеинских ланаца, миозина и актина, чијом се међусобном интеракцијом остварује контракција мишића.
Пуферска улога – одржавање рН вредности крви у уским границама, 7,35 – 7,41 је могуће захваљујући присуству албумина.

5. Који органи учествују у варењу и апсорпцији хранљивих састојака?

Органе за варење чине уста са зубима и језиком, ждрело, једњак, желудац, дванаестопалачно црево и танко и дебело са жлездама, ректум (анус), (слика 2). У ствари то је један канал покривен слузокожом, дуж које се налазе жлезде, које излучују сокове неопходне за варење и слуз. Главне материје ових сокова су ферменти за варење, који служе за растварање хране у поједине просте састојке. Ферменти су подељени у три групе: једни разграђују беланчевине, други масти, а трећи угљене хидрате.[19]

Слика 2: Систем органа за варење[20]

Унутар “цеви” од уста до аналног отвора налази се нека врста облоге – слузокожа. У устима, желуцу и танком цреву слузокожа има сићушне жлезде које производе сокове за варење хране. Усна дупља се наставља на ждрело које прелази у једњак и преко пукотинастог отвора у вези са душником, преко Еустахијеве тубе са средњим ухом и преко унутрашњих носних отвора (хоана) са носном дупљом. Једњак је мишићна цев која спроводи храну до желуца. Желудац представља проширени део црева у коме се храна нагомилава и започиње варење да би се затим постепено пропуштала у црево. Желудачне жлезде продукују хлороводоничну киселину и ензим пепсин који започиње варење беланчевина (протеина).

Јетра и панкреас су чврсти органи који стварају дигестивне сокове а ови пролазе кроз мале цеви (канале) до горњег дела танког црева. Они такође играју животно важну улогу у управљању метаболичким функцијама тела (Табела 1). Јетрин секрет је жуч која се сакупља у жучној кеси, а одатле кроз жучни канал излива у дуоденум. Жуч не садржи ензиме, али омогућава варење масти тако што врши њихову емулзију (разбија их на ситне капљице). Панкреас лучи панкреасни сок у коме су ензими у неактивном стању (нпр. трипсиноген, химотипсиноген) да би се активирали доспевањем у дуоденум (постају активни трипсин и химотрипсин). Код здраве особе велика количина хране и течности креће се кроз шупље цеви дигестивног система. Ћелије у слузокожи танког црева имају многе специјалне системе који обезбеђују апсорбовање угљених хидрата, протеина, масти, витамина, воде и соли (Табела 2).

У дебелом цреву, ћелије су тако организоване да упијају воду из цревног садржаја, како би се уклањање фекалног садржаја обављало у одговарајуће време и у одговарајућем облику. У завршни део црева се изливају одводи бубрега и полног система. Тај део црева је клоака, која је у вези са спољашњом средином преко клоакалног отвора. Клоака је раздвојена на трбушни део, у који се изливају бубрежни и полни одводи и леђни део – право црево, које се завршава аналним отвором.

Табела 1: Дигестивни сокови и њихове функције[21]

Пљувачне жлезде	Течни бикарбонат	Кваси храну током жвакања
Пљувачне жлезде	Пљувачна липаза	Припрема масти за варење
Желудачне секреције	Киселина	Покреће разлагање протеина и убија бактерије
	Пепсин	Олакшава почетак разлагања протеина
	Желудачна липаза	Покреће разлагање масти
	Слуз	Подмазује и штити слузокожу желуца
	Унутрашњи фактор	Помаже да се у танком цреву апсорбује витамин В12
Секреције јетре	Жучна киселина	Емулгатор који помаже у разлагању масти
	Фосфолипиди	Побољшавају апсорпцију масти
	Холестерол	Лучи се у жуч
	Имуноглобулини	Штите од бактерија и других штетних организама
	Слуз	Штити од бактерија
Секреције панкреаса	Бикарбонат	Неутралише киселину и штити ензиме за варење
	Вода и електролити	Систем испоруке течности за дигестивне ензиме
	Амилаза	Разлаже скроб и гликоген
	Липазе	Разлажу масти
	Протеазе	Разлажу протеине

Табела 2: Апсорпција у танком цреву[22]

Супстанца	Апсорпција
Гвожђе	У дванаестопалачном цреву
Витамин В12	У илеуму
Жучне киселине	Илеум их упија и враћа у јетру
Вода и електролити	90% апсорбује се у танком цреву
Угљени хидрати	Ензими у врховима цревних ћелија разлажу их пре упијања, тј. лактаза разлаже млеко, шећер
Протеини	После разлагања посредством ензима из желуца и панкреаса
Масти	После разлагања помоћу ензима из панкреаса и уз помоћ жучи

Док је анатомија пробавног система једноставна, његова функција и интеракција са осталим системима је сложена и битна за одржавање живота. Зидови шупљих органа састоје се од мишића у слојевима који потискују унети садржај путем таласних перисталтичних покрета од уста, преко желуца, танког црева до дебелог црева. То потискивање хране и течности путем перисталтике регулише се и координира лучењем пробавних сокова из пљувачних жлезда, желуца, јетре, панкреаса и танког црева путем хормона и деловањем нервног система.

6. Шта поспешује добро варење?

Оптимално (добро) варење подразумева да је тело способно да разлаже храну правилно, апсорбујући довољно неопходних нутријената, а елиминишући отпадне продукте који телу нису потребни. Често услед погрешног одабира хране, долази до осећаја надутости, појаве гасова, задржавања воде у телу и разне друге неријатности које су последица лоше исхране. За добро варење битна је избалансирана исхрана која садржи довољне количине свих потребних нутријената и да се пије доста течности. У даљем тексту биће наведене одређене групе намирница које поспешују добро варење и задовољавају организам потребним хранљивим састојцима.[23]

Намирнице богате пробиотицима, добрим бактеријама. Пробиотици су живе бактерије које су од великог значаја за дигестивни систем. Пробиотици слично као влакна, гурају храну кроз црева. Постоје две врсте пробиотика то су Lactobacillus – oни су најчешћи. Налазе се у јогурту и ферментисаној храни. Помажу код дијареје, а и људима који имају интолеранцију на лактозу. Bifidobacterium – налази се у млечним производима. Има позитивно дејство код људи који имају синдром иритабилног колона, или раздражљивх црева. Јогурт је једна од најбољих намирница са пробиотицима.

Храна богата дијетним влакнима – ова храна утиче на добро варење јер се понаша као чистач оргнизма. Када се уносе у довољној мери, онда потискују храну која се налази у цревима и тиме утичу на убрзано пражњење црева. Често људи који имају проблема са констипацијом не уносе довољно влакнасте хране. Наравно постоје и други узроци затвора, али ово може бити један од могућих. У храну богату влакнима спадају: поврће, воће, житарице, махунарке и све врсте орашастих плодова као и семенки. На сваких 1000 kcal треба унети 14 g влакана.

Намирнице које имају велику количину воде – вода је веома значајна у процесу варења и помаже да се храна боље креће кроз дигестивни систем. Нпр. дијетна влакна не могу да функционишу без довољно воде. Ако се рецимо конзумира храна богата влакнима а не уноси се довољно течности, може доћи до надимања и гасова. Довољно течности може се обезбедити не само класичним испијањем воде већ и једући храну која је богата водом. А то је сво воће и поврће. Краставац, тиквице, лубеница, диња, цитруси, бобичасто воће, парадајз, ротквице…

Храна богата пребиотицима – Пребиотици су нерастворљиви угљени хидрати који стимулишу раст и развој здравих бактерија у цревима, јер су они храна за пробиотике. Храна која је богата влакнима је уједно храна које је богата пребиотицима. Ту спадају: аспарагус, банане, цвекла, лук, бели лук, празилук, мекиње, артичоке, леблебије, сочиво. Препоручује се да се уноси минимално 5 g пребиотика дневно.

Зачини – они су најбоља опција да се дода укус храни по потреби. Неки зачини могу убрзати процес варења хране, односно поспешити боље варење. Могу и предупредити надимање као и гасове. Неки од зачина који утичу на добро варење су ђумбир, нана, босиљак, оригано, влашац, кари, цимет, мускатни орашчић итд.

За нормалан рад желудачно – цревног тракта битно још и:[24]

– течност треба пити 10 до 15 минута пре јела;

– ништа не треба пити 1 до 2 часа након јела, када се једу јела богата угљеним хидратима (каше, хлеб итд.) течност се може пити након 3 часа, а после хране богате протеинима (месо, риба итд.) након 4 до 5 часова;

– храну треба пажљиво жвакати;

– не треба јести при јаким емоционалним узбуђењима. Умор, бол, страх, туга, неспокојство, депресија, гнев,упала, грозница и слично утичу на пробавне сокове који престају да се луче. А нормално кретање пробавног тракта се успорава или сасвим престаје;

– треба јести само када се осети глад.

7. Последице лошег варења и апсорпције

Израз “лоше варење” обухвата низ симптома који се могу појавити после јела. Ту спадају непријатност, бол и осећај пуноће у горњем делу трбуха, који се обично јављају ако се једе превише или пребрзо, или због конзумирања одређених намирница. Лоше варење, ако није последица болести, може бити изазвано блажом надраженошћу једњака, желуца или црева, који успоре или сасвим прекину контракције. Због тога се желудац или црева прошире од гасова, делимично сварене хране и сокова за варење. Услед тога се јављају симптоми какви су: подригивање, бол у желуцу, мучнина, надимање или горушица, често праћена подизањем киселог садржаја желуца у уста.[25]

Најчешћи проблем код поремећаја у варењу је опстипација, односно затвор. Опстипација је, заправо, симптом лошег варења, а не болест. По једној дефиницији нормално пражњење постоји уколико се то дешава два до три пута у току дана, док друга група стручњака сматра да је нормално пражњење једанпут на други дан. Имајући на уму да садржај од желуца до дебелог црева путује од 12 до 48 сати, обе дефиниције имају своје упориште. У сваком случају, пражњење црева пре 12 сати испољава се кроз дијареју, а после 48 кроз опстипацију. У таквој ситуацији, пражњење није само отежано, већ и болно.

До опстипације долази ако се садржај дуже задржава у дебелом цреву онда долази до повлачења воде. Остају само влакнасте материје које црева не могу да избаце. У таквим околностима особа није здравствено угрожена, али се осећа нелагодно. Поред отежаног пражњења црева осећа и надутост, мучнину, губитак апетита. Ово стање најбоље познају најподложније категорије становништва као што су труднице, деца и стари.

Надутост је субјективан осећај да су стомак и црева увећани, а настаје као последица повећаног уноса течности, повећаног стварања цревних гасова, али и других озбиљних поремећаја у органима за варење. Као последица стварања цревних гасова настаје услед повећаног броја цревних бактерија, повећаног уноса шећера, лошег варења или лоше апсорпције шећера. Одређене врсте воћа и поврћа садрже шећере које људски организам тешко вари, али их зато разграђују цревне бактерије. Пасуљ, купус, лук, шаргарепа, банана, кајсија, интегрални производи су намирнице које се разлажу уз помоћ цревних бактерија. Са друге стране, нана, камилица, коморач, анис, цимет, представљају лек избора за растерећивање црева.

Иритабилни колон, односно нервозна црева, такође могу да буду разлог отежаног варења са поремећајем пражњења и појавом затвора. Ово стање често прати и надутост, појава гасова, а понекад и јаки болови у трбуху. Синдром нервозних црева може да се манифестује у три облика. Први карактерише бол у трбуху и затвор, а најчешћи је код жена. Код другог облика доминира дијареја, повремена или стална, а најчешће се среће код мушкараца. Код трећег облика наизменично се смењује дијареја и затвор.

За бол је карактеристично да се појачава након оброка, а смањује после пражњења црева. Али, нажалост, у оваквим околностима пражњење је нередовно, односно пацијенти имају мање од три столице недељно. Осим тога, може бити и отежано, непотпуно и болно. Оболели често осећају и тегобе као што су горушица, мучнина и повраћање, главобоља. Уколико је присутан затвор, последично могу да се јаве и хемороиди. Лечење иритабилног колона дуготрајно је и компликовано. Нормалан рад црева постиже се кориговањем исхране и истраживањем намирница које могу бити фактори ризика за погоршавање симптома.

8. Болести изазване лошим варењем хране, како их спречити и помоћ у лечењу

Лоше варење је термин који се користи за описивање скупа симптома који укључују и дуг осећај ситости, нелагодност или пецкање у желуцу након оброка, надутост, гасови итд. Може се јављати повремено или свакодневно. Ови симптоми могу се контролисати и потиснути одговарајућим лековима или променом начина исхране, али честе сметње приликом варења могу да буду знак озбиљније болести.[26]

Најчешће гастроентеролошке болести, односно болести органа за варење су чир на желуцу, Кронова болест, поремећај у раду дебелог црева, хемороиди, разне упале, болести јетре и жучне кесе, калкулоза жучне кесе и жучних путева, бенигни и малигни тумори.

Диспепсија је бол или нелагодност у пределу желуца, праћен осећајем пецкања у пределу тог органа или иза грудне кости, као и мучнином, нагоном за повраћањем и горушицом. Често се јавља и нелагодност непосредно после узимања хране, осећај ране ситости већ после неколико залогаја хране или гутљаја течности. Она може бити органска и у том случају подразумева се болест једњака, улкусна болест и тумори, или пак функционална, која чини 60 одсто свих диспепсија. Типично је да су тегобе присутне у дугом временском периоду (често и по више година уназад) и да се јављају повремено са различитим интензитетом.[27]

Навике у исхрани и одабир хране могу играти значајну улогу у појави, терапији и превенцији бројних сметњи изазваних лошим варењем. У великом броју случајева, правилна исхрана помаже успостављању боље пробаве, а тиме и квалитету живота јер смањује бол и нелагоду, те неретко утиче на смањење последица везаних за болести органа за варење.

Код лечења диспепсије врло је важно променити штетне животне и навике у исхрани, а онда и контролисати и лечити остале присутне болести. Саветује се престанак пушења, смањење прекомерне телесне масе и дневног уноса хране с нагласком на конзумацију немасне и не сувише зачињене хране као и поделу дневног уноса у више мањих оброка. Препоручљиво је као извор масноћа користити маслиново уље и да се редовито конзумирају ферментисани млечни производи (јогурт, ацидофил, кефир). Од помоћи могу бити и алоја вера, пчелињи производи и лековито биље.[28]

Хемороиди су венски крвни судови у дисталном делу ректума. Класификовани су као спољашњи или унутрашњи. Често настају као последица дуготрајног напрезања приликом пражњења, током трудноће, као и због гојазности или дуготрајног седења. Веома често се јављају око 50-е године живота. Симптоми су свраб и иритација аналне регије, бол и нелагодност, крварење, као и појава чворића у тој регији. Како су хемороиди углавном последица лоше исхране и начина живота, да би се они спречили потребно је смањити вишак килограма, узимати што више здраве хране са изобиљем намирница са целим зрневљем, хранити се уравнотежено са много влакана и пити што више течности ради размекшавања столице.

Такође, неопходно је смањити унос алкохола и појачати физичку активност. Не уностити масну, љуту и зачињену храну и јести што више свежег воћа и поврћа, коштуњавих плодова, семенки и житарица која садрже влакна. У циљу убрзања крвотока и смањења крвног притиска пожељно је вежбати бар два до три пута дневно.

За лечење хемороида, поред промене навика и исхрани и начину живота, у терапији се обично користе масти и чепићи који смањују бол (локални анестетици), смањују упалу (кортикостероиди), спречавају инфекције (антисептици), спречавају коагулацију крви и настанак тромба (антикоагуланси). Од биљних лекова користе се кантарионово уље (маст или чепићи), маслиново уље, невенова маст или чепићи, екстракт дивљег кестена, кокоса, хајдучке траве, прополиса.[29]

Кронова болест и улцерозни колитис представљају хроничне болести које карактеришу запаљенске промене на нивоу дигестивног тракта. Кронова болест може захватити читав дигестивни систем, почевши од усне дупље до аналног отвора, а често је карактеришу учестала дијареја с примесама крви, боловима и грчевима у трбуху, али и појавом фистула, промена на кожи, губитак апетита и тежине итд. Ова болест захвата узраст од 15 до 40 година, а узроци могу бити различити од генетског наслеђа до последица других болести али и пада и нарушавања имуног система, због лоше исхране и нездравог начина живота.

За лечење Кронове болести најпре се приступа првом реду лекова (кортикостероиди, месалазин, имуран) и различитим дијететским суплементима, попут витаминима D3, фолне киселине и калцијума због смањене апсорпције одређеног броја хранљивих материја. Оваквом терапијом упала и активност болести се смањује у одређеној мери и одређеном временском периоду. Неретко се дешава да особа не реагује на овај облик лечења, па се онда присупа биолошкој терапији која болест смирује на дуже стазе, а најновија терапија матичним ћелијама даје феноменалне резултате у лечењу фистула.[30]

Ако наведени третмани и промене начина живота не мењају или непобољшавају симптоме код Кронове болести, оболелом се може препоручити операција. Према статистичким подацима око 70% пацијената са Кроновом болешћу ће у некој фази живота морати да се подвргну операцији. Неке врсте хирушких интервенција могу укључивати уклањање оштећених делова дигестивног тракта и поновно повезивање здравих делова.[31]

Карцином дебелог црева чини 9% свих малигних тумора, трећи је најчешћи малигни тумор и четврти узрочник смртног исхода у свету. Главни симптоми на које би требало обратити пажњу су промена начина пражњења са наглом појавом дијареје или опстипације (затвора), уз појаву свеже крви измешане са столицом. Особе оба пола, старије од 50 година са појавом свеже крви измешане са столицом или позитивним тестом на окултно крварење обавезно подлежу скрининг колоноскопији за рано откривање карцинома. Исто важи и за особе које су у породици имале карцином дебелог црева. Најчешћи симптоми су крварење у столици, промене у пражњењу црева (дијареја, затвор, непотпуно пражњење), болови у трбуху, малокрвност, нагли губитак телесне тежине, малаксалост и осећај прекомерног умора.[32]

Ризик од појаве карцинома дебелог црева се смањује одржавањем идеалне телесне тежине (људи са прекомерном телесном тежином и гојазни су у већем ризику од оболевања), правилном исхраном са доста воћа, поврћа , влакана и рибе уместо црвеног меса (свињетине, јагњетине, говедине) и месних прерађевина, физичком активношћу (умерена физичка активност као што је свакодневни брзи ход и вожња бициклом, смањује ризик од оболевања), као и избегавање алкохолних пића. Карцином дебелог црева се лечи хирурши, а у зависности од интраоперативног налаза и патохистолошког налаза и СТ (скенерског) прегледа може бити потребна и хемиотерапија о чему одлуку доноси онколог.[33]

Чир на желуцу – пептички улкус, је обољење које карактерише појава чира на слузници једњака, желуца или дванаестопалачног црева. Главни симптом је појава јаког, оштрог бола у пределу желуца, који је нарочито интензиван ноћу. Тим специјалиста гастроентерологије истакао је да се услед чира на желуцу јавља јак осећај печења у том органу, поготово уколико је празан. Чир на желуцу могу да прате и драстичнији симптоми, као што су мучнина и повраћање свеже крви или садржаја који изгледа као талог од кафе, затим појава црне столице, као и губитак апетита, који прати губитак телесне тежине. Узроци пептичког улкуса могу бити појава инфекције Helicobacter pylori, претерана употреба лекова против болова, а фактори ризика за настанак пептичког улкуса свакако су пушење и употреба алкохола.

Ради превенције појаве чира на желуцу саветује се престанак пушења, пијења алкохола и црне кафе (више од три шољице дневно), као и унос немасне и благо зачињене хране. Да би се пептички улкус држао под контролом, неопхоодна је правилна исхрана. Оболелима се препоручује да једу старији хлеб, двопек, пиринач, кукурузни и пшенични гриз, пецива која нису заслађена, посни сир, обрано млеко, немасне сиреве, динстано, кувано или печено у фолији месо (пилетина, јаретина, телетина, јунетина, јагњетина), биљна уља, меко скувана јаја, маргарин и путер у мањим количинама. За чир на зелуцу се препоруцују и нарендане јабуке, банане, компот, суво воће, мале количине џема.[34]

Правилно лечење подразумева стриктно придржавање терапије коју препише лекар и њено спровођење до краја, као и промена начина исхране и животних навика. Уколико се особа свега овога придржава како треба, чир на зелуцу се не јавља у чак 90 одсто случајева. Терапију приписује искључиво лекар и она понајвише зависи од дијагностике. У случају да је улкус изазвала бактерија Helicobacter pylori, оболеле особе треба да облажу слузницу заштитним слојем, смање киселост желуца и узимају препарате који ће да униште узрочника.

Поред наведених, постоји још на десетине других болести гастроинтестиналног тракта, али за све њих узрочници су слични и углавном везани за нездрав и брз начин живота, лоша исхрана, не уношење довољно нутријената, уношење кафе и алкохола у већим количинама и др. Све ово утиче на лоше варење које после дужег времена може узроковати озбиљна обољења и зато је важно које намирнице и у којој количини се уносе у организам да би се избегле последице и болести лошег начина живота.

9. Правилно комбиновање намирница

Према савременој физиологији исхране, она је правилна само ако је заснована на одређеним принципима, којима се регулишу енергетске и биолошке потребе организма човека. Како човек своје енергетске и биолошке потребе подмирује преко хране, принципима правилне исхране регулишу се потребе организма у храни, односно у појединим састојцима хране, неопходним човеку као извори материје и енергије и као супстанце које омогућавају нормално функционисање организма. Природни извори и носиоци хранљивих састојака неопходних организму су животне намирнице, а погодна смеша намирница животињског и биљног порекла чини храну.[35]

Постоји неколико основних правила која се односе на правилну комбинацију уноса хранљивих састојака у организам.

Протеини и угљени хидрати не треба да се комбинују. Протеини се слажу са поврћем и угљени хидрати се слажи са поврћем, али протеини и угљени хидрати се не слажу међусобно у истом оброку. Наиме, ове две групе намирница се варе у другачијим условима са другачијим ензимима и ако се узимају заједно долази до недовољне разградње протеина што доводи до осећаја тежине у стомаку и надутости.

Не треба комбиновати воће и поврће у истом оброку. Разлог за ово правило лежи у чињеници да воће садржи простији шећер од поврћа. У воћу можемо наћи углавном дисахариде (два молекула шећера) или моносахариде (један молекул шећера). Они се брже разграђују од поврћа које садржи комплексне шећере (влакна и скроб). Шећери ће се апсорбовати тек кад сви пређу у један молекул шећера и то у танком цреву што је бржи процес за воће него за поврће. Скроб се раствара већ у усној дупљи, али много спорије уз присуство различитх ензима па му треба више времена да се апсорбује.[36]

Намирнице са концентрованим беланчевинама (протеинима) су: све врсте црвених меса, конзервирана и свежа риба, сир, пилетина, јаја, дивљач, шкољке, млеко од соје, тофу сир, ћуретина, соја у зрну, биљне беланчевине (одрезак од соје). Протеини се могу комбиновати са:

свежим поврћем;
варивима од поврћа (не кромпиром);
уљима, мастима, намазима, језграстим плодовима, семенкама и преливима.

Намирнице са концентрованим скробом (угљеним хидратима) су: све врсте житарица (јечам, пиринач, кукуруз, овас, просо, хељда), све врсте брашна, тестенине, булгур, кускус, мусли, лисната теста, кромпир, махунарке (све осим соје). Угљени хидрати се могу комбиновати са истим намирницама као протеини, може и кромпир.[37]

У даљем тексту биће наведене неке од намирница као и начин њиховог комбиновања са осталим.

Масти – могу се третирати као прилагодљиве. Комбинују се и са угљеним хидратима и са протеинима.

Јогурт и кисело млеко – прилагодљива намирница. Добро за свако комбиновање хране.

Тестенина – са или без јаја посматра се као намирница богата угљеним хидратима. Добра је комбинација са зачинским биљем, спанаћем, купусом, сосом од парадајза и белог лука и наравно увек уз свежу салату.

Чај и кафа – конзумирање превише кафе и чаја може нарушити апсорпцију неких витамина и минерала. Шољица или две дневно могу бити подстицајне за варење и организам, али их је најбоље пити одвојене од главног оброка.

Десерти – ако се једу након протеинског оброка, ометаће желудачну киселину. Све слатке намирнице најбоље је ограничити на минимум. Узимати их повремено и паузирати најмање 1 сат између главног јела и десерта.

Алкохол – мале количине алкохола не нарушавају оброк комбиноване хране. Умерене количине алкохола представљају здрав додатак исхрани. У превеликим количинама алкохол је врло опасан и штетан.

Безалкохолни напици – избегавати напитке са адитивима или их конзумирати минимално. Висок садржај многих врста адитива значи да их је најбоље пити одвојено од осталих намирница.

10. Утицај физичке активности на варење

Физичка активност се односи на све покрете тела које изводе мишићи и током којих се троши енергија већа него кад се мирује. Човеку је за здравље потребан минимум физичке активности од 150 минута недељно (60 минута дневно код деце); шетња, пењање уз степенице, трчање или пливање су примери физичких активности. Уравнотежена исхрана и физичка активност су идеална комбинација за очување здравља човека.[38]

Захваљујући физичким вежбама, жлезде за варење боље се напајају због појачаног крвотока луче више фермената за варење и тако је варење олакшано. Знојне жлезде, бубрези, плућа, функционишу такође интензивније. Мокраћна киселина, холестерол, уреа у крви одстрањују се у знатно већој количини. Такође је стварање хормона ендокриних жлезда повећано.

Контракције трбушних мишића делује позитивно на рад желуца, односно органе за варење. Контракције повољно утичу и на перисталтику (кретање) црева.[39] Физичка активност је и веома важна за процес сагоревања масти и убрзавање метаболизма. Сувише напоран рад било умни или физички, отпочет непосредно после јела, омета процес варења, али умерена активност и кратко пешачење после јела свакако поспешује рад органа за варење.

Редовна физичка активност изузетно је важна у контролисању количине телесних масти и увећању мишићне масе и смањењу фактора ризика. Никада не треба вежбати у време кад хормон инсулин још увек блокира ензим липазу, то јест док траје стварање масти, а то је време 2 до 3 сата након оброка. Најбоље време за физичку активност је пре доручка, пре ручка или вечере, мада се после 21h не препоручује (један од разлога је што се тим поступком вештачки одржава рад надбубрежне жлезде, а то води у хроничан синдром стреса).[40]

11. Утицај стреса на варење

Органи за варење су, тврде лекари, посебно осетљиви на стрес. Иако се назива аутономним, „нервни систем желуца и црева“ није баш у потпуности независан, већ је повезан и под утицајем је централног нервног система. Мозак „све памти“ и током година стресног живота „испоставља рачун“, чији цех најчешће плаћају стомак и желудац, односно дигестивни систем.[41]

Умор, бол, страх, туга, неспокојство, депресија, гнев, упала, грозница и слично представљају неку врсту стреса за организам, а утичу на пробавне сокове који престају да се луче. А нормално кретање (перисталтика) пробавног тракта се успорава или сасвим престаје. Раније је указивано на то да издвајање сокова у желуцу спада у лако успоравајуће радње. Уз то при емоционалним изливима лучи се адреналин, који изазива поларизацију мембране на пробавним ћелијама танког црева, а то искључује порозни катализатор – гликокаликс. Храна која се унесе у организам у таквом стању се не прихвата, трули, ври па отуда дијареја и осећај дискомфора.[42]

Наиме, када је тело дугорочно под стресом, поремети се варење хране. Хроничан и екстреман стрес такође може да има дугорочне ефекте на црева и врсту нутријената који се апсорбују, што узрокује рефлукс, надутост, дијареју, а понекад чак и губитак контроле над цревима. Дугорочан стрес и анксиозност могу да промене метаболизам тела. Истраживања показују да стално ослобађање кортизола у крви може да смањи осетљивост на инсулин, а друга недавна истраживања такође су открила повезаност између одраслих особа које пате од анксиозности и чира желуца. Бројни гастроинтестинални проблеми који се јављају услед стреса су још и мучнина и појачан нагон за повраћањем, а могу да се јаве и проблеми са дебелим цревом, као што су гасови, поремећај пражњења.

12. Какав утицај има правилно варење на кожу, косу и нокте

Утицај правилног варења хране свакако има везе са квалитетом коже, косе и ноктију. Уношењем хранљивих састојака и апсорпцијом у организму, органи за варење имају главну улогу у преношењу нутријената и хране тамо где је потребно. Правилно варење подразумева преузимање витамина и минерала из исхране, који су од највећег значаја за здраву кожу, косу и нокте.

Висока количина течности, свежег воћа и поврћа, млечних производа с ниским процентом масти, целих житарица, рибе, посног меса, као и здравих извора масноћа формула су за одржање здравља и лепоте.

Нега коже је заправо унутрашњи посао, јер је њен изглед директан одраз здравља унутрашњих органа, нарочито јетре и система за варење. Стања коже попут сувоће, псоријазе и екцема, акни указују на то да је јетра преоптерећена, што је резултат превеликог уноса токсина и разних других штетних материја у организам. Будући да је примаран посао јетре детоксикација, она ће у тим условима радити успорено, јер не може обрадити све штетне материје. Тело увек напорно ради на елиминисању токсина из организма, тако да уколико јетра није у стању да обави свој посао, токсини се филтрирају кроз друге органе као што је кожа.

Када се токсини елиминишу кроз кожу могу изазавти осип, бубуљице, дерматитис и друга дерматолошка обољења. Наиме, све намирнице на неки начин утичу на кожу. Или је одржавају хидрантном и меканом, или узрокују њена обољења. Воће и поврће богато антиоксидансима и бројним витаминима подстичу производњу колагена (протеина захваљајујући којем је кожа глатка и еластична), те помажу јетри да ефикасно спречи промене на кожи.[43] Исхрана богата влакнима помаже бољу покретљивост црева и детоксикацију организма, спречава акумулацију токсина у ткивима и одржава кожу лепом и здравом. Недостатак есенцијалних масних киселина и витамина Е у исхрани засигурно ће се огледати на кожи, коси и ноктима. Стога је конзумација рибе, орашастих плодова, семенки и других вредних извора масти, попут маслиновог уља, јако важна.

Како се коса стално развија, расте и обнавља из својих коренова – фоликула, основни предуслов за здраву и лепу косу је правилна исхрана. У самом метаболизму стварања косе најважнију улогу свакако имају минералне материје: бакар, цинк, гвожђе и силицијум. У коси има много сумпора (око 5 g на 100 g косе), па се зато све врсте лука саветују особама које коса напушта. Витамини B комплекса, инозитол, витамин А, аминокиселине цистин и метионин само су неке од супстанци које имају позитиван утицај на раст и квалитет косе. Цинк утиче на мање седих власи, витамин Е даје коси сјај и густину, а магнезијум даје коси јачину.

Нормални, здрави нокти код млађих особа су ружичасти, сјајни и глатке површине. Промене или абнормалности ноктију често произлазе из прехрамбених недостатака или других болести. Као и за косу, кључ здравих ноктију је здрава исхрана у којој је заступљено довољно протеина и свежег воћа и поврћа.[44] Витамин А смањује кртост ноктију, а у органиам се може унети путем намирница као што јаја, диња, спанаћ, шаргарепа, слатки кромпир, житарице. Витамини В комплекса одржавају влажност и дебљину ноктију, сречавају пуцање и дисколорацију, а налазе се у жуманцету, поврћу, целим житарицама, пилетини, риби и млеку. Витамин С стимулише раст ноктију и одржава њихову здраву боју. Цитрусно воће обилује витамином С, али и парадајз, кромпир, јагоде и неке врсте зеленог поврћа. Витамин D овај витамин јача нокте и помаже телу у правилној апсорпцији калцијума. Што се тиче намирница, може се наћи у риби и рибљем уљу, неким врстама гљива, млеку, природним соковима и житарицама. Појава белих тачкица на ноктима може бити знак недостатка цинка у организму, а нокти конкавног изгледа с уздужним пругама могу указивати на анемију.

У наредној табели (Табела 3) биће наведени органи (кожа, коса и нокти) и њихови недостаци и болести које се појављују услед неодовољно унешених и лоше апсорбованих нутријената у организам.

Табела 3: Недостаци на кожи, коси и ноктима чији је узрочник лоша исхрана[45]

Орган	Нормалан налаз	Промењен налаз	Могућ узрок везан за исхрану
Кожа	Ружичасте боје, мека, глатка, еластична	Споро зацеливање рана	Недостатак протеина, витамина С или цинка
		Сува, перутава кожа	Недостатак есенцијалних масних киселина или витамина А
		Пигментације коже или флеке након излагања сунцу	Недостатак ниацина или есенцијалне аминокиселине триптофан
		Бледило	Недостатак гвожђа или фолне киселине
		Жуте флеке	Вишак каротеноида, витамина А
		Тачкаста капиларна крварења	Недостатак витамина К или С
Кожа лица	Ружичасте боје, мека, глатка, еластична	Перутава, масна кожа око усана и носа, пукотине око очију и усана	Недостатак рибофлавина, ниацина и пиридоксина
Коса	Природно сјајна, нормалне дебљине, једнаке боје и квалитета	Танка, без сјаја, проређена	Недостатак цинка, протеина или есенцијалних масних киселина
Коса	Природно сјајна, нормалне дебљине, једнаке боје и квалитета	Праменови светле или тамне боје код мале деце	Недостатак протеина
Нокти	Глатки, сјајни, благо закривљени	Изврнути ка споља, кашикастог облика	Недостатак гвожђа
		Без сјаја	Недостатак протеина или гвожђа
		Ишарани, бледи	Недостатак витамина А или С

13. Закључак

Метаболизам је процес којим се калорије из хране у телу претварају у енергију и утиче на то како ће та енергија да се троши. Метаболизам се састоји из анаболизма и катаболизма. Анаболизам представља процес у којем се енергија користи за изградњу нових ћелија и ткива, а катаболизам представља складиштење енергије (у облику масти) у телу ради нормалног функционисања целог организма.

Храна садржи одређене хранљиве састојке (нутријенте) који су потребни организму за правилно функционисање. Нутритивни састојци су протеини, угљени хидрати, масти, дијетална влакна, витамини и минерали. Храњиве материје које се налазе у храни, морају да се разложе (сваре) на саставне храњиве материје и допреме до крви и лимфе како би доспеле до ћелија (апсорпција и транспорт) путем гастроинтестиналног тракта. Процес варења почиње одмах када се храна унесе у уста, а наставља се кроз желудац и црева. На путу кроз гастроинестинални тракт, храна се механички мрви, обрађује како би се ослободиле храњиве материје и сабија како би се одбацио остатак.

Правилна и избалансирана исхрана и довољан унос течности поспешују боље варење. У недостатку одређених нутријената у храни, као и након прекомерне исхране може доћи до појаве разних обољења органа за варење. Обично су први симптоми надутост, гасови, мучнине и нагон за повраћањем, опстипација или дијареја, а они могу бити узрочници разних болести као што је Кронова болест, чир на желуцу, разни облици карцинома и др.

Поред уноса хране богате разним хранљивим састојцима, за правилан рад гастроинтестиналног тракта битна је и правилна комбинација намирница и физичка активност. Све ово утиче на унутрашње и спољашње здравље човека, на лепоту коже, косе и ноктију, правилно варење и апсорпцију хранљивих састојака из намирница које се свакодневно уносе у организам.

Прилог 1

Табела 4: Анкета

Старост и пол особе која је анкетирана	Здравстеви проблем	Трајање проблема	Могућ узрок	Начин решавања здравственог проблема
25 год/Ж	Акне, бубуљице	10 година	Генетски	Изменом начина исхране (без хлеба, слаткиша, грицкалица, сокова) примећено побољшање док се особа придржава овог режима
30 год/Ж	Упала танког црева, оштри и јаки болови у пределу стомака	Болови у трајању од неколико дана	Исхрана, пацијент је нагло прекинуо дијетални начин исхране који му је саветован због проблема са штитном жлездом	Болови су престали након регулисане исхране, уношењем свежег или куваног поврћа и свежег воћа и преписану терапију лековима
28 год/М	Чир на желуцу	6 месеци	Генетски, промена радног места уз велики стрес, лош начин исхране (особа је гојазна)	Оперативним путем, регулисањем телесне тежине, променом начина исхране, избегавањем стреса
40 год/Ж	Надутост, гасови	Повремено	Након уношења суве хране и хране која садржи целулозу, уносом доста течности	Нормалном и редовном исхраном са довољном количином течности
47 год/М	Мучнина, повраћање, болови у стомаку	Повремено	Услед уноса хране која садржи глутен	Регулацијом исхране и унос хране без глутена
26 год/Ж	Лош квалитет ноктију и коже	Месец дана	Недовољан унос витамина и минерала, због обавеза не стиже да се храни редовно, мали оброци	Редовна исхрана богата потребним нутријентима, коришћење суплемената по потреби
61 год/Ж	Чир на желуцу	Тренутни бол, пуцање чира	Стресан период, лоша исхрана, велики унос кофеина	Опретивним путем решено, одређени период коришћени лекови, регулисана исхрана
59 год/М	Хемороиди	Око месец дана	Вишесатно седење (возач камиона), нездрава и не редовна исхрана	Промена исхране уз уношење хране која садржи влакна, доста течности, коришћење биљних лекова (масти и уља)
45 год/М	Опстипација	Две недеље	Изазван смањеним уносом хране, недовољне количине биљних влакана, мала физичка активност	Промена режима и начина исхране, употреба лаксатива
53 год/Ж	Горушица	Повремено	Обилни и касни оброци (особа склона гојазности), зачињена храна, унос доста кофеина	Редовна исхрана, не вечерати касно већ 3-4 сата пре одласка на спавање, препоручена дијета од стране лекара

У Прилогу 1 дата табела (4) која представља анкету коју је аутор урадио да би на најбољи начин допринео раду и указао на конкретне примере проблема код људи, услед нередовне и лоше исхране. Ова анкета може да представља и краћи научно – истраживачки рад у којем су наведени конкретни подаци везани за узроке и болести лошег варења. Аутор је анкету спровео насумично бирајући пролазнике, постављајући питања која су наведена у табели 4. Испитано је око 40 људи, а у табели је наведено 10, као најчешћи примери обољења која се јављају (остала се понављају, па су због прегледности изостављена).

Као што је детаљно приказано у Дипломском раду, и у истраживању се показало да су неки од најчешћих узрока обољења органа за варење горушица, надутост и гасови, опстипација, дијареја, мучнина, повраћање и др. Они се могу јавити као последица нередовне и лоше исхране, уношењем веће количине хране него што је потребно, уносом веће количине кафе, алкохола, али и саме течности, одсуством физичке активности. Показало се да су и жене и мушкарци подједнако угрожени и склони болестима које захватају гастроинтестинални тракт, као и да нема правила са колико година се проблеми могу јавити. Испитаници су имали од 20 до 70 година и најчешће са већ установљеном и дијагностикованом болешћу или уоченим здравственим проблемом на време.

Поједини испитаници који се жале на повремене осећаје надутости, горушице, мучнине углавном одмах након првих симптома предузимају одређене мере у погледу регулисања исхране и уношења здравих намирница. Чест узрок бројних обољења органа за варење је и стрес и брз живот који са собом носи и уношење „брзе“ хране, оброка који нису богати потребним нутријентима и др.

На основу овог краћег истраживачког рада, може се закључити да су узроци и обољења која су теоријски представљена у раду, присутни код великог броја испитаника. Од повремених и кратких симптома узорованих тренутно, до већих здравствених проблема и болести. Решење је свакако имати регулисану и избалансирану исхрану уз одређен унос течности и смањену количину мање корисних и нездравих супстанци као што су кафа, алкохол, већа количина шећера итд.

Литература:

Ђуришић Б. “Технологија животних намирница” https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/tehnologija-zivotnih-namirnica
Петрович Малахов Г. “Исхрана и храна”, Београд, 2003. стр. 29, 31, 52, 59
Попов Раљић Ј. “Исхрана” стр. 7, http://www.dgt.uns.ac.rs/download/ishrana02p.pdf
Публикација “Исхрана и физичка активност”, Водич за здраве животне навике, Београд, 2017. стр. 4
Публикација “Принципи правилне исхране” стр. 113, 115, 116 http://www.nina.in.rs/pdf_pom/Zoka-pdf.php
Росић М. Стојић С.С. “Принципи исхране и рекреације” Универзитет Сингидунум, Београд, 2012. стр. 7, 8, 18, 23, 25, 43, 68
https://www.wikiwand.com/bs/Metabolizam
https://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/sta-je-metabolizam
https://www.tportal.hr/kultura/clanak/predstavljen-kulinarski-vodic-kroz-knjizevna-djela-20120329
https://nadijeti.com/2012/02/06/varenje-hrane/
https://www.zivotizdravlje.net/sistem-organa-za-varenje/?print=pdf
https://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2018/01/OPT-PREDAVANJA-2017-18.pdf
https://nadijeti.com/2012/02/06/varenje-hrane/
https://www.primarna-medicina.com/bolesti/organi-za-varenje/
https://fitt.rs/pet-grupa-namirnica-za-bolje-varenje/
http://www.kuvarica.net/dijete/poremecaji_varenje.html
https://www.lekarinfo.com/zanimljivosti/bolesti-koje-se-kriju-iza-loseg-varenja
https://www.actavis.rs/terapeutske-oblasti/gstroenterologija/article-pages/najei-stomani-problemi-funkcionalna-dispepsija-ili-oteano-varenje/
http://www.inpharma.hr/index.php/news/203/20/Kako-sprijeciti-i-lijeciti-dispepsiju
http://www.prirodnilek.com/hemoroidi-uzroci-simptomi-lecenje/
http://www.alergijaija.com/2018/09/10/upoznajte-kronovu-bolest-iz-licnog-ugla/
https://atlasklinika.com/sta-je-kronova-bolest/
https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/744-rak-debelog-creva-i-prevencija-2019
https://www.belmedic.rs/edukacija/karcinom-rak-debelog-creva
https://stil.kurir.rs/lepi-zdravi/41686/ovi-simptomi-ukazuju-na-cir-na-zelucu-evo-sta-da-radite-recept
http://magazin.biobella.rs/2017/02/09/kako-pravilno-kombinovati-namirnice-za-zdrav-i-funkcionalan-obrok/
https://www.dijeta.net/kombinovanje-hrane/
http://inff.weebly.com/uploads/5/0/0/7/50078065/fizicka-aktivnost-i-zdravlje.pdf
https://pcpress.rs/pravilna-ishrana-i-fizicka-aktivnost-zaposlenih/
http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.75.html:302726-Stomak-pati-zbog-stresa
https://www.totallywellness.rs/blog/najgora-hrana-za-kozu/
http://www.apotekanis.co.rs/index.php/zdravlje-zena/93-nega-kose-i-noktiju?showall=1&limitstart=

[1] Извор https://www.wikiwand.com/bs/Metabolizam

[2] Росић М. Стојић С.С. “Принципи исхране и рекреације” Универзитет Сингидунум, Београд, 2012. стр. 68

[3] Извор https://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/sta-je-metabolizam

[4] Попов Раљић Ј. “Исхрана” стр. 7, http://www.dgt.uns.ac.rs/download/ishrana02p.pdf

[5] Извор https://www.tportal.hr/kultura/clanak/predstavljen-kulinarski-vodic-kroz-knjizevna-djela-20120329

[6] Ђуришић Б. “Технологија животних намирница” https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/tehnologija-zivotnih-namirnica

[7] Извор https://nadijeti.com/2012/02/06/varenje-hrane/

[8] Извор https://www.zivotizdravlje.net/sistem-organa-za-varenje/?print=pdf

[9] Извор https://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2018/01/OPT-PREDAVANJA-2017-18.pdf

[10] Публикација “Принципи правилне исхране” стр. 115, http://www.nina.in.rs/pdf_pom/Zoka-pdf.php

[11] Публикација “Принципи правилне исхране” стр. 116, http://www.nina.in.rs/pdf_pom/Zoka-pdf.php

[12] Петрович Малахов Г. “Исхрана и храна”, Београд, 2003. стр. 52

[13] Росић М. Стојић С.С. “Принципи исхране и рекреације” Универзитет Сингидунум, Београд, 2012. стр. 7, 8, 9

[14] Петрович Малахов Г. “Исхрана и храна”, Београд, 2003. стр. 59

[15] Петрович Малахов Г. “Исхрана и храна”, Београд, 2003. стр. 59

[16] Росић М. Стојић С.С. “Принципи исхране и рекреације” Универзитет Сингидунум, Београд, 2012. стр. 18

[17] Росић М. Стојић С.С. “Принципи исхране и рекреације” Универзитет Сингидунум, Београд, 2012. стр. 23

[18] Росић М. Стојић С.С. “Принципи исхране и рекреације” Универзитет Сингидунум, Београд, 2012. стр. 25

[19] Извор https://nadijeti.com/2012/02/06/varenje-hrane/

[20] Извор https://www.primarna-medicina.com/bolesti/organi-za-varenje/ , прилагођено тексту

[21] Извор https://www.zivotizdravlje.net/sistem-organa-za-varenje/?print=pdf

[22] Извор https://www.zivotizdravlje.net/sistem-organa-za-varenje/?print=pdf

[23] Извор https://fitt.rs/pet-grupa-namirnica-za-bolje-varenje/

[24] Петрович Малахов Г. “Исхрана и храна”, Београд, 2003. стр. 29

[25] Извор http://www.kuvarica.net/dijete/poremecaji_varenje.html

[26] Извор https://www.lekarinfo.com/zanimljivosti/bolesti-koje-se-kriju-iza-loseg-varenja

[27] Извор https://www.actavis.rs/terapeutske-oblasti/gstroenterologija/article-pages/najei-stomani-problemi-funkcionalna-dispepsija-ili-oteano-varenje/

[28] Извор http://www.inpharma.hr/index.php/news/203/20/Kako-sprijeciti-i-lijeciti-dispepsiju

[29] Извор http://www.prirodnilek.com/hemoroidi-uzroci-simptomi-lecenje/

[30] Извор http://www.alergijaija.com/2018/09/10/upoznajte-kronovu-bolest-iz-licnog-ugla/

[31] Извор https://atlasklinika.com/sta-je-kronova-bolest/

[32] Извор https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/744-rak-debelog-creva-i-prevencija-2019

[33] Извор https://www.belmedic.rs/edukacija/karcinom-rak-debelog-creva

[34] Извор https://stil.kurir.rs/lepi-zdravi/41686/ovi-simptomi-ukazuju-na-cir-na-zelucu-evo-sta-da-radite-recept

[35] Публикација “Принципи правилне исхране” стр. 113, http://www.nina.in.rs/pdf_pom/Zoka-pdf.php

[36] Извор http://magazin.biobella.rs/2017/02/09/kako-pravilno-kombinovati-namirnice-za-zdrav-i-funkcionalan-obrok/

[37] Извор https://www.dijeta.net/kombinovanje-hrane/

[38] Публикација “Исхрана и физичка активност”, Водич за здраве животне навике, Београд, 2017. стр. 4

[39] Извор http://inff.weebly.com/uploads/5/0/0/7/50078065/fizicka-aktivnost-i-zdravlje.pdf

[40] Извор https://pcpress.rs/pravilna-ishrana-i-fizicka-aktivnost-zaposlenih/

[41] Извор http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.75.html:302726-Stomak-pati-zbog-stresa

[42] Петрович Малахов Г. “Исхрана и храна”, Београд, 2003. стр. 31

[43] Извор https://www.totallywellness.rs/blog/najgora-hrana-za-kozu/

[44] Извор http://www.apotekanis.co.rs/index.php/zdravlje-zena/93-nega-kose-i-noktiju?showall=1&limitstart=

[45] Росић М. Стојић С.С. “Принципи исхране и рекреације” Универзитет Сингидунум, Београд, 2012. стр. 43

Дипломски рад

Teмa: Варење хране и апсорпција хранљиви састојака

Студент: Тијана Врбарац 15039/16

Ментор: Проф. Др. Момчило Матић

Београд, децембар 2019.

POSTANI I TI ESTETIČAR - KOZMETIČAR

VIDI OVDE

ВАРЕЊЕ ХРАНЕ И АПСОРПЦИЈА ХРАНЉИВИХ САСТОЈАКА

ДИПЛОМСКИ РАД